Rat ih pretvara u bledu senku: Briše se moć; Ekonomije zalivskih zemalja na ivici kolapsa

Iran od početka sukoba 28. februara kontinuirano napada države Zaliva, tvrdeći da gađa vojne baze koje SAD koriste u ratu. Zalivske zemlje odbacuju te tvrdnje Teherana, ističući da su napadi na njih neopravdani, piše Al Jazzera.

Iranski udari poremetili su proizvodnju energije i izazvali velike poremećaje u turizmu i saobraćaju i drugim sektorima zalvskih zemalja.

"Poremećaji u avijaciji, turizmu, pomorskim rutama i izvozu energije, uz veće premije osiguranja i troškove transporta, znače da region verovatno gubi stotine miliona dolara dnevno u ekonomskoj aktivnosti", rekao je Halid Almezaini, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Zajed u Dubaiju.

"Tačan obim zavisiće u velikoj meri od toga koliko dugo budu trajali poremećaji u trgovinskim rutama, lukama i vazdušnom prostoru."

Nakon više od dve nedelje rata, ekonomski uticaj na region već je značajan.

Dnevna proizvodnja nafte na Bliskom istoku pala je sa 21 milion barela na 14 miliona barela za nešto više od nedelju dana sukoba, usled zatvaranja Ormuskog moreuza, navodi Rystad Energy.

Očekuje se da će proizvodnja dodatno pasti ako komercijalni brodovi nastave da izbegavaju moreuz zbog pretnji iz Teherana. U najgorem scenariju, Rystad Energy predviđa pad na 6 miliona barela dnevno.

EPA/JIM LO SCALZO / POOL

Iako je američki predsednik Donald Tramp rekao da su "brojne" zemlje spremne da pomognu Vašingtonu da obezbedi ovaj plovni put svojim mornaricama, nijedna vlada još nije potvrdila učešće, dok su neke odbile da pošalju ratne brodove.

Uprkos značajnoj ekonomskoj diverzifikaciji poslednjih decenija, članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva - Katar, Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, UAE i Oman - i dalje se oslanjaju na proizvodnju nafte za gotovo četvrtinu svog BDP-a.

Katar, Kuvajt i Bahrein posebno su izloženi poremećajima zbog ograničenog pristupa izvoznim rutama koje zaobilaze moreuz, rekao je Jesar Al-Maleki, analitičar za Zaliv pri Middle East Economic Survey (MEES).

"Saudijska Arabija i UAE su u nešto boljoj poziciji jer su investirali u infrastrukturu koja im omogućava da delimično zaobiđu moreuz", rekao je Al-Maleki, ukazujući na saudijski naftovod Istok–Zapad i cevovod UAE do Fudžaire, koji mogu da transportuju oko 5 miliona, odnosno 1,8 miliona barela dnevno.

Goldman Sachs procenjuje da bi BDP Katara i Kuvajta mogao da padne za 14 odsto ako rat potraje do kraja aprila, dok bi UAE i Saudijska Arabija zabeležili pad od 5, odnosno 3 odsto.

Istovremeno, agencija S&P Global Ratings potvrdila je "stabilne izglede" za Katar, navodeći da "velike finansijske rezerve omogućavaju dovoljno fiskalnog i spoljnog prostora za ublažavanje negativnih geopolitičkih uticaja, uključujući privremene poremećaje u proizvodnji i izvozu LNG-a".

Tanjug/AP Photo/ Fatima Shbair

U međuvremenu, Capital Economics procenjuje da bi BDP u regionu mogao pasti za 10 do 15 odsto ako sukob potraje najmanje tri meseca i izazove dugotrajnu štetu energetskoj infrastrukturi.

Irak, koji se graniči sa Zalivom ali nije član GCC-a  (Gulf Countries Council), takođe je teško pogođen energetskom krizom.

Piter Martin, šef ekonomije u Wood Mackenzie, rekao je da iračka vlada gubi oko 3 milijarde dolara dnevno prihoda, uz procenjeni pad proizvodnje nafte od 70 odsto.

"Trajanje ograničenja proizvodnje ključno je za ekonomski uticaj, ali je veoma neizvesno", rekao je Martin.

"Ako bi Irak zabeležio pad proizvodnje nafte od 10 odsto na godišnjem nivou u 2026, procenjujemo da bi BDP mogao da se smanji za 3,5 odsto ove godine."

Iako energija ostaje ekonomska kičma Zaliva, rat se preliva i na druge ključne sektore, posebno turizam i putovanja, koji čine oko 11 odsto BDP-a GCC-a.

Zatvaranje i ograničenja vazdušnog prostora dovela su do 37.000 otkazanih letova od 28. februara do 8. marta, prema podacima kompanije Cirium.

U utorak su vlasti UAE nakratko potpuno zatvorile vazdušni prostor, pozivajući se na „brzo menjajuću bezbednosnu situaciju u regionu“.

Dan ranije, Međunarodni aerodrom u Dubaiju, inače najprometniji međunarodni aerodrom na svetu, bio je prinuđen da obustavi letove nakon napada dronom na obližnje skladište goriva. Qatar Airways je u međuvremenu počeo sa posebnim letovima i postepeno povećava njihov broj, ali nijedna zalivska aviokompanija još nije dostigla nivo saobraćaja pre rata.

Prema analizi Svetskog saveta za putovanja i turizam, sukob region košta oko 600 miliona dolara dnevno kroz potrošnju stranih turista.

"Činjenica da su već više od dve nedelje otkazane turističke rezervacije, konferencije i sportski događaji predstavlja ogromne troškove za turistički i hotelski sektor regiona", rekla je Emilija Rutlidž, predavač ekonomije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji.

Analitičar Al-Maleki upozorava da bi ekonomske posledice mogle biti uporedive sa istorijskim krizama u regionu ako rat potraje.

"Kratkoročno, razmere poremećaja mogu ličiti na ekonomski šok iz vremena pandemije, dok bi dugotrajno zatvaranje moglo dostići razmere posledica iz Zalivskog rata 1991", rekao je.

Almezaini smatra da je regionalna recesija malo verovatna, ukazujući na velike fiskalne rezerve koje mnoge zemlje imaju za ublažavanje kratkoročnih šokova.

Ipak, ako rat potraje, rizik od pada privrede će rasti, ali je „verovatniji scenario slabiji rast i odloženi oporavak, a ne duboka i široka recesija, posebno za veće ekonomije poput UAE i Saudijske Arabije“.

"Ako se tenzije relativno brzo smanje, region ima dobre šanse da se ekonomska aktivnost normalizuje brže nego što mnogi očekuju", zaključio je.