U intervjuu za B92.net Tabakovićeva ističe da žele da signaliziraju tržištima da su prisutni i da su spremni da reaguju na prvi znak trajnijih inflatornih pritisaka. Njene odgovore na to koji su prvi koraci NBS ako projekcije budu lošije od očekivanih, šta nam govore česte promene vlasničke strukture u bankarskom sektoru, zašto su sve zlatne rezerve prebačene u našu zemlju, ali i druga aktuelna pitanja, pročitajte u nastavku.
B92.net: Za nama je druga "pandemijska" godina. Prvu godinu obeležila su zaključavanja širom sveta, dok smo tokom 2021. mogli da vidimo da su mnoge zemlje imale problema zbog velike potražnje nakon otvaranja privrede – svet se bori sa energetskom krizom, nestašicom čipova, zapinje se u mnogim lancima snabdevanja, inflacija raste… Ipak, nemali broj puta se moglo čuti da će Srbija, kumulativno gledano, za te dve godine, biti među prvima u Evropi po rastu BDP-a. Šta je, prema Vašem mišljenju, bilo ključno da bi se ostvario takav rezultat?
Tačno je da će Srbija tokom dve pandemijske godine imati jedan od najboljih, ili čak najbolji rezultat u Evropi. To kažemo zato što će statistički gledano, bolji rezultat po pitanju realnog rasta BDP-a najverovatnije imati samo Turska i Irska. Međutim, važno je istaći specifičnosti ove dve zemlje – Tursku koja beleži snažno slabljenje domaće valute i Irsku u kojoj su zbog poreskih olakšica registrovane velike multinacionalne kompanije, što vrlo često iskrivljuje sliku.
Srbija će tokom dve pandemijske godine ostvariti kumulativni realni rast BDP-a od oko 6,5% - u 2020. imali smo smanjenje od svega 0,9%, dok ćemo u 2021. prema preliminarnim podacima rasti po stopi od 7,5%. Nije lako izdvojiti jedan faktor koji je bio ključan za takav rezultat, ali bi se svi mogli objediniti u jednu reč – stabilnost. Stabilnost koju smo uspeli da očuvamo i u godinama pre pandemije, i u godinama pandemije - makroekonomska, finansijska i fiskalna stabilnost, čije je nominalno sidro relativna stabilnost kursa. Iznad svega, Srbiju karakteriše i puna politička stabilnost što potvrđuju izuzetno visoki nivoi stranih direktnih investicija i rekordno niske kamatne stope po kojima Srbija uspeva da emituje svoje hartije od vrednosti. Takođe, ovakav rezultat ne bismo ostvarili da nije bilo obimnih paketa monetarnih i fiskalnih mera.
B92.net: Kako je 2021. godina izgledala za Narodnu banku Srbije (NBS) – čime biste mogli da se pohvalite, a šta, sa druge strane, mislite da je moglo bolje?
Godina na izmaku je bila izazovna. Iako je prošlogodišnji šok izazvan pandemijom u značajnoj meri savladan, i ove godine smo se suočavali sa brojnim neizvesnostima, a ekonomske posledice zdravstvene krize koja još traje, i te kako su prisutne na svetskom nivou. NBS je u takvim uslovima značajno doprinela otpornosti i privrednom rastu Srbije očuvanjem monetarne i finansijske stabilnosti.
Zadovoljni smo što je privredni rast od početka godine bio brži od naših očekivanja. Tome smo u velikoj meri doprineli obezbeđenjem povoljnih uslova finansiranja za privredu i građane. Kurs dinara prema evru i ove godine bio je stabilan i za nas to nema alternativu. Očuvana relativna stabilnost kursa je bila i značajan faktor nastavka rasta dinarske štednje, koja je sredinom godine prestigla 100 milijardi dinara i nastavila da raste. Nastavljen je napredak na polju dinarizacije, pa su se pokazatelji dinarizacije i na strani kredita i depozita našli na najvišem nivou do sada od oko 39%.
Vrednosti svih ključnih pokazatelja poslovanja bankarskog sektora zadržane su na visokom nivou. Učešće problematičnih kredita je ispod nivoa zabeleženog pre pandemije i u novembru je iznosilo 3,41%, što najbolje pokazuje da je kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan. Efikasnosti našeg sistema doprinosi i rast bezgotovinskih plaćanja i razvoj digitalnih usluga baziranih na instant plaćanjima.
Jedino čime ne možemo biti zadovoljni jesu pojačani inflatorni pritisci i kod nas, kao i na globalnom nivou. Međutim, po prestanku delovanja faktora iz međunarodnog okruženja koje su vodili ovogodišnju inflaciju, to jest stabilizacije cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda i postepenog rešavanja problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, od drugog tromesečja naredne godine očekujemo da usledi usporavanje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom godine. Šta je moglo bolje? - U Srbiji postoji nasleđeno odsustvo svesti da je ne samo ekonomija, već država u celini sa svim svojim institucijama ekosistem, celina i da su sve odluke i mere međusobno povezane zbog čega je potrebno da svi imamo na umu celinu i potrebu da sarađujemo u interesu napretka. Nažalost, ima onih koji su zagledani u svoj kratkoročni i lični ili esnafski interes i za promenu tog stava su potrebne godine istrajnog rada.
Oduvek sam o pojavama govorila jezikom konkretnih primera. A cilj takve javne prozivke je da svi shvate da ta mala i kratkoročna korist može da ima efekat bumeranga i posledice koje se kasnije teško mogu kontrolisati. S druge strane, pozdravili smo odluku da se cene pojedinih namirnica ograniče na nivou iz novembra, jer smatramo da će doprineti smirivanju inflacije, a naročito očuvanju životnog standarda najugroženijih građana.
Na rast cena prehrambenih proizvoda utiče niz faktora koji nisu pod kontrolom ni fiskalne ni monetarne politike, i u velikoj meri su opredeljeni kretanjima na svetskim tržištima, ali i ponašanjem samih tržišnih učesnika. Javnim isticanjem razlike u cenama koje naplaćuju pojedini trgovinski lanci želela sam da ukažem da rast cena nije uvek izazvan objektivnim troškovima, i da pozovem trgovce da usklade svoje cene sa troškovima, i potrošače da budu obazrivi prilikom izbora proizvoda. Odabirom najkonkurentnijih ponuda, potrošači su u mogućnosti da izvrše pritisak na trgovce i da ih primoraju na tržišno ponašanje.
Uvereni smo da će u narednoj godini doći da pada inflacije i njenog stabilizovanja u granicama cilja, što je slučaj i sa prehrambenom inflacijom. Ipak, ukoliko rast cena proizvoda bude veći nego što ukazuju naše trenutne analize, svakako da postoje dodatne mere koje bi nadležne institucije mogle da sprovedu. Tu pre svega mislim na intervencije iz robnih rezervi i jednokratne promene u akciznoj i poreskoj politici za određene grupe proizvoda. Važno je napomenuti i da su nepromenjena cena struje za stanovništvo i malu privredu, kao i nepromenjena cena gasa za sve potrošače, efekti intervencije države koji sprečavaju prelivanje dodatnih troškova iz međunarodnog okruženja.
Foto: ToskanaINC/Shutterstock
B92.net: Šta bi konkretno bili prvi potezi NBS ukoliko inflacije nepredviđeno uzme maha?
Pri donošenju odluke koje instrumente upotrebiti i kojim intenzitetom, polazimo prvenstveno od prirode faktora koji dominantno utiču na rast inflacije. Najveći deo, odnosno tri četvrtine međugodišnje inflacije u Srbiji opredeljeno je rastom cena hrane i energenata, na koje monetarna politika ne može direktno da utiče. Takođe, tekuća inflacija je globalni fenomen i u značajnoj meri je uslovljena faktorima na strani ponude čiji poremećaj je izazvan pandemijom. U takvim okolnostima reagujemo umerenim i postepenim smanjivanjem ekspanzivnosti monetarne politike sa ciljem da uslovi finansiranja ostanu i dalje podsticajni za privredni rast.
Mi smo već preduzeli korake ka smanjenju ekspanzivnosti monetarne politike u skladu sa aktuelnom dinamikom inflacije. To radimo postepeno, koristeći fleksibilnost koju nam daje monetarni okvir. Ti koraci su ukidanje vanrednih mera za pružanje likvidnosti koje su bile na snazi u toku pandemije, kao i početak ciklusa povećanja izvršne repo stope i treba ih posmatrati u svetlu naše ocene da je inflacija privremena. Blago zatezanje monetarne politike je pre svega signalnog karaktera, želimo da signaliziramo tržištima da smo prisutni i da smo spremni da reagujemo na prvi znak trajnijih inflatornih pritisaka.
Ukoliko se, u našim projekcijama, pokaže da inflacija nema dovoljno snažnu dinamiku opadanja u narednoj godini, prvi kanal reakcije bi svakako bio nastavak povećanja repo stope u okviru postojećeg koridora referentne kamatne stope, a zatim i povećanje same referentne kamatne stope. Pri tome, treba imati u vidu da je referentna stopa i dalje na istorijski najnižem nivou, i da ima prostora za njeno postepeno povećanje bez ugrožavanja dinamike privrednog oporavka.
B92.net: Ipak, pokazalo se da građani imaju poverenje u finansijsku stabilnost – jedan od pokazatelja je i činjenica da je i tokom krize zabeležen rast štednje i to naročito one dinarske. Očekujete li da će tako biti i ubuduće i šta našu valutu čeka u narednom periodu, da li će nastaviti da jača prema evru?
Dinarska štednja je ove godine prvi put premašila 100 milijardi dinara, i šest puta je viša nego na kraju 2012. godine od kada se beleži njen intenzivan rast. Samo ove godine dinarska štednja je povećana oko 12%. Dinarska štednja raste i u uslovima tekućeg povećanja inflacije, što potvrđuje da su inflaciona očekivanja usidrena.
Od početka godine devizna štednja je povećana za 1,2 milijarde evra, to jest preko 10,5% , na nešto više od 12,6 milijardi evra. Dinamičnijem rastu dinarske štednje doprinosi njena veća isplativost u poređenju sa deviznom štednjom, kako u kratkom, tako i u dugom roku. To je rezultat očuvane opšte makroekonomske stabilnosti. Takođe, tome doprinose i relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i povoljniji poreski tretman dinarske štednje.
Očekujemo da se trend rasta štednje nastavi i ubuduće. Kada je reč o kursu, mi smo tokom proteklih više od devet godina uspostavili i održali relativnu stabilnost domaće valute i tome ćemo ostati posvećeni i u narednom periodu. To je postao zaštitni znak Narodne banke u poslednjoj deceniji. Za razliku od prošle pandemijske godine, kada smo, radi očuvanja stabilnosti koristili prethodno značajno uvećane devizne rezerve, u većem delu ove godine obnovljeni su pritisci na jačanje dinara zahvaljujući dobroj makroekonomskoj poziciji naše zemlje. Radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara, zaključno sa novembrom intervenisali smo neto kupovinom 850 miliona evra, a od 2017. godine od kada su preovlađujući faktori ka jačanju dinara, ukupno smo neto kupili čak 4,4 milijarde evra. Time smo direktno uvećali devizne rezerve koje su na najvišim nivoima od kada postoje uporedivi podaci i krajem novembra su iznosile 16,5 milijardi evra.
Očekujemo da će se delovanje povoljnih domaćih faktora koji su prethodnih godina uticali na relativno stabilna kretanja na deviznom tržištu, nastaviti i u narednom periodu. Mi ćemo nastaviti da pratimo i analiziramo sve faktore koji utiču na kretanje kursa dinara i po potrebi reagovati – i na strani prodaje i na strani kupovine deviza radi očuvanja relativne stabilnosti kursa.
B92.net: Kada je u pitanju bankarski sektor u našoj zemlji, očigledan je trend ukrupnjavanja u okviru bankarskih grupacija - podaci NBS govore da su tako 2012. godine kod nas poslovale 32 banke, tokom ove godine ih je bilo 24. Pojedini stručnjaci predviđaju da će ih biti još manje. Šta nam to govori i koji je, prema Vašem mišljenju, uopšte optimalan broj banaka za zemlju naše veličine?
U Srbiji trenutno posluju 23 banke, a dalji proces konsolidacije zavisiće od individualnih odluka i poslovnih politika akcionara, koje oni donose vodeći se zakonitostima jednog konkurentnog tržišta i svojim poslovnim interesima. Svaki od tih procesa je specifičan, od promena vlasničke strukture do statusnih promena pripajanja postojećih banaka. U svakom slučaju rukovodimo se stabilnošću ukupnog sistema i interesima klijenata banaka. Podržavamo ulazak bonitetnih investitora u bankarski sektor, ceneći reputaciju budućeg vlasnika i imajući u vidu finansijsku stabilnost koju vlasnik treba da očuva.
Ne treba zaboraviti da sama promena vlasničke strukture ne utiče na kontinuitet poslovanja banke, kao ni na prava i obaveze koje je banka do te promene preuzela, tako da nema ni uticaja na promenu statusa klijenata banke. Kada jedna banka stekne vlasništvo u drugoj banci i postane njen novi akcionar, ta banka i dalje ima ista prava i obaveze prema klijentima.
Imati sopstveni "krov nad glavom" je oduvek bio simbol samostalnosti i sigurnosti čoveka. Danas je to i vrsta investicije. Trend rasta stambenih kredita kojem svedočimo u prethodnom periodu posledica je povoljnijih uslova zaduživanja i kretanja na tržištu nekretnina, ali i poverenja u bankarski sektor, kao i rasta raspoloživog dohotka građana. Kontinuirana makroekonomska stabilnost, rast poverenja investitora, kao i povoljni tržišni uslovi osnovni su faktori koji stimulišu građane da svoje stambeno pitanje rešavaju putem kreditiranja.
Podsećamo vas i da je NBS omogućila bankama da finansiraju kupovinu prvog stana uz 10% učešća, kao i da je smanjen minimalni stepen izgrađenosti objekta čiju je kupovinu moguće finansirati stambenim kreditima banaka. Da dobroj realizaciji stambenih kredita doprinose povoljni uslovi uzimanja ovih kredita svedoče kamatne stope na novoodobrene stambene kredite koje su na najnižim nivoima od kada se primenjuje važeća statistika kamatnih stopa – već mesecima prosečne kamatne stope za ove namene iznose 2,5 – 2,6%.
B92.net: Građane takođe dosta zanima pitanje zlata, to jest zlatnih rezervi koje Srbija poseduje. Trenutno imamo više od 37 tona ovog metala, a prema Vašim rečima, celokupna količina nalazi se u našoj zemlji. Zbog čega je bilo važno prebaciti sve ovde i kakvi su planovi NBS za dalju kupovinu zlata?
Zlato smo prebacili tamo gde mu je i mesto – u trezorima države Srbije. Zašto bismo rizikovali pojavu nekog novog soja virusa i nekog novog zatvaranja i mogućnost da neko pored ograničavanja kretanja ljudi ograniči i kretanje vrednosti? Zbog toga se sve zlato u okviru deviznih rezervi odnedavno nalazi u Srbiji, odnosno u trezorima NBS. Takođe, mi u tome nismo nikakav izuzetak jer je trend repatrijacije zlatnih rezervi prisutan i poslednjih nekoliko godina u mnogim zemljama, koje nastoje da povećaju raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti. Zbog toga smo i mi u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, na ovaj način želeli da dodatno povećamo sigurnost i dostupnost našeg zlata.
NBS je na kraju novembra raspolagala sa 37,2 tone zlata, ukupne vrednosti 1,9 milijardi evra. Zlato čini 11,6% ukupnih deviznih rezervi NBS, i u odnosu na kraj 2012. godine to učešće je povećano sa 5,7%, dok je njegova vrednost utrostručena - sa 0,6 na 1,9 milijardi evra. Kontinuirano pratimo dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, pa tako i na tržištu zlata. Sve investicione odluke, pa i o investiranju u zlato, donosićemo, kao i do sada, uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu. Podsetiću vas i da NBS redovnom dinamikom kupuje zlato iz domaće proizvodnje od kompanije Serbia Zijin Copper iz – u prethodnoj godini kupili smo 2 tone, a u ovoj gotovo 1,5 tona "domaćeg" zlata.
B92.net: Za kraj, šta biste poželeli građanima Srbije u 2022. godini?
Građanima želim srećne novogodišnje i božićne praznike ispunjene zdravljem, mirom i ljubavlju, i da u novu godinu uđu s verom u lepotu života, snagu istine i marljivost koja uvek donosi rezultate. Ono što ja mogu da obećam jeste da ćemo mi i ubuduće maksimalno posvećeno raditi na onome što je u našoj nadležnosti, da time doprinesemo boljem životu naših građana. Nastavljamo borbu za svako radno mesto, za lakši život i poslovanje, za bolju budućnost naše dece.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Podizanje gotovine za kupovinu postaje sve popularnije među potrošačima u Nemačkoj. Ukupni obim gotovinskih plaćanja prošle godine je porastao 20 odsto na 12,31 milijardu evra.
Nemačke kompanije planiraju da smanje investicije u 2024. godini, zaključak je danas objavljenog izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Telekom Srbija će od 15. maja početi sa akcijom koja će obradovati lojalne korisnike ove mreže, a u okviru koje će oni dobijati poene koje će moći da menjaju za veoma kvalitetne nagrade, izjavio je danas generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.
Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.
Američka firma Regulus Global početkom nedelje preuzela je 33 odsto deonica kompanije Pretis iz Vogošće i manjinski deo deonica firme Binas iz Bugojna, prenosi portal Istraga.ba.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali sastao se danas u Vašingtonu sa predstavnicima najvećih američkih i međunarodnih kompanija i investicionih fondova, kao i sa predstavnicima rejting agencije "Moody΄s" i Svetske banke.
Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali razgovarao je danas u Vašingtonu, na investitorskom sastanku, sa predstavnicima najvećih američkih i međunarodnih kompanija i investicionih fondova.
Ptičiji grip koji se širi u Sjedinjenim Državama predstavlja "ogromnu zabrinutost", rekao je u četvrtak glavni naučnik SZO pozivajući na više praćenja i pripreme za virus.
Tim istraživača sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu (UCR) razvio je novu platformu za RNK vakcinu koja bi mogla da štiti od svih sojeva nekog virusa i to sa samo jednom dozom.
U svečanoj sali Starog dvora u Beogradu danas su dodeljene Nagrade grada Beograda - despot Stefan Lazarević, za 2023. godinu, za rad i stvaralaštvo u više kategorija.
Chief Public Prosecutor of the Higher Public Prosecutor's Office in Zajecar cannot confirm media allegations that D.D., suspected of helping his brother to hide the body of the murdered Danka Ilić (2) from Bor, died a violent death.
President of Serbia, Aleksandar Vučić, attended the joint tactical exercise with combat shooting of the Serbian Army "Vihor 2024" at the Temporary Training Range "Pešter".
Ukrainian Air Force Commander Mykola Oleshchuk said that Ukraine shot down a Russian Tu-22M3 long-range strategic bomber last night. The GRU also released a video of the air defense shooting down Russian aircraft.
Director of the US Central Intelligence Agency (CIA), William Burns, said that without US military assistance, Ukraine could experience significant failures in the war with Russia.
Netflix je saopštio da više neće objavljivati brojeve pretplatnika i koliko novca zarađuje "po čoveku", počevši od izveštaja o zaradi za prvi kvartal 2025.
Kompanija Stellantis objavila je pobednike ovogodišnjeg "Drive for Design" takmičenja, gde su srednjoškolci dizajnirali "automobil iz snova za bilo koji Stellantisov brend 2040. godine".
Sve je češći slučaj da proizvođači automobila u Kini prave i svoje mobilne telefone - prošle godine je to uradio Nio, uskoro će Polestar, a na red je došao još jedan brend.
Pevačica je otkrila da joj je bilo "previše udobno" u pidžami i trenerkama pošto je prošle godine dobila drugog sina, ali i da posle porođaja, moda postaje "najmanje važna".
Komentari 2
Pogledaj komentare