Naše oružje traženo u svetu: Šta je sve Srbija nabavila u 2023?

"Zadržali smo ona tri osnovna pravca, a to je nabavka novih složenih borbenih sistema iz inostranstva, zatim nabavka sistema naoružanja i vojne opreme iz pogona domaće odbrambene industrije, kao i dalji remont i modernizacija sredstava koji se već nalaze u operativnoj upotrebi Vojske Srbije (VS). Taj trend je nastavljen i u 2023. godini. Rekao bih da je možda najveći fokus bio upravo na sredstvima iz domaće odbrambene industrije i nemam dilemu da će ova praksa biti zastupljena i u 2024. godini", rekao je Radulović.

Kada je reč o nabavci opreme za VS iz inostranstva, on je podsetio da smo 2023. godinu počeli sa prvim javnim prikazivanjem borbenih bespilotnih letelica CH-95 iz Kine, kao i raketnog sistema Mistral-3 nabavljenog iz Francuske.

Mistral; Ilustracija, foto: EPA-EFE/JAVIER CEBOLLADA

Nakon toga, nabraja Radulović, stigao je i prvi kontigent Hamvi vozila iz SAD, 66 od 118 koliko je planirano da se nabavi, kao i prva serija domaćih oklopnih transportera BOV-OT i vozila MRAP M-20, a nastavljena je i proizvodnja domaćih bespilotnih letelica Vrabac i Pegaz.

Što se tiče nabavki koje su obeležile drugi deo godine, on je izdvojio kupovinu dva nova Erbasova transportna aviona C-295, nabavku radara francuskog Talesa, kao i nabavku neborbenih i logističkih vozila kao što su teretna vozila, kvadovi, vatrogasna vozila... Radulović je istakao nabavku 11 polovnih helikoptera Mi-35P sa Kipra, koji će biti smešteni u Kraljevu, gde se već nalaze četiri nova Mi-35M helikoptera koja su kupljena u Ruskoj Federaciji.

Foto: Ministarstvo odbrane

"Iako je nabavljeno zvanično 11, videćemo koliko će zaista biti u operativnoj upotrebi, da li pet ili šest. Neophodno je da prođu prvo proces remonta, a potom i modernizacije, da bi pokušali da dostignemo koliko-toliko približan nivo sa pomenuta četiri koja su već bazirana u Lađevcima", rekao je Radulović.

Kada je reč o domaćoj odbrambenoj industriji, on je izdvojio procese serijske modernizacije koji su u toku, modernizaciju tenka M-84 na standard AS1 i AS2, kao i modernizaciju borbenog vozila pešadije M-80 na standard AB1. Očekuje da, kada je reč o planovima za ovu godinu, za potrebe oružanih snaga stigne dodatni broj helikoptera H-145 i ocenjuje da će se nastaviti dalje opremanje sredstvima iz naše domaće odbrambene industrije, kakvi su Mali Miloš, Miloš M16, Lazari, Nore, MRAP M20, BOV-OT i Pasarsi.

Radulović očekuje i nastavak saradnje sa francuskom odbrambenom industrijom, a na pitanje da li je vreme da Srbija nabavi francuski višenamenski borbeni avion "Rafal", Radulović odgovara da ideja i planovi za nabavku tih aviona postoje, ali da ostaje da se vidi da li će do nabavke doći.

Pancir; Ilustracija, foto: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

"I ono što je drugo pitanje jeste, ako se zaista uđe u tu priču, koliki će biti period dok mi nabavimo te platforme, kakvo će naoružanje biti, da li ćemo imati (rakete) 'Meteor'", rekao je Radulović. On je pomenuo saradnju i sa drugim francuskim kompanijama, navodeći da se već koriste neki Talesovi optoelektronski uređaji i da postoje ideje da se sa Erbasom sarađuje, pa da se tako pojedini sistemi proizvode ili barem finalizuju u Srbiji, kao što je bespilotni daljinski pilotirani vazduhoplov SIRTAP, pa čak i helikopter H-125.

Radulović podseća da zbog rata u Ukrajini više nije moguće nabaviti oružje iz Rusije, a kada je reč o saradnji sa Kinom navodi da postoje priče da se u Kini pronađu alternative nekim ruskim sistemima, ali ističe da po pitanju toga nema zvaničnog stava ni u Ministarstvu ni i Vojsci, niti ima definitivnih odluka.

Kada je reč o nabavci PVO sredstava kratkog dometa, on je naveo da se spominje sistem HQ-17, što je kineska verzija ruskog sistema Tor, kao i hibridni raketno-artiljerijski sistem FK-2000, koji je sličan ruskom "Panciru".

Foto: Ministarstvo odbrane

Na pitanje da prokomentariše srpsku namensku industriju i njene izvozne potencijale, Radulović je ocenio da se ona za relativno kratko vreme oporavila od bombardovanja 1999. i vratila na neka tržišta na kojima je bivša Jugoslavija vladala.

"Ono što je tradicionalno, ako govorimo o tržištima, jeste tržište Azije, posebno tržište Bliskog istoka i tržište Afrike. Kupuju i zemlje članice NATO-a od nas, pa čak i SAD, naročito kada pogledate kragujevačku Zastavu ili Prvi partizan", rekao je Radulović.

Dodao je da Zastava na američko tržište najviše izvozi segment sportskog i lovačkog naoružanja, a da Prvi partizan u najvećoj meri svoju streljačku municiju izvozi upravo za SAD, Belgiju...

Radulović navodi da se "sa svih strana" kupuje srpsko oružje, od SAD-a, Saudijske Arabije, zalivskih zemalja, Kipra i dodaje da je Srbija zastupljena i na svim najvećim regionalnim i svetskim sajmovima naoružanja, gde, kako ocenjuje, vlada veliko interesovanje za srpsko oružje.

Radulović je rekao da i, pored ulaganja u opremanje i jačanja srpske odbrambene industrije, postoji problem sa kapacitetima jer je velika tražnja na tržištu za svim oružjem, pa i srpskim.

"Mi, nažalost, dolazimo u situaciju da pojedine kompanije ne prihvataju nove ugovore, jer su toliko opterećene ugovorima koje moraju da ispoštuju da prosto nemaju više kapaciteta da prihvataju nove", istakao je Radulović.

Dodaje da problema nema sa kadrovima, jer, kako kaže, Srbija ima sjajne mlade inžinjere koji prate moderne trendove.