Ove zemlje su se odrekle zlatnih rezervi

Postoje države koje imaju i do 60 posto međunarodnih deviznih rezervi u zlatu, ali ima i onih koje uopšte nemaju zlato ili imaju male količine.

Prema podacima Svetskog veća za zlato za 2021. godinu, 13 zemalja nema rezerve zlata, a 14 zemalja ima manje od jedan posto zlata.

Izveštaj koji je objavila stranica “Vestnik Kavkaza” navodi pet ekonomija koje, na primer, imaju velike devizne rezerve, a nemaju zlato, prenosi Al Džazira.

Kanada

Kanada je zemlja s visokim prihodima i bogata je prirodnim resursima. Uslužni sektor dominira ekonomijom, a prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda za januar, ekonomija zemlje se smanjila 5,2 posto u 2020. te porasla 4,7 posto u 2021. godini. Predviđa se da će ekonomija od 2.000 milijardi dolara rasti za 4,4 posto u 2022. i 2,8 posto u 2023. Međutim, zbog trenutnih geopolitičkih događaja, prognoza može da se promeni.

Prema stranici, od 31. decembra 2021. devizne rezerve Kanade iznosile su 106,61 milijardu dolara, a tokom 2022. neznatno su se smanjile na 102,89 milijardi dolara od 28. februara. Kanada spada u najveće ekonomije bez zlatnih rezervi.

Norveška

Norveška je jedna od najbogatijih zemalja po BDP-u po glavi stanovnika. To je zemlja bogata prirodnim resursima, posebno naftom, hidroelektranama, ribom, šumama i mineralima. Norveška je takođe treći najveći izvoznik gasa u svetu nakon Rusije i Katara.

Norveška zadovoljava oko 20-25 posto evropske potražnje za gasom, a prirodni resursi, kvalifikovana radna snaga i primena tehnologije učinili su Norvešku prosperitetnom.

Prema Nasdaqu, trenutni BDP zemlje iznosi 445,51 milijardu dolara. Krajem 2003. godine zlatne rezerve u Norveškoj centralnoj banci iznosile su 37 tona: 3,5 tona kovanica i 33,5 tona poluga. Međutim, 2004. godine Norveška centralna banka je prodala zlatne poluge. Banka je potom, u saopštenju za javnost, navela da je zadržala samo “sedam poluga za izložbe i 3,5 tona zlatnika, koji su prevezeni u Ujedinjeno Kraljevstvo 1940. godine”.

Norveške devizne rezerve podeljene su na portfelj s fiksnim prihodom i portfelj s deonicama, a njima upravljaju Sektor za centralno bankarske operacije i Odsek za investiciono bankarstvo, koji su sektori Norveške centralne banke. Krajem 2021. godine devizne rezerve Norveške iznosile su 84,72 milijarde dolara.

Hrvatska

Hrvatska je postala 28. članica Evropske unije 1. jula 2013. Treća je najveća ekonomija s visokim dohotkom bez zlata, s BDP-om od 68 milijardi dolara. Oko 67 posto hrvatske trgovine odvija se unutar Evrope, sa zemljama poput Nemačke, Italije i Slovenije. Što se tiče uvoza, 77 posto je iz Evrope, pet posto iz Kine i tri posto iz Bosne i Hercegovine.

Od 1999. Hrvatska je imala 13,2 tone zlata koje je primila od Banke za međunarodna poravnanja kao udeo u zlatnoj imovini kada je zemlja bila deo bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

”Hrvatski budžet će izgubiti milion kuna ako banka odluči da zadrži zlatne rezerve nasleđene od Banke za međunarodna poravnanja”, izjavio je guverner centralne banke. Dakle, zlato nije zastupljeno u deviznim rezervama zemlje, koje su iznosile 28,31 milijardu dolara na kraju 2021.

Azerbejdžan

Azerbejdžan je zemlja bogata prirodnim resursima s višim srednjim dohotkom. BDP zemlje iznosi 58,43 milijarde dolara. Azerbajdžan je uvršten u grupu zemalja koje blisko sarađuju s Organizacijom zemalja izvoznica nafte (OPEC) u formatu OPEC plus.

Prema podacima o deviznim rezervama, država nije imala zlatnih rezervi 2011. i 2012. godine, međutim u 2013. otkupljeno je 20,02 tone zlata, a 2014. rezerve su povećane na 30,17 tona.

U 2016. rezerve zlata smanjene su na 20,02 tone, a od 2017. zlato nije prikazano u tonama u deviznim rezervama zemlje, a dolarska vrednost zlatnih rezervi postala je zanemarljiva.

Ukupne devizne rezerve zemlje na kraju 2021. iznosile su oko 8,31 milijardu dolara, međutim, Državni naftni fond Republike Azerbejdžan ulaže 10 posto svog investicionog portfelja u zlato.

Kostarika

Kostarika je mala latinoamerička zemlja s otvorenom ekonomijom, koju Svetska banka opisuje kao zemlju s višim srednjim dohotkom.

Tokom poslednje dve decenije, zemlja je aktivno rasla i razvijala se, dobrim delom zahvaljujući ekonomskoj strategiji usmerenoj prema inostranstvu. Kostarika je proširila svoju ekonomiju, koja je pre bila zavisna od turizma i poljoprivrednih proizvoda, kroz izvoz visoke tehnologije. Direktna ulaganja Sjedinjenih Država u zemlju iznosila su dve milijarde dolara u 2020, prema kancelariji za ekonomske analize Ministarstva trgovine.

Sjedinjene Države najveći su trgovinski partner Kostarike, čineći oko 40 posto izvoza i uvoza zemlje. Kostarika je takođe bogata zlatom. Komercijalno „zlatarenje“ u zemlji počelo je 1930-ih, prema Newlox Goldu. Značajan interes pojavio se nakon otkrića novih nalazišta.

Većina ruda je bila izuzetno visokog kvaliteta, s primarnim stenama koje su sadržavale velike zlatne žile. Kao rezultat velikog razvoja, iskopane su ogromne količine zlata.

Prema podacima za poslednjih deset godina, zlato nije zastupljeno u međunarodnim rezervama zemlje, ali su u decembru 2021. devizne rezerve Kostarike iznosile 7,57 milijardi dolara.

Ostale zemlje koje nemaju zlatne rezerve

Portal je pomenuo i druge zemlje koje nemaju zlatne rezerve, uključujući Nikaragvu, Kamerun, Jermeniju, Gabon, Turkmenistan, Kongo, Čad i Eritreju.