Umro najstariji Rokfeler

Rokfeler je preminuo u četvrtak uveče u svom domu u Vašingtonu, potvrdila je Meri Stjuart, potpredsednica za odnose s javnošću javnog medijskog servisa WETA, gde je Rokfelerova supruga Šeron predsednica i generalna direktorka.

Iako je potekao iz jedne od najimućnijih porodica u Americi, proveo je pola veka u javnoj službi u jednoj od najsiromašnijih saveznih država, piše "Asošijeted pres". U Zapadnu Virdžiniju došao je 1964. godine kao terenski radnik u programu za borbu protiv siromaštva; dvanaest godina kasnije izabran je za guvernera i na toj funkciji proveo dva mandata, a zatim je punih 30 godina predstavljao ovu državu u Senatu SAD. 

"Nisam mogao da zamislim karijeru koja bi donela više ličnog ispunjenja", izjavio je Rokfeler povodom odlaska u penziju 2015. godine.

Biografija Džeja Rokfelera

Rođen je u Njujorku kao Džon D. Rokfeler Četvrti. Njegov pradeda, osnivač naftne kompanije "Standard oil" Džon D. Rokfeler, preminuo je svega mesec dana pre njegovog rođenja. Otac, Džon D. Rokfeler Treći, bio je istaknuti filantrop. Stričevi Vintrop (u Arkanzasu) i Nelson (u Njujorku) bili su guverneri iz redova Republikanske stranke, dok je treći stric, Dejvid Rokfeler, bio na čelu banke „Čejs Menhetn“ (Chase Manhattan Bank).

Džej Rokfeler je, međutim, krenuo sasvim drugim putem. 

Prekretnica je usledila nakon njegovog jedinog izbornog poraza, kada je u trci za guvernera 1972. godine izgubio od republikanca Arča A. Mura Mlađeg - čija je ćerka, takođe republikanka, Šeli Mur Kapito, 2014. godine nasledila upravo Rokfelerovo mesto u Senatu nakon njegovog povlačenja.

Nakon tog poraza odlučio je da ostane u Zapadnoj Virdžiniji, što je kasnije nazvao najvažnijom odlukom u karijeri. Godine 1973. postao je prvi predsednik koledža „Veslijan“ u Zapadnoj Virdžiniji koji nije imao teološku diplomu. Popularnost koju je tamo stekao - uz promenu sopstvenog stava i prihvatanje površinskog kopa uglja - donela mu je ubedljivu pobedu nad republikancem Sesilom Andervudom na guvernerskim izborima 1976. godine. 

Kao guverner, Rokfeler se usredsredio na izgradnju infrastrukture - puteva, mostova i kanalizacione mreže. Ta pitanja, kako je sam govorio, "nisu nimalo glamurozna, priznajem, ali su Zapadnoj Virdžiniji preko potrebna“.

Nakon što se 1980. revanširao Arču Muru i porazio ga, Rokfeler je 1984. osvojio mesto u Senatu SAD, nasledivši dugogodišnjeg demokratu Dženingsa Randolfa. Do ove pobede je došao uprkos tome što je te iste godine republikanski predsednik Ronald Regan zabeležio ubedljiv trijumf na predsedničkim izborima širom zemlje. 

Neumorno se borio za prava potrošača

Rokfeler i njegova supruga Šeron, ćerka bivšeg republikanskog senatora Čarlsa Persija iz Ilinoisa, brzo su se uklopili u visoke vašingtonske krugove, kupivši za svoju porodicu višemilionsko imanje. Nikada se nije ustezao niti pravdao što koristi sopstveno nasledstvo od 150 miliona dolara za finansiranje kampanja; trošio je milione iz sopstvenog džepa i u svakom od svojih pet mandata ubedljivo pobeđivao.

Njegovo basnoslovno bogatstvo oduvek je bilo tema javnosti i neizbežna senka koja je pratila njegove političke duele. U sopstvene kampanje uložio je najmanje 21 milion dolara, uključujući devet miliona za tesnu pobedu na izborima za Senat 1984. protiv političkog debitanta i kolege multimilionera, republikanca Džona Rejsa. Tokom guvernerske trke 1980. protiv Arča Mura Mlađeg, na automobilima su se čak pojavile nalepnice s porukom: „Arče, nateraj ga da spiska sve do poslednjeg centa!“

Punih 25 godina na poziciji mlađeg senatora ove države, Rokfeler je gradio sopstveni uticaj pod ogromnom senkom senatora Roberta K. Berda. Berd je preminuo 2010. godine kao senator s najdužim stažom u istoriji SAD, upamćen po tome što je tokom više decenija preusmerio milijarde federalnih dolara za oporavak svoje siromašne države. 

 Rokfelerov uticaj bio je znatno diskretniji. Kao predsednik senatskog Odbora za trgovinu, nauku i saobraćaj, neumorno se borio za prava potrošača, unapređenje optičke internet mreže i predložio zakon kojim bi se kompanijama zabranilo praćenje aktivnosti korisnika na internetu. Godine 1997. bio je idejni tvorac zakona kojim je osnovan Program zdravstvenog osiguranja za decu (CHIP), namenjen porodicama slabijeg imovinskog stanja čija su primanja prevelika da bi se kvalifikovale za Medikejd (Medicaid).

Studije u Tokiju postavile su temelj za njegove napore da privuče japanske investitore u Zapadnu Virdžiniju. Porodicu osnivača „Tojote“ poznavao je još od šezdesetih godina prošlog veka i odigrao je presudnu ulogu kada je ovaj japanski automobilski div 1996. godine odabrao kukuruzna polja u Bafalu, u Zapadnoj Virdžiniji, za izgradnju pogona za proizvodnju delova za motore. U ovu fabriku uloženo je dve milijarde dolara, a danas ona zapošljava oko 2.200 radnika.