Google milijarderi

Leri Pejdž i Sergej Brin dele 26. mesto najbogatijih ljudi na svetu po magazinu Forbs, kao i deveto mesto u Sjedinjenim državama. Procenjuje se da su „teški” po 16,6 milijardi dolara, a sve što imaju napravili su na Internetu. Kompanija Google, čiji su vlasnici i predsednici, prošle godine ostvarila je 10,6 milijardi dolara prometa i neto prihod od tri milijarde.

Google takođe predstavlja jedan od najpoznatijih brendova na svetu, a kompanija trenutno zapošljava više od 13 hiljada ljudi i izabrana je za najboljeg poslodavca u SAD.

Pejdž i Brin su se upoznali 1995. godine na master studijama kompjuterskih nauka Stenford univerziteta, a prvi zajednički projekat pokrenuli su u januaru 1996. Bio je to pretraživač pod imenom BackRub, imenovan po svojoj specifičnosti da analizira linkove koji upućuju na određeni websajt.

Oni nastavljaju da usavršavaju tehnologiju i 15. septembra 1997. godine kupuju domen Google.com, čije ime su dobili modifikacijom reči googol, koja na engleskom označava 10100.

Isplativa investicija

Posle neuspešnog traženja partnera koji bi licencirao njihovu tehnologiju, odlučuju da krenu sami, a da kapital prikupe od zainteresovanih investitora. Skupljeno je oko milion dolara, a među investitorima bili su rođaci, prijatelji, Kalifornijski i Stenford univerzitet i razna udruženja investitora i biznis anđela.

Zanimljivo je da je među prikupljenim sredstvima završio i novac Arnolda Švarcenegera, Tajger Vudsa, Šejkil O’Nila, a Endi Behtolšejm, jedan od osnivača kompanije Sun Microsystems, uložio je 100 hiljada evra. Bilo je raznih unosnih investiranja u SAD, ali je ovo sigurno bilo jedno od najboljih s obzirom da su investitori na uloženi dolar kasnije dobijali između 150 i 400 dolara.

U narednim godinama Google je osvajao korisnike koji su sve više koristili njegovo pretraživanje. U 2000. godini kompanija je počela da prodaje tekstualne oglase koji se prikazuju prema rečima koje korisnik pretražuje. Taj model oglašavanja se pokazao veoma uspešan, jer se uklapao u jednostavan dizajn stranice i maksimizirao brzinu njenog otvaranja. Patent koji opisuje način na koji Google rangira stranice (PageRank) zaštićen je u septembru 2001. godine, što je kompaniji omogućilo da kasnije zadrži tehnološku prednost u odnosu na druge pretraživače.

Koliko je pretraživač postao popularan najbolje govori podatak da su Merriam Webster Dictionary i Oxford English Dictionary uvrstili reč google, kao glagol koji označava pretraživanje informacija na Internetu.

Inicijalna javna ponuda (IPO) akcija kompanije održana je u avgustu 2004. Nuđeno je 19.605.052 akcija po ceni od 85 dolara po akciji, a ukupno je prikupljeno 1,67 milijardi dolara, što je označilo tržišnu vrednost kompanije na 23 milijardi dolara. Dobro su prošli i akcionari koji su tada kupili akcije jer je njhova trenutna vrednost oko 520 dolara, a akcije su listirane na američkoj berzi Nasdaq pod simbolom GOOG.

Rast kompanije

Google se najčešće koristi pri pretraživanju na Webu, pa prema nekim istraživanjima njihovo tržišno učešće u pretrazi iznosi 50,8%, što je dosta više nego što imaju Yahoo (23,6%) i Live Search (8,4%). Ipak, Google nije samo pretraživač, a već od 2001. godine kompanija je nastavila da širi poslovanje kupovinom malih kompanija ili pravljanjem novih servisa.

Krajem 2002. i početkom 2003. startovao je servis Froogle, koji omogućava pretragu proizvoda, a kupljena je kompanija Pyra Labs, čime je Google dobio i Blogger.com, jedan od najpopularnijih blog servisa na svetu. Godinu dana kasnije lansiran je besplatan servis za elektronsku poštu, Gmail, koji kompaniji takođe donosi prihode prikazivanjem reklama povezanih sa rečima koje korisnik koristi (AdWords). Startovala je i usluga AdSense koja vlasnicima Web lokacija omogućuje da ostvaruju prihod prikazivanjem tekstualnih oglasa, koje Google obezbeđuje.

Početkom 2006. Google je pokrenuo servis Google video, omogućavajući korisnicima da pretražuju video fajlove, ali i da ih besplatno objavljuju. Krajem godine kompanija kupuje mnogo popularniji video servis Youtube za 1,65 milijardi dolara, koji kasnije integriše sa svojim servisom. Iste godine, zajedno sa News Corp. iza koje stoji Rupert Mardok, kupljen je najposećenijih i najpopularniji “community“ sajt, Myspace.com, u transakciji vrednoj 900 miliona dolara. Ove godine Google je kupio kompaniju DoubleClick, koja je specijalizovana za Internet oglašavanje i koja obezbeđuje oglasne prostore za kompanije kao što su Microsoft, General Motors, Coca-Cola, Motorola, Visa, Nike, Carslberg i druge. Google je za DoubleClick platio 3,1 milijardi dolara, a kupovina će još više učvrstiti prvo mesto kompanije u onlajn oglašavanju, koje veoma brzo raste. U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, onlajn oglašavanje je vrednije od oglašavanja u štampanim medijima.

Pored Weba interesantni projekti su Google Earth, program koji prikazuje satelitske snimke naše planete, kao i Google Apps Premium Edition, kolekcija softvera namenjena profesionalnim korisnicima koja je direktna konkurencija Microsoft Office paketu.

Uz to, najavljivana je i mogućnost izrade Google mobilnog telefona koji bi mogao da predstavlja konkurenciju veoma popularnom uređaju Apple iPhone. Prema nezvaničnim informacija u projektu bi učestvovali Orange, HTC, Samsung i drugi prozivođači.