Tresla se gora, rodio se miš: najveća HS razočarenja

To su one karte oko kojih se stvori neverovatan hajp kada ih prvi put vidimo, svi ih vide kao najbolje i najjače karte ekspanzije, pitaju se da li je Blizzard normalan kad je dozvolio njihovo štampanje, kako su stari deckovi baš zbog te karte sigurno mrtvi, itd...

Onda ekspanzija izađe i svi shvate da te karte uopšte nisu zaista bile toliko jake i praktično vide malo ili nimalno igre, uglavnom u nekim eksperimentalnim ili zabavnim fazama, retko kad nešto ozbiljno. Posle se svi sa smehom sećaju hajpa oko tih karata, a uvek se neki prave pametni kako su baš oni „znali“ da su te karte loše još dok su ih svi ostali hajpovali.

Pa da vidimo koje su to karte najpoznatiji primeri ovakvih slučajeva.

Troggzor the Earthinator (GvG)

Verovatno i najpoznatiji primer masovno slavljene karte koju su ljudi dizali u nebesa pre nego što je zapravo izašla. U to vreme, deckovi poput Miracle Roguea, Combo Druida i Freeze Magea su bili poprilično jaki, i ova karta je delovala kao idealan kaunter upravo za njih. Ipak, ispostavilo se da je Loatheb i dalje Bog i batina kada je posredi kaunterovanje Combo špilova sa puno spell karata.

Loatheb je proaktivna karta i zapravo utiče na igru protivnika, a džaba vama svi minioni koje Troggzor stvara, kada vas u međuvremenu Combo špilovi ubijaju, i ni ne bore se za tablu. Sa druge strane, protiv Aggro i Midrange špilova njegov efekat je potpuno nebitan, tako da je tu samo spor.

Tako je na kraju Troggoz završio kao potpuno nebitni 7-drop u GvG ekspanziji, mada iskreno, velikim delom i zato što je njegovo mesto zauzela jedna druga omražena zvezda – Dr. Boom.

Feign Death (GvG)

Opet, da biste razumeli ljutnju koju je predstavljanje ove karte stvorilo, morate da razumete kontekst u kome je dominirao verovatno najomraženiji špil u istoriji Hearthstonea, Undertaker Hunter. Blizzard je dugo vremena odbijao da uradi išta po pitanju ovog špila i onda u jeku tog nezadovoljstva predstavljena je ova karta koja je izgledala kao vlažni san ionako prejakih Deathrattle Undertaker Huntera.

Undertaker je u međuvremenu nerfovan, ali je i pre toga ubrzo po izlasku Feign Death bilo jasno da za takvu gimmick kartu nema mesta u ekstremno agresivnom špilu kakav je bio Undertaker Hunter. Za razliku od nesrećnog Troggzora, Feign Death je čak malo i video igre, u specifičnim zabavnim „deathrattle Hunter“ špilovima, koji naravno nisi bili ni blizu ozbiljni i kompetitivni.

The Mistcaller (TGT)

Karta koja je predstavljena prvi put na TGT strimu gde su Frodan i Ben Brode pokazivali preostale nove karte pred izlazak ekspanzije. U to vreme davanje 1/1 SVIM vašim preostalim kartama delovalo je kao nešo neverovatno jako i nefer, pa su se ljudi pitali da nije Blizzard možda malo preterao u pokušaju da pomogne tada veoma slabom Shamanu.

Ispostaviće se da jeste preterao, ali ne sa Mistcallerom koji je definicija anti-tempa (6 mana 4/4), već sa svim onim ostalim agresivnim tempo kartama koje će nas mučiti narednih godinu-dve u Shamanu.

The Mistcaller je veoma spora karta koja da bi imala pun efekat zahteva da igrate špil sa što više miniona, ali ako igrate špil baziran na minionima, onda ne želite 6 mana 4/4, i uvek bi tu radije imali recimo Fire Elementala. Dovoljno je da pogledate glavni „kancer“ te ekspanzije, Mysterious Challengera, i biće vam jasno zašto je on prejak (pa još epic), a The Mistcaller poprilično slab.

Varian Wrynn (TGT)

Svi su ga videli kao ultimativnu „value“ kartu u vreme kada je Ctrl Warrior već i onako bio prilično jak špil i smatrali su da smo dobili novu najjaču kartu u igri. Međutim, hajp je vrlo brzo splasnuo kada su ljudi najpre shvatili da Ctrl Warrior i ne želi možda ovu kartu u špilu, jer em vas tera previše u Fatigue, em se otvarate za veliki baord clear protiv druge kontrole. Takođe, ljudi su shvatili da veliki broj miniona u tadašnjem Ctrl Warrioru ima Battlecry i neku specifičnu svrhu, koju gube ako upadnu direktno na tablu iz špila.

Ipak Varian je na kratko doživeo svojih 5 minuta, i to u za njega idealnom decku, ne Control Warrioru, već Tempo Warrioru, veoma zabavnom špilu koji je dominirao sredinom Old Gods mete. U njemu, on je imao ulogu „poslednjeg puša“, i često je upravo tabla koju vam je on stvarao dobijala partije.

Menagerie Warden (Karazhan)

Karta zbog koje će famozni Beast Druid „konačno da proradi“, ili su bar tako svi mislili. Lako je videti zašto ova karta ostavlja moćan utisak i nesumnjivo jeste moćna. Dovoljno je odigrati na nečemu kao što je Stranglethorn Tiger ili Druid of the Claw i već ste dobili neverovatan value i tempo. Ali Beast Druid u to vreme jednostavno nije proradio i svaki pokušaj decka sa Wardenkom je bio samo gimmick koji nije zaista davao rezultate, i evo do dana današnjeg se nije pojavio ni jedan „top tier“ deck sa ovom kartom.

Ona je na papiru veoma jaka, ali prosto Druid ima specifične špilove, a Beast varijanta u Druidu je više okrenuta ka agresiji, umesto da gaji eventualni midrange stil. Upravo zbog toga Menagerie Warden je jednostavno previše spora i retko nalazi svoje mesto u nekom potencijalnom „ozbiljnom“ špilu. Ako Midrange Beast Druid ikada bude bio moguć, Menagerie Warden će biti gospodarica u tom špilu, ali dokle god se Druid bazira ili na rampovanju ili na token agresiji, Menagerie Warden se nesrećno nalazi na pola puta.

Bilo bi zanimljivo videti kako bi se ova Wardenka uklopila u starom Combo Druid špilu pre nerfova, nekako nam deluje da bi tu zapravo sjajno legla, i da je njeno vreme došlo nekako prekasno, kada Druid sada radi neke druge stvari.

The Marsh Queen (Un’Goro)

Poslednja previše nahajpovana karta o kojoj ćemo pričati danas jeste iz poslednjeg seta, Hunter Quest The Marsh Queen. Ne bi da budemo od onih koje smo napomenuli na početku teksta koji uvek „znaju“ da neka nahajpovana karta nije toliko jaka, ali nam Hunter quest ziasta ni u jednom trenuku nije izgledao toliko jako kao ostalima u HS zajednici.

Sam kvest vas tera da pravite špil pun 1-mana miniona, što znači da želite da igrate agresivno, ali kako da igrate agresivno u špilu gde vam em jedna čitava karta u početnoj ruci ode na kvest, em umesto da otvorite sa minionom, vi turn 1 morate i da igrate taj kvest, dakle praktično da ga preskočite?

Prosto, zadatak kvesta je kontradiktoran sa samom idejom takvog špila, međusobno se potiru i koče. A čak ni sam kvest nije lako uraditi, čak i u idealnim uslovima nećete uspeti da ga rešite bar do 5-7 poteza.

A onda i kada ga rešite, iskreno, nagrada zaista i nije neka. Nije slaba, da se razumemo, ali daleko je od one sirove snage koju vam daje izuzetno omraženi Rogue Quest ili Warrior Qest, pa čak ni nema neki preveliki kombo potencijal kao Paladin i Mage questovi. Kako trenutno stvari stoje, The Marsh Queen umesto najboljeg, zapravo stoji na začelju kvestova, rame uz rame sa nesrećnim Paladin kvestom.

Ovu su neki od najpoznatijih primera „fejlova“, i jedva čekamo da vidimo gde će kod sledeće ekspanzije Hearthstone zajednica opasno opeći, a naravno i mi sa njima. Jer niko ne može zaista da razume sve karte dok ih nema u rukama i oseti kako rade, što se do sada bezbroj puta pokazalo iznova i iznova.

Autor: Nikola Savić