Rusima se desilo nezamislivo-glavobolja od rublje

Koliko u januaru 2016. godine, rublja je pala na rekordno nizak nivo prema dolaru od samo 85 rubalja za dolar, usled kombinovanog pritiska koji su na rusku privredu vršile poniruće cene nafte i zapadne sankcije.

Od tada je ruska valuta ojačala oko 40 odsto, jer su se cene nafte u međuvremenu oporavile, a počeli su da se pomaljaju i prvi znaci ekonomskog opravka zemlje.

Usponu rublje su dodatno doprinele i nade Moskve u poboljšanje odnosa sa Zapadom posle pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.

Mada bi na prvi pogled revitalizovana rublja mogla da izgleda pozitivno za ruske vlasti, za brojne stručnjake koji barataju brojkama u Ministarstvu finansija to baš i nije najbolja vest, budući da strahuju da bi jaka domaća valuta mogla da ugrozi novostečenu konkurentnost ruske ekonomije.

Zato su sredinom prošle srede, umesto popodrške domaćoj valuti, najavili plan kupovine deviza od viška prihoda od prodaje nafte - koji su proistekli iz činjenice da su cene tog energenta za oko 15 dolara više od procenjog nivoa od 40 dolara po barelu na kom je baziran federalni budžet za ovu godinu.

Zvanično objašnjenje je da na taj način žele da naprave tampon zonu koja će pomoći da se o energentima ovisna ekonomija zaštiti od uticaja oscilacija cena na naftnim tržištima, budući da rublja često jača i slabi u tandemu sa cenom "crnog zlata".

Ali, dok u centralnoj banci insistiraju na tome da im cilj nije ograničavanje plutajućeg kursa rublje, ekonomisti kažu da je poruka takvog poteza jasna.

"Povratak centralne banke na devizno tržište bio bi važan psihološki faktor i signaliziralo bi snažnu spremnost države da zadrži kurs rublje na niskom nivou", navode u komentaru analitičari Alfa banke.

Iako bi plan trebalo da stupi na snagu tek od februara, uticaj najavljenih koraka države se već oseća.

Nakon što je jačala od početka ove godine, rublja je prošlog četvrtka ponovo oslabila na 60 rubalja za dolar, krećući se u suprotnom smeru od cena nafte, piše Frans pres.