Neko tamo, neko onamo mi - u Lihtenštajn

Najviše smo, naravno, investirali u Bosnu i Hercegovinu, i to 2007. godine. Tu smo u investicionom plusu od 901 milion dolara.To nam je od kupovine Telekoma Srpska. Tada su mi neki, kojima slepa ljubav ka politici zamračuje znanje o ekonomiji, rekli da ta investicija ekonomski nije baš opravdana, ali politički - jeste. Moram da napomenem da i sama smatram da investicije u inostranstvo i investicije iz inostranstva nisu samo ekonomija. Ima tu i politike, koja vam kad tad ispostavi račun.

Osim u BiH, više novca, i to za oko 50,5 miliona dolara, izvezli smo u (pre)bogati Lihtenštajn, nego što smo iz(pre)bogatog Lihtenštajna para uvezli. Ovaj plus sa Lihtenštajnom stekli smo tokom 2005, 2006. i 2007. godine. Onda smo, valjda, prestali da „investiramo“ ili, ipak, investiramo. I najzad - Kipar. I na Kipar smo investirali više nego što je, takođe, bogati Kipar investirao ovde. Konačni račun je 26,9 miliona dolara nama u korist. Ali 2006. godine smo bili čak 387 miliona u plusu, a onda smo počeli da padamo.

Ako vam je kod BiH, sa kojom nam je i trgovinska razmena u suficitu, jasno gde smo investirali i gde nam je interes za investicijama bio, kod Lihtenštajna, blage veze nemam. Pošto ja na sve strane tvrdim da su sve tajne ove male, pa tako i na sve četiri strane otvorene države, negde zapisane, samo treba malo zagrejati stolicu, potruditi se da kažem i - informisan si, zamolim SIEPA da mi taj podatak o tajnoj vezi Srbije i Lihtenštajna raščlane. Mislim, ako znaju, upecaće se, pa će mi sve priznati... Ali, ne znaju. A zašto ja baš za Lihtenštajn pitam?

Pa zato što ovi naši investitori baš u Lihtenštajn „investiraju“ ili možda ipak investiraju. Njihovi su razlozi i moji razlozi. Ako nešto važno u životu nisam propustila, ima samo jedna javna stvar zajednička Srbiji i Lihtenšatjnu - ni mi ni oni nemamo more. Ali, pare se ionako ne peru u moru! Molim. Za razliku od Srbije, Lihtenštajnu su dozvolili da bude poreski raj. Godinama sam se iskreno trudila, nisam mogla da prokljuvim u čemu se sastoji legitimnost postojanja nečeg takvog kao što je poreski raj ili of šor zona.

Treba imati malo više poverenja u sopstvenu pamet, nisam razumela zato što legitimni razlozi za postojanje poreskih rajeva ne postoje. Poreski rajevi služe samo za poreske i druge prevare. Na usluzi onima koji imaju pare. Koji imaju puno para. Pa mogu da plate medije širom Evrope, čak i medije koji važe za ozbiljne, da još 2000. godine okolo trube kako je kneževina Lihtenštajn učinila sve da spreči zloupotrebu raja.

U raju, kao što je poznato, žive anđeli... Jedan od njih, izvesni Hajnrih Kiber, ukrao je, i 2006. godine prodao, nemačkom BND i službama još 12 država, podatke o njihovim državljanima koji svoje pare kriju i(ili) peru u LGT banci, u vlasništvu u Lihtenštajnu moćnog lihtenštajnskog kneza Hansa-Adama II. Najpoznatija žrtva Kiberove lopovske operacije dosad je bio bivši direktor nemačkih pošta Cumvinkel. Uz Cumvinkela pao je i poreski raj - Lihtenštajn.

U istočnoj Evropi su nekad takve pronalazače kao što je Kiber smeštali u naše i njihove Laze, u doba elektronskih komunikacija i religije ljudskih prava, to nije ni potrebno ni poželjno. U Lihtenštajnu su da razotkriju tog lopova tuđih lopovskih podataka o Kiberu snimili dokumentarni film. Nisu normalni. U filmu kao inteligentni logorejičar opisani Kiber, kao odgovor je odmah napisao knjigu na više od 600 strana pod naslovom „Knez. Lopov. Podaci“ i nedavno je okačio na Internet.

U knjizi se opisuje uloga lihtenštajnskog princa i njegove banke i pranju novca i utaji poreza. Već smo čuli iz afere sa Hipo-Alpe-Adja bankom kako se pare, u nameri da se operu, nose u Lihtenštajn u kešu, u koferima. Valjda je tako svoje pare odneo i Darko Šarić. Kiber nam sad to potvrđuje... Ni manje države ni žešćeg obračuna.