Na rad od kuće smo se navikli, da li sada treba da se navikavamo i da radimo dva ili tri posla?

Na nedavnom predstavljanju 13. Sive knjige NALED-a, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević navela je neke od trendova na tržištu rada.

Nepuno radno vreme: Da li ćemo se navići na praksu da radimo više poslova?

Kako je primetila ministarka, poraslo je angažovanje za nepuno radno vreme, ali je ono sa 10 odsto učešća kod nas i dalje manje nego u Evropskoj uniji, gde iznosi 19 odsto. To, dodala je, znači da i kod nas treba očekivati porast ovakvog načina angažovanja i pripremati se za isti. To će se uraditi kroz izmene zakona, a pre svega krovnog Zakona o radu, čije izmene, kako je najavila, valja očekivati u narednom periodu.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za B92.net da to nije neobično, budući da pad obima posla uzrokovan pandemijom dovodi do toga da više nije potrebno toliko angažovanje zaposlenih.

"Ipak, bolje je da više ljudi radi nepuno radno vreme, nego da se zaposleni otpuštaju", ocenjuje naš sagovornik.

Na pitanje da li to znači da bismo mogli da počnemo da se navikavamo na model rada koji je već duže vreme prisutan na Zapadu, a koji podrazumeva da jedan čovek radi dva ili tri posla da bi "dogurao do prvog u mesecu" - Atanacković odgovara potvrdno.

"Takva praksa zastupljena je u dosta bogatijim zemljama od naše, Amerika je poznata po tome", podseća on.

Sa druge strane, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da sindikati nikada nisu bili za nepuno radno vreme.

"To radniku ne donosi ništa dobro. Ako vi radite četiri sata na jednom mestu, pa još četiri na drugom to nikada ne bude samo osam sati dnevno potrošenih na posao, već deset ili više - uračunajte tu transport s jednog mesta na drugo, pripremu za posao... Radnik je onda rastrzan", napominje ona.

Sagovornica našeg portala dodaje da je Međunarodna organizacija rada nedavno napravila analizu o broju izgubljenih radnih mesta, ali i radnih sati.

"Poslodavci u cilju prevazilaženja krize nastoje da skrate radno vreme, što znači i manje plate, a Međunarodna organizacija rada upravo je bila protiv toga", ističe Savićeva.

Rad od kuće

Sem toga, ministarka Kisić je poručila da je sve više onlajn angažmana, čitav niz poslova se radi od kuće što je posebno izraženo u doba kovida. Prema Atanackovićevim rečima, realni sektor (koji ne uključuje javna preduzeća) u tom smislu traži optimalno rešenje koje će zadovoljiti interese i zaposlenog i poslodavca.

"Gde god je bezbednije i efikasnije da se radi od kuće - tako se i radi. Uglavnom su tu u pitanju poslovi koji se tiču računovodstva, marketinga i sličnih sektora", tvrdi predsednik UPS-a.

To u priču uvodi i Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće koji je izradilo upravo pomenuto Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Foto: Depositphotos, martinan

"Da bismo regulisali jedan veoma važan segmet tog rada, ministarstvo je napravilo vodič za bezbedan rad od kuće", rekla je Kisić Tepavčević na predstavljanju NALED-ove Sive knjige.

Predsednica ASNS naglašava da je rad od kuće i dalje neregulisana oblast u Srbiji, te da on nije adekvatno definisan kroz Zakon o radu. Važeća regulativa poznaje "rad van prostorija poslodavca", ali prema njenim rečima, precizna prava i obaveze poslodavca i zaposlenog još nisu adekvatno zakonski propisana i zagarantovana.

"U tom smislu, ni ovakav Vodič nije doneo niša novo, to je sklop prepisanih zakona. I dalje ne znamo ko snosi troškove kada zaposleni kod kuće koriste svoj kompjuter, troše svoj papir za štampanje, troše struju... Da li su i kako radnici osigurani od povreda na radu? Načelno se kaže da jesu, ali kada krenete u isterivanje prava nailazite na 1.001 problem. Tu je i pitanje prevoza, toplog obroka...", nabraja ona.

Kao dobar primer poslovanja navodi kompaniju Fejsbuk koja, kako kaže, svakom zaposlenom koji radi od kuće daje dodatnih 1.000 dolara namenjenih za podmirivanje navedenih troškova.

"Takođe, kako očekivati od nekoga da obavlja posao od kuće kad, recimo, živi u garsonjeri u kojoj je njih četvoro ukućana? U Nemačkoj je donet poseban zakon o radu od kuće koji propisuje i novčanu nadoknadu za zakup stana u kojem se radi. Znate, poslodavci sada neretko za sve kao ispriku koriste krizu zbog pandemije", zaključuje Savićeva.

I zaista - u razgovoru sa više naših građana koji proteklih meseci rade od kuće dobili smo manje-više odgovore.

"Nikome ne pada na pamet da nam dodatno plati to što firmi štedimo račune za struju, grejanje, vodu, održavanje... Topli obrok nismo imali ni dok smo radili u kancelariji. Uz to, često se radi više i duže nego kad smo u firmi, nekako kao da šefovi izgube osećaj za to koliko radimo kad im nismo tu pred nosom i kad naš rad ne mogu bukvalno i da vide, pa nas dodatno zatrpavalju poslom. A rad uz decu i obeveze koje to donosi je posebna priča", ukratko bi mogla da se sumira reakcija naših čitatelja na pitanja koja smo im postavili na ovu temu.

Prvi čovek UPS-a podseća da se već godinu dana govori o nošenju maski, održavanju rastojanja i drugim merama, te da su tako mnoge firme uvele i podeljene smene (kako bi se smanjio broj ljudi u prostoru praktikuje se da određenim danima radi jedan zaposlen, drugim danima drugi).

"Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće je napisan, između ostalog, da bi edukovao poslodavca, ali on sam već najbolje zna da mu nije u interesu da se zaposleni razboli, tako da se propisana i preporučena praksa poštovala i pre objavljivanja Vodiča. Naravno, kultura poslovanja nikada nije svuda ista - imate razne firme sa raznim uslovima, ali ako poslodavac nešto nije ispunio, najjednostavnije rečeno - glup je onda, jer je to i u njegovom interesu", kaže Atanacković.

Sumirajući posledice pandemije, on navodi da naša privreda generalno nije pretrpela veliku štetu - prvenstveno zbog svoje strukture koja nije intenzivno industrijska, te da su drastično veće padove zabeležile razvijenije zemlje.