Kako do dodatnih 17.000 dinara?

Mnogima to uplaćuju i firme, ali je sve više onih koji se odlučuju da novac za starost povere nekom privatnom penzionom fondu. Najnovjiji podaci govore i da privatnu penziju najviše uplaćuju građani koji imaju između 40 i 60 godina, a da je prosečna uplata oko 4.000 dinara mesečno.

Građani koji već uplaćuju u privatne penzione fondove u proseku na svom računu imaju 201.000 dinara, piše Blic. Najnoviji podaci NBS pokazuju da u ove fondove sada uplaćuje tačno 206.830 ljudi, te da većinu (57,4 odsto) čine muškarci i da je prosečna starost korisnika 47 godina.

Novi podatak je i da u svim fondovima ima oko 48 milijardi dinara uplata, što je u odnosu na 2010. godinu četiri puta više, a u odnosu na 2016. skoro dva i po puta više.

Koliko i kojim tempom treba uplaćivati novac, lična je odluka. Praktično ne postoje limiti, a iskustva govore da neko uplaćuje 1.000 dinara mesečno, neko 2.000... Takođe, mesečne uplate nisu obaveza, što znači da jedan mesec možete uplatiti 5.000, drugi 1.000, pa treći ništa...

Drugo često pitanje jeste ono koje se tiče prinosa, odnosno isplativost i visina penzije po prestanku uplate. Prinos praktično zavisi od nekoliko faktora: visine uplate, perioda uplate i na kraju prinosa koji fondovi ostvaruju na vaš novac.

Kolika će vam biti penzija? Obratite pažnju na jednu stvar

Prosečan primer koji se poslednjih godina često iznosi jeste da na uplaćen novac godišnje možete ostvariti dobit od oko pet odsto. To znači da bi za uplate od 2.000 dinara mesečno tokom 25 godina, isplata na mesečnom nivou tokom 20 godina iznosila oko 17.000 dinara.

Prinos fondova znao je biti i manji, oko dva odsto, ali je važno reći da se ne gleda prinos za jednu godinu nego prosečni za ceo period uplate. Zato treba podsetiti da je prethodnih godina bilo fondova i sa prinosima većim od 9 odsto.

Inače, privatna penzija ne zavisi od dužine radnog staža, već od redovnosti i dužine perioda u kome vršite uplate i načina na koji se ta sredstva investiraju.

Donja starosna granica ne postoji i svako ko ima manje od 70 godina može da bude član fonda, bez obzira da li je zaposlen ili ne, odnosno da li je domaći ili strani državljanin.

"Struktura ulaganja imovine fondova nije se znatnije promenila u odnosu na prethodni period, pa su najveći udeo, ukupno 77,3 odsto, imale državne obveznice, zatim sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka koji su činili 8,9 odsto i akcije 12,7 procenata. Najveći deo imovine fondova bio je u dinarima, 84,2 odsto a ostalih 15,8 odsto imovine se nalazilo u evrima", navode u NBS govoreći o tome gde fondovi ulažu novac građana.