Trgovci u Austriji upozoravaju: "Sve će poskupeti"

"Poskupljuje brašno, a time i hleb, zemičke i sva peciva. U zavisnosti od proizvoda, računamo sa skokom cene između 10 i 20 odsto. Ne možemo drugačije", objasnio je Šrot za dnevnik "Esterajh".

Rekao je da nisu samo sirovine osetno poskupele, već i energenti.

"Moram hleb da ispečem i onda i isporučim. I tu imamo troškove", naveo je Šrot.

Trgovci Austrije upozoravaju - sve će poskupeti

Udruženje trgovaca Austrije polazi od toga da će u narednim nedeljama i mesecima gotovo svi proizvodi svakodnevne upotrebe poskupeti.

Već poslednjih nedelja su Austrijanci, prilikom dnevne kupovine, osetili rast cena, a i neki proizvodi se teško nalaze, kao što su mlečni proizvodi, konzervirani proizvodi, proizvodi higijene za žene.

Razlog za nestašicu pojedinih proizvoda u prodavnicama jeste što su mnogi Austrijanci upravo te proizvode pokupovali da bi ih slali ukrajinskim izbeglicama kao pomoć.

Međutim, već narednih nedelja, upozorava Udruženje, treba računati sa nestankom daljih proizvoda iz rafova, a razlog sada više neće biti humanitarne prirode, već nestašica, a posebno će biti pogođeni proizvodi životinjskog porekla.

Udruženje trgovaca, za list "Hojte" ističe da rat u Ukrajini, koja je važila kao žitnica Evrope, a i odluka Italije i Srbije da zabrane izvoz, poskupljuje hranu za životinje, što će potrošači brzo osetiti.

Nestašica će se odraziti na cenu mesa i drugih životinjskih proizvoda. Rast cena neće biti vidljiv samo u supermarketima, već i restoranima, pošto su mnogi ugostitelji koristili meso iz Ukrajine, navodi Udruženje. Udruženje ističe da je dobro što će gastronomija preći na domaće proizvode, ali povećana potražnja dovešće do rasta cena. Najavljuju i poskupljenje proizvoda koji nemaju nikakve veze sa Ukrajinom i tamošnjim sukobima, kao što su kafa, kečap, ali i konzervirano povrće i voće. Udruženje ističe da je trenutna krizna situacija mnoge ljude podstakla da prave zalihe.

Rastuće cene pogodiće sve šire slojeve građana u Austriji. Udruženje ukazuje da već sada 14 odsto Austrijanaca sebi može priuštiti samo najosnovnije, a njihov broj stalno raste. Udruženje navodi da situacija ne pogađa samo potrošače, već i trgovce, jer je, na primer, cena tone soje porasla sa 400 evra na 1.050 evra.

Traže radnu snagu na Zapadnom Balkanu

Ministarka poljoprivrede Austrije Elizabet Kestinger očekuje da će ove godine doći do potpunog izostanka radne snage iz Ukrajine za žetvu u Austriji.

Ona je naglasila da zbog rata u Ukrajini Austrija ne može da računa na poljoprivrednu radnu snagu iz te zemlje.

Zbog toga, ističe, pokušava da se nađe zamena na Zapadnom Balkanu.

Ministarka odbrane najavila "paket za čuvanje neutralnosti"

Ministarka odbrane Austrije Klaudija Taner najavila je paket mera za investicije u odbranu zemlje. Ona kaže da se mora uspostaviti "paket za čuvanje neutralnosti " u vrednosti od milijardu evra za naredne godine, sa kojim bi trebalo nadomestiti izostala ulaganja proteklih decenija, a dodatno traži da do 2027.odbrambeni budžet bude podignut na 1,5 odsto BDP-a.

"Paketom za čuvanje neutralnosti", ako prođe parlamentarnu proceduru, bio bi uspostavljen odbrambeni budžet koji Austrija do sada nikada nije imala. Tako bi 1,5 odsto BDP-a značilo šest milijardi evra godišnje za vojsku, a trenutni odbrambeni budžet iznosi 0,6 odsto BDP-a, što je 2,7 milijardi evra.

Poređenja radi, na vrhuncu Hladnog rata budžet odbrane Austrije bio je na oko 1,2 odsto BDP-a.

Čak se razmatra i mogućnost da visina budžeta za odbranu bude uneta u Ustav.

U protekle 30 godine austrijska vojska je bila suočena sa stalnim smanjenjem svog budžeta. Poslednji put odbrambeni budžet bio je iznad jedan odsto BDP-a 1988.godine. Najmanji odbrambeni budžet Austrija je imala 2015. godine pod ministrom Geraldom Klugom sa 0,5 odsto BDP-a. Tada je vojska bila u velikim problemima, i nije imala novca ni za pokrivanje potrebe goriva, pa su brojna vozila ostajala u kasarnama. Usled migrantske krize 2016. je tadašnji ministar odbrane Hans Peter Doskocil blago povećao budžet za odbranu na nivo od 0,6 odsto BDP-a.

Samo je u više navrata, zbog nabavke Eurofajtera ili novih helikoptera, bilo više novca za vojsku, ali to su bili vanredni troškovi, ne i povećanje budžeta.