Hrana pod kontrolom desetak kartela

Beograd -- Tržište prehrambene industrije Srbije pod kontrolom je desetak kartela, kaže predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijane Marković-Bajalović.

Izvor: Blic
Podeli

Ona dodaje da se karteli zasnivaju na tajnim, nedozvoljenim sporazumima i dogovaranju o cenama i uslovima prodaje između prerađivača i trgovaca.

Bajalović navodi i da Komisija za zaštitu konkurencije ne samo da ima saznanja o delovanju kartela na prostoru Srbije, već vodi i istrage protiv njih.

Ona kaže da u cilju istrage ne može da navodi o kojim učesnicima i proizvodima je konkretno reč. "Istrage vodimo na osnovu insajderskih informacija i ponuđenih dokaza protiv kartela u prehrambenoj industriji koji drže pod kontrolom gotovo sve najvažnije prehrambene proizvode", otkriva Bajalovićeva.

Kontrole zloupotreba
Prema rečima Slobodana Milosavljevića, kontrole na tržištu imaju za cilj da se utvrdi da li ima zloupotreba. "O rezultatima će biti obavešten premijer i Vlada, koji će na osnovu tih podataka preduzeti odgovarajuće mere kako bi se sprečile manipulacije i obezbedilo redovno, i po prihvatljivim cenama, snabdevanje svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima građana na čitavoj teritoriji Srbije", dodao je on.

Kartele, prema njenom mišljenju, može suzbiti aktivnost komisije kojom rukovodi, ali pre svega veća konkurencija. "Samo trojica prerađivača i trgovaca mnogo lakše će se dogovoriti nego ako ih imate tridesetoro. A nikome od njih, ni prerađivaču ni trgovcu ne odgovara slobodno formiranje cena", navodi ona.

Kako kartel u ovoj industriji funkcioniše? Proizvođač kaže trgovcu kolike će biti cene u maloprodaji, na šta mu on odgovori da pristaje, ali ga i upozorava da ukoliko vidi da je nekome drugom dao nižu cenu neće imati pravo prodaje kod njega.

Šema je takva da svi moraju da zarade. Oni koji u toj igri sasvim sigurno gube su potrošači i primarni proizvođači, primorani na pristanak na otkupnu cenu, upravo onu koju striktno diktira prerađivač.

Da li je među ovih desetak kartela i onaj koji kontroliše tržište ulja? Jesu li najveći proizvođači ovog proizvoda sklopili tajni dogovor o ujednačenim cenama, kao što je to tvrdilo Ministarstvo trgovine još prošle godine, zahtevajući od Komisije za zaštitu konkurencije da to ispita?

"Nismo mogli da pronađemo dokaz. Ali, to ne znači da eliminišemo mogućnost postojanja dogovora. Ukoliko kartel postoji interventan uvoz ulja po nižim cenama bi ga razbio i uticao trenutno na sniženje cena", kaže Bajalovićeva.

Fiksiranje cena kao zavera

Kartel čini grupa proizvođača istog ili sličnog proizvoda koja sklapa sporazum, usmeni ili pismeni, o fiksiranju cena. Fiksiranje cena smatra se zaverom ili dogovorom više trgovaca u cilju sticanja uzajamne dobiti. Najveća kazna izrečena za delovanje kartela u EU je više milijardi evra. A one se obično kreću oko nekoliko miliona evra. Kod nas kazna se odmerava uzimanjem u obzir visine ostvarenog prihoda, profita na tržištu u vremenu trajanja. Neki karteli čak i u EU traju godinama.

Još 2009. godine Ministarstvo trgovine u ime države prvi put je podnelo zahtev za vođenje postupka protiv jednog kartela na tržištu Srbije. Od komisije je zahtevano pokretanje postupka protiv Vitala iz Vrbasa, Sunca iz Sombora (zajednički vlasnik Invej), Dijamanta iz Zrenjanina (u vlasništvu hrvatskog Agrokora) i Banata iz Nove Crnje zato što su u dva navrata, u junu i julu, istovremeno ukinuli rabat trgovcima za po 11 odsto i sporazumno utvrdili cene svojih proizvoda.

Još tada komisija je poručila da joj se iznošenjem u javnost ovakvih zahteva uskraćuje svaka mogućnost da dođe do dokaza jer svaki imalo inteligentan učesnik na tržištu prikriva dokaze nakon što biva upozoren na istragu. A postupak otkrivanja kartela trebalo bi da bude nalik krivičnom postupku, što podrazumeva čitav niz istražnih radnji sprovedenih u tajnosti.

"Osim toga, treba da znate gde su dokazi i, gde možete da ih pronađete", kaže Bajalovićeva.

A ti kartelski dogovori često su usmeni i po pravilu - tajni. Učesnici kartela ne objavljuju da li se i o čemu dogovaraju. A komunikacije se odvijaju na različite načine, putem mejlova, telefonom, a nije retka ni praksa održavanja zajedničkih sastanaka u udruženjima, privrednim komorama.

"Često imamo takva saznanja, ali postojanje kartela ne možemo da dokažemo jer nema i direktnih dokaza, bilo koje forme. Zato je odnedavno primenjiv jedan izuzetno značajan član zakona koji predviđa oslobađanje od kazne za učesnika kartela koji prvi prijavi postojanje takve vrste udruživanja i obezbedi dokaze. Komisija uz pomoć insajdera već vodi neke postupke, ali takav insajder nije se pojavio u slučaju uljara", kaže Bajalovićeva.

Milan Prostran, predsednik Privredne komore, negira da se ovakva vrsta dogovora ikada vodila u Privrednoj komori. Ali on ne negira ujedno da na tržištu za svaku vrstu proizvoda ima svega nekoliko proizvođača, kao što je slučaj sa šećerom, uljem, mlekom.

"U okviru Privredne komore nismo održali nijedan sastanak o cenama, znamo da je zabranjeno dogovaranje o cenama. Do danas nisam video nijedno rešenje na osnovu argumenata. Bila su doneta dva i ona su oborena", navodi on i dodaje da smatra da bi bilo opasno ako bi država suspendovala tržišnu ekonomiju, ali podržava njeno mesto u njoj sa ulogom čuvara njenog socijalnog karaktera.

"Kao i svaka druga, i naša država može interventno da uvozi proizvode i na taj način štiti cene", dodaje Prostran.

Dragin: Bojkotujte proizvođače

Saša Dragin, ministar poljoprivrede, kaže da ima saznanja o dokazima o postojanju pojedinih kartela i smatra da bi u cilju eliminisanja njihovog delovanja trebalo transformisati robne rezerve u Agenciju za brzu intervenciju na tržištu.

On čak poziva potrošače na bojkot svih proizvođača koji se ne ponašaju socijalno i moralno odgovorno, već brinu isključivo o sopstvenom profitu. Dragin naglašava da tu nije reč o retrogradnoj politici, već o načinu zaštite široke mreže potrošača koji je i te kako primenjen u razvijenim kapitalističkim zemljama.

Koren problema uočava u procesu privatizacije kada je došlo do toga da su pojedine grupacije kupile velike kompanije i tako došle do velikog dela ne samo tržišta Srbije, već i regiona u oblasti prerađivačke industrije.

"Jedan deo takvog kartelskog sporazuma smo onemogućili organizovanjem sistema javnih skladišta, gde poljoprivrednici mogu da lageruju svoju robu i na osnovu nje dobijaju kredite od banaka i čekaju najpovoljniji momenat za prodaju izbegavajući ucene otkupljivača. Trudimo se i da subvencije stignu pre pšenice kako bi ratari mogli da čekaju sa prodajom, kalkulišu i samim tim dobiju bolju cenu. To je način borbe protiv otkupljivačkog lobija", kaže Dragin.

Tri glavna kartela, prema mišljenju Dragina, drže pekarska industrija, uljare i mlekare. Na lokalnom nivou to su karteli u otkupu voća i mesa.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je juče da će vlada preduzeti odgovarajuće mere u cilju sprečavanja manipulacije i obezbeđivanja redovnog, i po prihvatljivim cenama, snabdevanja građana svim osnovnim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima.

"Republička tržišna inspekcija već nekoliko dana na terenu proverava stanje zaliha i kod proizvođača i kod trgovaca, a nalazi inspekcije biće poznati najkasnije do utorka", istakao je Milosavljević.

Živkov: Nema velikih konkurenata

Goran Živkov, nekadašnji ministar poljoprivrede, kaže da je vidljiva kartelizacija i monopol nad proizvodima semena pšenice i distribucije đubriva. I da kartele drži zapravo država svojom carinskom politikom, kao i nemogućnošću da uspostavi pravnu državu koja bi sankcionisala takvo ponašanje.

"Sećam se kada sam ja podneo zahtev Komisiji za zaštitu konkurencije jer su najveće žitomlinske organizacije sele i dogovorile se o otkupnoj ceni pšenice, pa čak i svi direktori potpisali i poslali mi taj papir. Čak ni taj dokaz nije bio dovoljan komisiji da donese presudu da je bilo kartelskog dogovora", kaže on.

Živkov objašnjava da je problem što mi nismo uspeli da privučemo dodatne velike igrače na ovom tržištu koji bi doneli tehnologiju koja bi spustila cene, napravili konkurenciju i time omogućili da budemo izvozno orijentisani (kao u sektoru šećera).

"Ulje, mleko, brašno… sve je to u rukama lokalnih biznismena povezanih sa politikom koji održavaju status kvo i ne dozvoljavaju da im dođu veliki igrači na razne načine. To je njihov najveći zajednički interes", napominje Živkov.

strana 1 od 307 idi na stranu