Strah od Rusije ugrožava penzije u Evropi

Danas ni&scaron;ta ne pla&scaron;i Evropu toliko kao ruske rakete. Međutim, istovremeno jedna takođe ozbiljna pretnja koja se nadvija nad Evropljanima ostaje neprimećena. U mnogim evropskim zemljama stanje javnih finansija je veoma te&scaron;ko, a plan sada&scaron;njih elita je da se preko kredita krene u proizvodnju oružja, jačanje odbrane &scaron;to bi pokrenulo točak industrije. Ipak, ostaje veliko pitanje da se ceo plani ne pretvori u pravu katastrofu.Podgrevajući pretnje &bdquo;sa istoka&ldquo; evropski političari sami sebe su doveli u situaciju da moraju da se opredele da li će novac ulagati u naoružanje i vojsku čime mogu da ugroze socijalna davanja i penzione fondove.Podgreva se vojni nacionalizam, i revizionistička osećanja, potkopava se poredak koji je uspostavljen u Evropi posle 1989. godine.Međutim, čini se da kreatori ovakve politike precenjuju bezbednosnu pretnju koju predstavlja Rusija, a potcenjuju opasnu finansijsku situaciju, pi&scaron;e &bdquo;Noe Cirih cajtung&ldquo;, a prenosi Politika.Dve pretnje su delimično povezane: Evropa je primorana da tro&scaron;i vi&scaron;e na odbranu, ali finansijska situacija zemalja ostaje nestabilna. Evropljani bi trebalo da uzmu u obzir oba rizika i da ih uravnoteže.Da bi se obuzdala Rusija, neophodno je povećati vojnu potro&scaron;nju. Vlade su obećale da će povećati budžete za odbranu i ojačati saradnju u razvoju i nabavci vojne opreme. Ovo će smanjiti tro&scaron;kove.Međutim, u stvarnosti je malo toga &scaron;to su vlade obećale učinjeno. Do sada nisu zaključeni značajni novi sporazumi o saradnji. A kada je reč o vojnim izdacima, zemlje kao da se i dalje vode principom da ako se ulaže toliko novca u oružje, to bi trebalo da donese maksimalnu korist domaćoj industriji. Evropske zemlje takođe nisu razvile zajedničku odbrambenu strategiju.Ovakav stav neće omogućiti efikasno i racionalno ulaganje resursa u obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti. Naprotiv, evropske zemlje rizikuju da upadnu u finansijsku zamku. Već napeta situacija sa državnim budžetima u mnogim zemljama će se pogor&scaron;ati.EU je već pokrenula postupke zbog budžetskog deficita protiv osam zemalja članica, a verovatno je da će i druge slediti taj primer. &Scaron;to se tiče dužničkog tereta, Mastrihtski ugovor nameće određena ograničenja državama.Budžetski deficit ne bi trebalo da pređe 3 odsto BDP-a, a dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a. Međutim, od 2024. godine, samo 11 od 27 zemalja EU ispunjava oba kriterijuma, a taj trend pogor&scaron;anja se nastavlja.Takav finansijski nemar predstavlja pretnju celoj Uniji. Po&scaron;to većina zemalja EU koje koriste evro čine zajednicu sa zajedničkom budućno&scaron;ću, finansijska kriza će se brzo pro&scaron;iriti iz jedne zemlje članice u drugu.Međutim, u ovom trenutnu čini se da zemlje nisu raspoložene da se odlučno pozabave dužničkom krizom kako bi povratile finansijsku slobodu za odbranu i druge projekte. Naprotiv, usvajanje mera je odloženo.Gotovo sve evropske zemlje se suočavaju sa ovim problemom. I skoro svuda to dovodi do sukoba, uključujući i Francusku. Druga najveća evropska ekonomija već dugo ima potrebu za reformama. Međutim, ako vlada usvoji stroge mere &scaron;tednje, malo je verovatno da će održati svoj stav. Na ulicama će biti neredi koji će po obimu nadma&scaron;iti proteste u Belgiji.Situacija je zaista ozbiljna. Ali umesto da detaljno prouče problem, vlade radije veruju u čuda, pi&scaron;e list.

Strah od Rusije ugrožava penzije u Evropi

8 Komentari