Pad tražnje oborio kvadrate za 30%

Veća je tražnja za stanovima u starim zgradama, a ponuda novih je „tanka” – saglasni su agenti koji trguju stambenim prostorom.

Pad cene najpre je pogodio ekskluzivne kvadrate na Dedinju, Vračaru i u centru grada, ali i one u Borči, Zemun-polju, Višnjičkoj banji, Labudovom i Petlovom brdu.

Miroslav Roškov, vlasnik agencije za promet nekretnina „Cvetković-Roškov”, kaže da je ponuda na top lokacijama bogata i da uvek vlada interesovanje za nepokretnostima u atraktivnim krajevima grada, ali da vrednost varira u odnosu na to na kom je spratu stan, da li ima centralno grejanje, terasu, da li je raspored prostorija funkcionalan... "Pre tri godine pojedini investitori su za kvadrat kod Hrama Svetog Save tražili i po 5.000 evra. Ali to nije imao ko da plati. Sada za njega mogu da dobiju do 3.300 evra. Tržište je stabilno i mislim da velikih oscilacija u cenama u dogledno vreme neće biti", procenjuje Roškov.

U ponudi je najmanje malih stanova, iako oni čine 80 odsto ukupnog stambenog fonda prestonice. Najviše se traže i najbrže prodaju. U Novom Beogradu, Voždovcu, Zvezdari i Zemunu oskudan je izbor novih stanova do 70 kvadrata. Starih ne manjka, kaže Nedeljko Malinović, direktor agencije Legat, ali vlasnici vremešnijih nekretnina precenjuju vrednost svojih stanova i očekuju da će za njih dobiti isti novac kao pre tri godine.

"Stan za koji se 2007. godine moglo dobiti 100.000 evra, sada se prodaje za 75.000. Vlasnici koji neće da spuste cenu ne mogu, kao nekada, lako i brzo da prodaju svoju nekretninu. A samo pre četiri godine, na mnogim lokacijama je za isti stan bilo i po tri ozbiljno zainteresovana kupca", ističe Malinović. Njegova koleginica iz agencije Alka Kaća Lazarević nada se da će ponuda, posebno manjih stanova, biti veća kada se zahukta legalizacija, jer će takvi kvadrati biti uknjiženi i moći će da se stave pod hipoteku. Cene bi, kaže, još mogle da idu dole, srazmerno slabljenju kupovne moći.

"Stanovi se uglavnom kupuju za gotovinu. Pazare ih oni koji su imali ušteđevinu u banci i procenili da im je isplativije da ulože u nekretninu nego da im novac leži na računu. Veliki stanovi se prodaju najčešće kada vlasnici žele da time pribave sredstva za kupovinu dva ili tri manja, bilo zato što se razvode, ili zato što žele da svojoj deci obezbede krov nad glavom. Ljudi koji su nasledili novac takođe se odlučuju da ga ulože u nekretnine", ističe Lazarevićeva.

Ako se uzme u obzir da je pala kupovna moć građana, da su banke pooštrile kriterijume za odobravanje kredita i da je smanjen broj kreditno sposobnih građana, cene su i dalje visoke i nisu usklađene sa kvalitetom gradnje, smatraju ljudi bez krova nad glavom. Jedan od njih je Žarko Vujičić koji već dve godine traga za kvadratima po svojoj meri.

"Ponadao sam se da ću konačno za 1.290 evra po kvadratu na prostoru bivše kasarne na Voždovcu moći da dobijem stan na solidnoj lokaciji i da budem zadovoljan rasporedom prostorija. Kada sam pogledao projekat stana od 60 kvadrata, uverio sam se da je nefunkcionalan kao što su i oni kod drugih investitora u gradu. Na primer, iz dnevne sobe se ulazi u spavaću, a kuhinja nema prozor", objašnjava Vujičić.