Direktnom pogodbom za krak Koridora

Neki čak sumnjaju da se favorizuje domaći konzorcijum, dok konsultanti za strana ulaganja ne vide u tome ništa loše. Po njima time što se ne ide na novi javni poziv dobija se na vremenu, i to naročito ako se radi o manjim propustima.

U mešovitom srpsko-hrvatskom konzorcijumu Hidroelektro-Vojput negiraju da kod njih postoji problem sa bankarskom garancijom, što je tenderska komisija navela kao nedostatak, jer se tražila potvrda banke registrovane u Srbiji.

"Našu garanciju je izdala Privredna banka Zagreb koja je deo Inteza grupe a ona posluje i na našem prostoru. Zato ne vidimo šta je sporno" , kaže Duško Dražić, direktor „Vojputa” i smatra da je to dovoljan argument da obore eventualni dogovor sa drugim ponuđačem. Po njemu, obustava tendera je neopravdana.

Inače, glavni konkurent ovom ponuđaču je domaći konzorcijum na čelu sa PZP „Beograd”, koji je ponudio najbolju cenu (8,5 milijardi dinara) i najkraći rok izgradnje (devet meseci). Zamereno mu je, međutim, što je vrednost radova vezao za rast cena na malo, uprkos tome što je tenderom propisana fiksna cena.

Dejan Kovačević, predsednik Tenderske komisije, objašnjava da je u skladu sa zakonom o javnim nabavkama odlučeno da se ide na naknadno pogađanje zato što nijedna od tri ponude nije u potpunosti zadovoljila uslove tendera.

Ali, prema njegovim rečima, ti propusti nisu bili veliki i jak razlog za poništavanje tendera i raspisivanje novog. On naglašava da kandidati neće moći da nude nove uslove, već da koriguju svoje ponude prema preporukama Komisije.

To bi značilo da domaći konzorcijum na čelu sa PZP „Beograd” može da ponudi samo fiksnu cenu, da srpsko-hrvatski konzorcijum postojeću garanciju može da zameni garancijom kod banke registrovane u Srbiji, a da slovenačko „Primorje” svoju cenu od 11,4 milijarde dinara svede na 10 milijardi, koliko je predviđeno republičkim budžetom za izgradnju 110 kilometara poluautoputa od Subotice do Horgoša.

Eksperti nesaglasni u vezi tendereskog potupka

Milan Kovačeveć, konsultant za investicije, smatra da je odluka tenderske komisije korektna. "To je ispravno, ako već svi učesnici imaju manje propuste. Ne verujem da se ovako favorizuju domaći putari i da se traži dlaka u jajetu ostalim ponuđačima. Da je poništen tender, silno vreme bi bilo izgubljeno", navodi Kovačević i dodaje da se tenderska procedura ne krši ako domaći konzorcijum u direktnim pregovorima ponudi fiksnu cenu.

Što se tiče sporne bankarske garancije, on kaže da je tenderska komisija u pravu. Uslov je bio da garanciju pruži banka registrovana u Srbiji. Privredna banka iz Zagreba, kaže, to nije bez obzira što je deo Inteza grupe.

S druge strane, konsultant za investicije Mahmud Bušatlija se ne slaže sa odlukom Tenderske komisije. On uverava da direktna pogodba nikada nije dobra. Mana joj je netransparentnost. "Javnost u takvim situacijama ne zna o čemu se i kako pregovara. Ona obično bude obaveštena o krajnjem ishodu. Meni se takav postupak ne sviđa", priznaje Bušatlija.

On takođe pronalazi zamerku u raspisu tendera u delu koji se odnosi na bankarske garancije. Neopravdano je, kaže, ne ograničiti učešće stranih firmi, a ograničiti učešće stranih banaka. "U slučaju Hidroelektra, banka iz Zagreba je dala garanciju, a Inteza iz Beograda je potvrdila, što je za naručioca posla samo kvalitet više. Ali i da nije tako, to nije veliki propust", smatra on. Podsetimo, Ministarstvo za infrastrukturu Srbije obustavilo je tender za izgradnju 110 kilometara leve trake prošle sedmice pošto nisu bili ispunjeni uslovi za izbor najpovoljnije ponude. Konzorcijum domaćih firmi ponudio je najnižu cenu od 9,97 milijardi dinara, ali je u ponudi navedeno da će se ta cena naknadno uskladiti sa inflacijom. Hrvatska firma ponudila je izgradnju te deonice za 11,55 milijardi dinara, a slovenačka za 13,47 milijardi dinara.

Prema navodima medija, da bi ponude bile ispravne domaći konzorcijum bi trebalo da ponudi fiksnu cenu, srpsko-hrvatski konzorcijum postojeću garanciju da zameni garancijom kod banke registrovane u Srbiji, a slovenačko Primorje da snizi cenu.

Izgradnja 110 kilometara poluautoputa na Koridoru 10 obuhvata deonicu od Horgoša do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgoš-Novi Sad kao i deonicu između Kelebije i Subotice. Prema ugovoru izgradnja ovih deonica treba da počne u martu ove godine, a prema uslovima tendera trajaće maksimalno 22 meseca.