Ordinacije bez lekara: Hrvatska tera mlade iz zemlje?

"Zašto bi neko radio u izolovanom kraju i imao istu platu kao da je u centru velikog grada", ističe Nataša Ban Toskić, predsednica Koordinacije hrvatske porodične medicine.

"Ako treba, štrajkovaćemo!", poručili su lekari i najavili štrajk 18. marta u Zagrebu.

Njihovo nezadovoljstvo je sve glasnije, pa s njima nastavljamo da istražujemo kako će se (ponovno) živeti u Hrvatskoj.

"Porodična medicina je osnovna i najveća delatnost primarne zdravstvene zaštite i kao takva čini osnovu zdravstvenog sistema. Porodični lekar mora biti kvalifikovan, stručan, dobro opremljen, kontinuirano obrazovan, sa dobrim i bezbednim uslovima za rad, adekvatno plaćen. Da bi se to postiglo, potrebno je obezbediti široku mrežu lekara, posebno specijalista porodične medicine koji se po slobodnom izboru brinu o optimalnom broju pacijenata koji su im posvećeni. A koliko je alarmantno stanje u hrvatskom sistemu porodične medicine najbolje govore brojne crne statistike na koje KoHOM sistematski upozorava", napominje Nataša Ban Toskić, predsednica Koordinacije hrvatske porodične medicine.

Sve više radnika odlazi u inostranstvo zbog većih primanja. U porodičnoj medicini u Hrvatskoj, navodi ona, radi 2.327 timova porodične medicine, ali samo 2.187 lekara porodične medicine, koji brinu o 3,66 miliona osiguranika.

"To ukazuje na alarmantnu činjenicu da već imamo 140 ekipa bez vođe, odnosno lekara, što znači da 140 ordinacija pokrivaju drugi lekari porodične medicine prekovremenim radom. Ni u ovom slučaju se ne poštuje princip dostupnosti, kontinuiteta i longitudinalnosti porodičnih lekara. Od 2.187 lekara porodične medicine, čak 185 je starijih od 65 godina, a samo entuzijazam i posvećenost profesiji i pacijentima drže ih u ordinacijama. Dakle, jasno je da već sada nedostaje skoro 320 lekara porodične medicine, što ostavlja više od 500.000 osiguranika bez osnovnog lekara. Istovremeno, 776 lekara je starije od 60 godina, što je 35 odsto od ukupnog broja lekara porodične medicine i ukazuje na realnu mogućnost da za pet godina još milion ljudi ostane bez svog izabranog lekara", upozorava ona.

Prosečna starost svih lekara porodične medicine je 53 godine, a čak 80 odsto su žene. Samo 50 odsto je specijalista porodične medicine, ostalo su diplomirani lekari. U celoj zemlji trenutno je na specijalizaciji samo 294 lekara, koji neće raditi u svojim ordinacijama najmanje četiri godine.

"Ipak, to su uglavnom kolege koje su već zaposlene u sistemu i rade u ordinaciji porodične medicine, a sada su tek dobile specijalizaciju. Dakle, ne radi se o novim lekarima. Zamena za te doktore - nikakva! Recimo, u Domu zdravlja Vinkovci ima 20 ekipa i samo 10 lekara, u Varaždinu 20 ekipa i 12 lekara. Samo u Vrbovcu ima šest praznih ordinacija, a tako je i u velikom dijelu Hrvatske, od Zadra, preko Virovitice, do ostrva. Nažalost, i u Zagrebu ima ordinacija bez lekara", ističe Ban Toskić.

Od 1996. godine, kada je bilo 2.447 timova porodične medicine, broj lekara je opao za čak 17 odsto. Istovremeno, broj usluga koje se pružaju pacijentima porastao je sa 25 miliona na 50 miliona, uprkos emigraciji i padu stanovništva. HZZO, pak, obavlja 92 posto svih inspekcijskih nadzora u porodičnoj medicini.

"Novi nemački zakon, po kome deca državljana EU automatski dobijaju nemačko državljanstvo, još jednom pokazuje da se EU ne rukovodi principom solidarnosti, već konkurencijom zemalja članica u privlačenju mladih. Funkcija migracije je da potisne cenu rada i snizi cenu rada. Hrvatska vodi potpuno istu politiku koja je 60-ih godina dovela gastarbajtere u Nemačku. Nemačka se otvorila jeftinoj radnoj snazi da bi ugušila pobunu sindikata za veće plate. Isti program se vodi i danas u Hrvatskoj. Dakle, opet imamo stari oprobani moto: Ako nećeš da radiš za te pare, neko hoće. Na ovaj način se nastavlja da se podstiče iseljavanje domicilnog stanovništva i otvara prostor za tzv. supstitucija stanovništva", kaže demograf Tado Jurić.

Demografska slika Hrvatske, kaže, biće odraz situacije u Nemačkoj i Austriji - svaki četvrti stanovnik biće stranac, kako bi se održao funkcionalan zdravstveni i penzioni sistem.

"Apsurd je, dakle, da smo naše mlade oterali iz zemlje da bismo otvorili tzv. jeftina radna mesta iz Azije i Afrike. Važno je naglasiti da je takva radna snaga najskuplja jer su troškovi njene integracije daleko veći od koristi za društvo, pokazuju nedavne nemačke studije. Osim toga, useljavanje strane radne snage dodatno podstiče iseljavanje mladih iz Hrvatske", upozorava Jurić.