Kina kontroliše retke elemente za koje se svi grabe: Može li ih upotrebiti kao oružje?

Da bi se uklonili najgori efekti klimatskih promena, svaki će od njih na kraju morati da postane električan.

Bez obzira na to da li automobil dolazi s proizvodne linije u Frimontu u Kaliforniji ili je nastao u velikoj fabrici u Ćinghaju u Kini, za dobijanje minerala i izgradnju svih potrebnih komponenata, uložen je ogroman ljudski napor. Na primer, u svakom se automobilu nalazi otprilike kilogram magneta potrebnih za paljenje automobila i podizanje prozora, prenosi Jutarnji. Otprilike 30 posto ovog materijala sastoji se od retkih zemnih elemenata ili metala retke zemlje (eng. 'rare earth' - nose taj naziv jer su prvo bili izolovani u Engleskoj kao oksidirani minerali, a u to vreme, u drugoj polovini 18. veka, engleska reč za 'mineral' bila je 'earth') poznatih kao neodimijum i praseodimijum (NdPr).

Ovaj materijal je tri puta jači i za desetinu veći od uobičajenih magneta - i bitan je za ceo postupak. Godine 2016. japanski proizvođač automobila Honda pokušao je, ali nije uspeo, da napravi hibridno vozilo bez retkih elemenata. Prema nekim projekcijama, tokom sledeće decenije predviđa se da će upotreba NdPr samo u magnetima za električna vozila usisati 40 posto ukupne potražnje.

Brojeve je teško zanemariti, a iako je Australija pogođena klimatskim promenama u poslednje dve decenije, privlači je mogućnost da dobro zaradi u isporuci materijalima za električna vozila - pogotovo jer u poslovanju s retkim elementima dominira Kina.

Retki elementi

Retki zemni metali su skupina od 15 minerala iz serije lantanida periodnog sistema, iako je ovaj broj proširen tako da uključuje skandijum i itrijum. To su minerali koji se javljaju u niskim koncentracijama i u geološkim formacijama zbog kojih njihovo vađenje može biti vrlo skupo.

Retki element poput neodimijuma započinje život kao mineral umotan u drugi mineral. Jednom izvučena iz zemlje, stena se mora usitniti i zdrobiti - postupak koji uključuje zagrejavanje materijala kako bi se prekinule hemijske veze koje ga vežu. Nakon toga dolazi do 'ispiranja', gde se hemijsko pranje koristi za otapanje retkih zemnih metala kako bi se mogli sakupiti kao koncentrat. Odatle se rafiniše u čist oksid spreman za proizvodnju.

Prema američkom Geološkom zavodu, Australija je prošle godine globalnom snabdevanju doprinela sa 17.000 tona retkih elemenata. To je ništa u poređenju s najvećim svetskim dobavljačem, Kinom, koja je proizvela neverovatnih 140.000 tona - ne računajući količinu koju je dodala trgovina izvan zvaničnih knjiga.

Sama Kina čini 58 posto svetske ponude i većinu svetskih prerađivačkih kapaciteta, zahvaljujući kontroli intelektualnog vlasništva vezanog uz proces i sposobnosti da te industrijske operacije budu jeftine, ali i prljave. Jedina druga rafinerija izvan kontinentalne Kine nalazi se u Maleziji, a njome upravlja australijska firma Lynas Resources.

Hoće li retki elementi biti oružje?

U maju 2015. kineska vlada objavila je svoj desetogodišnji plan industrijskog razvoja pod nazivom „Made in China 2025“. Iako je zemlja već imala kapacitet za proizvodnju vetroagregata, fotonaponskih solarnih ćelija i električnih vozila u dovoljno velikim količinama da ih pojeftini, ambicija je pretvoriti niskotehnološku industrijsku bazu u visokotehnološki proizvodni sektor.

Čineći to, međutim, kineske su kompanije zatražile da se osigura da 70 posto komponenata i materijala koje su koristile, dolazi iz domaćih izvora do 2050. Ovaj deo dokumenta bio je dovoljan da zastraši vlade u Evropi i Americi - posebno jer je Kina pokazala spremnost da dodatno snabde lance snabdevanja kojim je upravljala u trenucima pojačane napetosti.

Tokom spora s Japanom oko ostrva Senkaku 2010. godine, Kina je smanjila globalni izvoz retkih zemnih metala za 37 posto. Izgledni manjak snabdevanja u privredi izgrađenoj oko elektronskog sektora, podstakao je japansku vladu da pronađe alternativne izvore.

Sličan incident dogodio se 2019. kada je bivši američki predsednik Donald Tramp pokrenuo trgovinski rat protiv Kine. Kao odgovor na to, kineski predsednik Si Đinping obišao je postrojenja za proizvodnju retkih elemenata, a medij pod nadzorom države The People’s Daily istakao je mogućnost odmazde.

Otprilike dve godine i jednu pandemiju kasnije, zanimljivo je sagledati situaciju u kontekstu rastućih geopolitičkih napetosti s Kinom. Kristijan Dauni, vanredni profesor na Školi za regulaciju i globalno upravljanje na Australijskom nacionalnom univerzitetu, kaže da bi dopuštanje da se tako nešto nastavi i dalje bila greška jer bi to potkopalo globalnu tranziciju na ekonomiju bez fosilnih goriva.

„Uz rastuću stratešku konkurenciju između SAD i Kine, postoji rizik da bi ovi politički rivaliteti mogli narušiti lance snabdevanjakoji su ključni za brzo uvođenje tehnologije čiste energije“, kaže Dauni.

Reagujući na trgovinske napetosti i brigu oko sigurnosti snabdevanja, kompanije poput Epla već su najavile sledeću generaciju Ajfona koji će se osloniti na reciklirane retke elemente.