Zašto ček još uvek i zašto ima skrivene troškove

Naprotiv, i dalje su masovni vid plaćanja. Međutim, mnogi koji ih koriste ne znaju da i čekovi sa sobom nose skrivene troškove. Maksimalni iznos na čeku je već deset godina 5.000 dinara, što je odavno malo za potrošačku korpu.

U protekloj godini, naši građani ispisali su više od 7 miliona čekova, sa prosečnim iznosom od 4.484 dinara. Čekovima su kupovali robu za 293 miliona evra! Šta je to što ček čini i dalje čini neprikosnovenim vidom plaćanja?

“Vrlo prosto, mala je kupovna moć. Trgovci imaju problem da naprave pazare i mngo se trude da privole kupce u prodavnice sa odloženim plaćannejm, a kako drugačije nego čekovima koji su sami najlakši i najjednostavniji za upravljanje .I kad god vidite odlioženo na 100,200 ili 300 dana to je jedino moguće čekovima”, rekao je Dušan Uzelac s Kamatice.

Pošto su laki za korišćenje i na njima nema kamatnih stopa, pa banke ne mogu da zarade, bankari su se dosetili. Banka naplaćuje izdavanje jednog čeka 30 dinara. Neupotrebljeni ček vas košta isto 30 dinara , a kada se realizuje, banka će vam uzeti 100 dinara na ime troškova.Takođe, teško ih je dobiti, jer banka uslovljava klijenta da ima pokriće za njih na računu.

“Upravo zato se banke trude da unište ček i to se forsira jer se ne naplaćuju, otežavaju izdavanje koje je sve teže i teže. Daju ih na kašičicu i rade na tome da odu u istoriju”, kaže Uzelac.

Za brži odlazak u istoriju,bankari su izmislili kartice, ali nisu računali i da građani Srbije zaziru od novotarija. Neko iz neznanja, a neko što bi ih to saznanje skuplje koštalo.