Rat ih pretvara u bledu senku: Briše se moć; Ekonomije zalivskih zemalja na ivici kolapsa

Iran od početka sukoba 28. februara kontinuirano napada države Zaliva, tvrdeći da gađa vojne baze koje SAD koriste u ratu. Zalivske zemlje odbacuju te tvrdnje Teherana, ističući da su napadi na njih neopravdani, pi&scaron;e Al Jazzera.Iranski udari poremetili su proizvodnju energije i izazvali velike poremećaje u turizmu i saobraćaju i drugim sektorima zalvskih zemalja.&quot;Poremećaji u avijaciji, turizmu, pomorskim rutama i izvozu energije, uz veće premije osiguranja i tro&scaron;kove transporta, znače da region verovatno gubi stotine miliona dolara dnevno u ekonomskoj aktivnosti&quot;, rekao je Halid Almezaini, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Zajed u Dubaiju.&quot;Tačan obim zavisiće u velikoj meri od toga koliko dugo budu trajali poremećaji u trgovinskim rutama, lukama i vazdu&scaron;nom prostoru.&quot;Nakon vi&scaron;e od dve nedelje rata, ekonomski uticaj na region već je značajan.Dnevna proizvodnja nafte na Bliskom istoku pala je sa 21 milion barela na 14 miliona barela za ne&scaron;to vi&scaron;e od nedelju dana sukoba, usled zatvaranja Ormuskog moreuza, navodi Rystad Energy.Očekuje se da će proizvodnja dodatno pasti ako komercijalni brodovi nastave da izbegavaju moreuz zbog pretnji iz Teherana. U najgorem scenariju, Rystad Energy predviđa pad na 6 miliona barela dnevno.EPA/JIM LO SCALZO / POOLIako je američki predsednik Donald Tramp rekao da su &quot;brojne&quot; zemlje spremne da pomognu Va&scaron;ingtonu da obezbedi ovaj plovni put svojim mornaricama, nijedna vlada jo&scaron; nije potvrdila uče&scaron;će, dok su neke odbile da po&scaron;alju ratne brodove.Uprkos značajnoj ekonomskoj diverzifikaciji poslednjih decenija, članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva - Katar, Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, UAE i Oman - i dalje se oslanjaju na proizvodnju nafte za gotovo četvrtinu svog BDP-a.Katar, Kuvajt i Bahrein posebno su izloženi poremećajima zbog ograničenog pristupa izvoznim rutama koje zaobilaze moreuz, rekao je Jesar Al-Maleki, analitičar za Zaliv pri Middle East Economic Survey (MEES).&quot;Saudijska Arabija i UAE su u ne&scaron;to boljoj poziciji jer su investirali u infrastrukturu koja im omogućava da delimično zaobiđu moreuz&quot;, rekao je Al-Maleki, ukazujući na saudijski naftovod Istok&ndash;Zapad i cevovod UAE do Fudžaire, koji mogu da transportuju oko 5 miliona, odnosno 1,8 miliona barela dnevno.Goldman Sachs procenjuje da bi BDP Katara i Kuvajta mogao da padne za 14 odsto ako rat potraje do kraja aprila, dok bi UAE i Saudijska Arabija zabeležili pad od 5, odnosno 3 odsto.Istovremeno, agencija S&amp;P Global Ratings potvrdila je &quot;stabilne izglede&quot; za Katar, navodeći da &quot;velike finansijske rezerve omogućavaju dovoljno fiskalnog i spoljnog prostora za ublažavanje negativnih geopolitičkih uticaja, uključujući privremene poremećaje u proizvodnji i izvozu LNG-a&quot;.Tanjug/AP Photo/ Fatima ShbairU međuvremenu, Capital Economics procenjuje da bi BDP u regionu mogao pasti za 10 do 15 odsto ako sukob potraje najmanje tri meseca i izazove dugotrajnu &scaron;tetu energetskoj infrastrukturi.Irak, koji se graniči sa Zalivom ali nije član GCC-a (Gulf Countries Council), takođe je te&scaron;ko pogođen energetskom krizom.Piter Martin, &scaron;ef ekonomije u Wood Mackenzie, rekao je da iračka vlada gubi oko 3 milijarde dolara dnevno prihoda, uz procenjeni pad proizvodnje nafte od 70 odsto.&quot;Trajanje ograničenja proizvodnje ključno je za ekonomski uticaj, ali je veoma neizvesno&quot;, rekao je Martin.&quot;Ako bi Irak zabeležio pad proizvodnje nafte od 10 odsto na godi&scaron;njem nivou u 2026, procenjujemo da bi BDP mogao da se smanji za 3,5 odsto ove godine.&quot;Iako energija ostaje ekonomska kičma Zaliva, rat se preliva i na druge ključne sektore, posebno turizam i putovanja, koji čine oko 11 odsto BDP-a GCC-a.Zatvaranje i ograničenja vazdu&scaron;nog prostora dovela su do 37.000 otkazanih letova od 28. februara do 8. marta, prema podacima kompanije Cirium.U utorak su vlasti UAE nakratko potpuno zatvorile vazdu&scaron;ni prostor, pozivajući se na &bdquo;brzo menjajuću bezbednosnu situaciju u regionu&ldquo;.Dan ranije, Međunarodni aerodrom u Dubaiju, inače najprometniji međunarodni aerodrom na svetu, bio je prinuđen da obustavi letove nakon napada dronom na obližnje skladi&scaron;te goriva. Qatar Airways je u međuvremenu počeo sa posebnim letovima i postepeno povećava njihov broj, ali nijedna zalivska aviokompanija jo&scaron; nije dostigla nivo saobraćaja pre rata.Prema analizi Svetskog saveta za putovanja i turizam, sukob region ko&scaron;ta oko 600 miliona dolara dnevno kroz potro&scaron;nju stranih turista.&quot;Činjenica da su već vi&scaron;e od dve nedelje otkazane turističke rezervacije, konferencije i sportski događaji predstavlja ogromne tro&scaron;kove za turistički i hotelski sektor regiona&quot;, rekla je Emilija Rutlidž, predavač ekonomije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji.Analitičar Al-Maleki upozorava da bi ekonomske posledice mogle biti uporedive sa istorijskim krizama u regionu ako rat potraje.&quot;Kratkoročno, razmere poremećaja mogu ličiti na ekonomski &scaron;ok iz vremena pandemije, dok bi dugotrajno zatvaranje moglo dostići razmere posledica iz Zalivskog rata 1991&quot;, rekao je.Almezaini smatra da je regionalna recesija malo verovatna, ukazujući na velike fiskalne rezerve koje mnoge zemlje imaju za ublažavanje kratkoročnih &scaron;okova.Ipak, ako rat potraje, rizik od pada privrede će rasti, ali je &bdquo;verovatniji scenario slabiji rast i odloženi oporavak, a ne duboka i &scaron;iroka recesija, posebno za veće ekonomije poput UAE i Saudijske Arabije&ldquo;.&quot;Ako se tenzije relativno brzo smanje, region ima dobre &scaron;anse da se ekonomska aktivnost normalizuje brže nego &scaron;to mnogi očekuju&quot;, zaključio je.

Rat ih pretvara u bledu senku: Briše se moć; Ekonomije zalivskih zemalja na ivici kolapsa

1 Komentari