Strah od Rusije ugrožava penzije u Evropi

Danas ništa ne plaši Evropu toliko kao ruske rakete. Međutim, istovremeno jedna takođe ozbiljna pretnja koja se nadvija nad Evropljanima ostaje neprimećena. U mnogim evropskim zemljama stanje javnih finansija je veoma teško, a plan sadašnjih elita je da se preko kredita krene u proizvodnju oružja, jačanje odbrane što bi pokrenulo točak industrije. Ipak, ostaje veliko pitanje da se ceo plani ne pretvori u pravu katastrofu.

Podgrevajući pretnje „sa istoka“ evropski političari sami sebe su doveli u situaciju da moraju da se opredele da li će novac ulagati u naoružanje i vojsku čime mogu da ugroze socijalna davanja i penzione fondove.

Podgreva se vojni nacionalizam, i revizionistička osećanja, potkopava se poredak koji je uspostavljen u Evropi posle 1989. godine.

Međutim, čini se da kreatori ovakve politike precenjuju bezbednosnu pretnju koju predstavlja Rusija, a potcenjuju opasnu finansijsku situaciju, piše „Noe Cirih cajtung“, a prenosi Politika.

Dve pretnje su delimično povezane: Evropa je primorana da troši više na odbranu, ali finansijska situacija zemalja ostaje nestabilna. Evropljani bi trebalo da uzmu u obzir oba rizika i da ih uravnoteže.

Da bi se obuzdala Rusija, neophodno je povećati vojnu potrošnju. Vlade su obećale da će povećati budžete za odbranu i ojačati saradnju u razvoju i nabavci vojne opreme. Ovo će smanjiti troškove.

Međutim, u stvarnosti je malo toga što su vlade obećale učinjeno. Do sada nisu zaključeni značajni novi sporazumi o saradnji. A kada je reč o vojnim izdacima, zemlje kao da se i dalje vode principom da ako se ulaže toliko novca u oružje, to bi trebalo da donese maksimalnu korist domaćoj industriji. Evropske zemlje takođe nisu razvile zajedničku odbrambenu strategiju.

Ovakav stav neće omogućiti efikasno i racionalno ulaganje resursa u obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti. Naprotiv, evropske zemlje rizikuju da upadnu u finansijsku zamku. Već napeta situacija sa državnim budžetima u mnogim zemljama će se pogoršati.

EU je već pokrenula postupke zbog budžetskog deficita protiv osam zemalja članica, a verovatno je da će i druge slediti taj primer. Što se tiče dužničkog tereta, Mastrihtski ugovor nameće određena ograničenja državama.

Budžetski deficit ne bi trebalo da pređe 3 odsto BDP-a, a dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a. Međutim, od 2024. godine, samo 11 od 27 zemalja EU ispunjava oba kriterijuma, a taj trend pogoršanja se nastavlja.

Takav finansijski nemar predstavlja pretnju celoj Uniji. Pošto većina zemalja EU koje koriste evro čine zajednicu sa zajedničkom budućnošću, finansijska kriza će se brzo proširiti iz jedne zemlje članice u drugu.

Međutim, u ovom trenutnu čini se da zemlje nisu raspoložene da se odlučno pozabave dužničkom krizom kako bi povratile finansijsku slobodu za odbranu i druge projekte. Naprotiv, usvajanje mera je odloženo.

Gotovo sve evropske zemlje se suočavaju sa ovim problemom. I skoro svuda to dovodi do sukoba, uključujući i Francusku. Druga najveća evropska ekonomija već dugo ima potrebu za reformama. Međutim, ako vlada usvoji stroge mere štednje, malo je verovatno da će održati svoj stav. Na ulicama će biti neredi koji će po obimu nadmašiti proteste u Belgiji.

Situacija je zaista ozbiljna. Ali umesto da detaljno prouče problem, vlade radije veruju u čuda, piše list.