Đelić: Srbija ima veliku šansu

Beograd -- Ukoliko budu zadovoljene sve pretpostavke, decenija koja predstoji bi mogla doneti najbrži privredni razvoj u istoriji Srbije.

Izvor: Tanjug
Podeli

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kaže da "Srbija u regionu jugoistočne Evrope, koji već nekoliko godina ima najbrži privredni rast u Evropi, može biti među prvima, a samim tim to znači da može imati jednu od najvećih stopa privrednog rasta u Evropi".

Prema njegovim rečima, Srbija može biti "Dubai Balkana", jer, poput tog logističkog centra Persijskog zaliva, ona može biti ekonomski centar regiona ukoliko bude izgradila potrebnu infrastrukturu.

Đelić izjavio je da Srbija mora da uvaži realnost globalizovane ekonomije, i da interese multinacionalnih kompanija uskladi sa sopstvenim interesima, pre nego što krene u najveći privredni rast u svojoj istoriji.

"Na nama je da u datim okolnostima tražimo modus vivendi i uvažimo interese multinacionalnih kompanija, u skladu sa našim državnim interesima. Odgovor nije nacionalistički i tupav: ne trebaju nam oni - jer ako ne dođu kod nas otići će nedaleko od nas, i umesto da prizvode i izvoze sa naše teritorije, proizvodiće u Moldaviji i Bugarskoj i izvoziće na našu teritoriju", rekao je Đelić.

Đelić smatra da su, pored efikasne ekonomije, Srbiji potrebni pravično društvo, koje neće dozvoliti prevelika socijalna raslojavanja, ravnomeran regionalni razvoj, razumni stepen solidarnosti među regionima, privlačenje što više sredstava iz fondova EU, sprečavanje monopolizma, efikasan obrazovni sistem koji će talente zadržati u zemlji i infrastruktura za normalno poslovanje.

"U ekonomiji, naročito ekonomiji 21. veka, za zemlju srednjeg gabarita, kakva je naša, koja se nalazi gde se nalazi, šanse su ogromne. Samo moramo da shvatimo da moramo da prihvatimo svet kakav on stvarno jeste, da ne idemo politički i ekonomski glavom kroz zid, jer nećemo ništa rešiti, a dobićemo samo problem", rekao je Đelić.

Prema njegovoj oceni, Srbija ni iz daleka ne koristi svoje potencijale, i u ovom trenutku je samo simbolično prisutna na nekim od najvećih svetskih tržišta, kao što su tržište Japana, Kine, Indije i Rusije.

"Nije tajna da sam ja malo više etatistički orijentisan od nekih drugih, ne iz razloga što mislim da država zna sve, već zato što je naš pad bio tako dubok da samo tržište ne može da nas izvuče iz takvog siromaštva i takvih problema", rekao je Đelić, i podsetio da u Srbiji u poslednjih 30 godina nije bilo značajnijih investicija.

"Kada ste u takvoj situaciji, da biste ponovo pokrenuli motor ekonomskog razvoja, iskustvo drugih zemalja pokazuje da je potrebna izvesna doza državnog intervencionizma koja će odrediti koje to grane treba razvijati u 21. veku u ovoj ogromnoj konkurenciji mondijalizma", rekao je Đelić.

Prema njegovim rečima Srbija, slično Slovačkoj, treba da odabere nekoliko privrednih grana koje će se najintenzivnije razvijati, i da potom kroz budžet i privlačenjem stranih investitora obezbedi inicijalnu kapislu za njihov razvoj. Država, kako je dodao, treba da podstiče velike domaće privrednike, ali i da istovremeno sprečava monopolizam i podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća.

"Nacionalni šampioni u privrednom sektoru se rađaju. Mada su neki od njih možda kontroverzni, sve dok nisu kršili zakone, treba ih podržati na stranim tržištima", kazao je Đelić.

Državni fondovi su, kaže on, dobar vid direktog državnog podsticaja razvoju privrede, i oni moraju biti propraćeni stvaranjem start-ap fondova za finansiranje uspešnih domaćih privrednika.

"Mi moramo da obezbedimo da na taj način ne budu finansirani politički prijatelji već dobri projekti, i tu je uvek u Srbiji problem da se dnevna politika ne umeša u sve to", kazao je Đelić.

Prema njegovim rečima, i Nacionalni investicioni fond je bio dobra zamisao, ali se, pošto je bio koncipiran kao predizborna ideja, rasplinuo na mnogo projekata koje nisu od nacionalnog interesa. Kako je dodao, Srbiji je potreban i programski budžet, odnosno višegodišnji planovi, kako bi veliki, višegodišnji infrastrukturni projekti koje finansira država bili završeni bez problema.

Srbiji je potreban i bolji garantni fond koji će moći da garantuje za velike izvozne poslove, naročito za poslove građevinskih firmi u inostranstvu, a bilo bi uputno da se sačuva i jedno osiguravajuće društvo u državnom vlasništvu, kako bi se preduzećima olakšalo poslovanje, naveo je Đelić.

Nova Vlada Srbije će, kako je istakao, morati da stvoriti i efikasnije mehanizme i programe za privlačenje velikih grin-fild investicija, kako bi uspostavila bolju i sigurniju klimu za strana ulaganja.

strana 1 od 143 idi na stranu