EBRD: Kredit za Koridor 10 pod povoljnim uslovima

Evropska banka za obnovu i razvoj finansiraće izgradnju Koridora 10, sa 150 miliona evra. Možete li nam detaljnije objasniti kakav će biti finansijski aranžman sa Srbijom?

Razgovori koje smo vodili sa Vladom zaista su bili o sumi od 150 miliona evra za Koridor 10, autoput ka istoku od Niša do Dimitrovgrada i to će biti po zahtevu srpske vlade dugoročan projekat sa vrlo dugim grejs periodom i dugim rokom otplate.

Detalji će morati da budu određeni u pregovorima jer je to paket, i mi nismo jedini finansijeri. Kao što znate to je investicija u kojoj će učestvovati druge finansijske instititucije poput Svetske banke i Evropske investicione banke i mi ćemo udružiti naša ulaganja. Ukoliko to bude univerzalni kredit, onda će važiti i univerzalni uslovi finansiranja koje pruža EBRD, a oni su jasni, dobro poznati i standardni.

Mnogi projekti koje finansiraju međunarodne finansijske institiucije čekaju na ratifikaciju u srpskom parlamentu. Kako će po vašem mišljenju opstrukcija parlamenta uticati na projekte Evropske banke za obnovu i razvoj?

U teoriji može, jer do isplate sredstava može doći samo nakon ratifikacije ugovora. Odluka o ovom dugoročnom ugovoru trebalo bi da bude doneta u septembru u parlamentu. Nadam se da će se to i desitii i sa ove tačke gledišta sam apsolutno uverena da trenutna situacija u parlamentu neće uticati na plan isplate pomenutih sredstava.

Koji sektori će za Evropsku banku narednih godina biti u fokusu finansiranja?

Jedan od najvažnijih sekotra u našem fokusu svakako je infrastruktura. Srbija ima veoma velike potrebe kada je infrasturkura u pitanju i s tim u vezi diskutovali smo o ulaganjima u drumski pravac Korirodora 10, ali smo diskutovali i o železničkom pravcu Koridora 10. I oba sektora su infrastrukturno podjednako važna.

Ali osim toga, kao što znate, cilj EBRD-a je da podrži privatni sektor i jednako smo posvećeni projektima u tom sektoru. Pravi izazov za nas je agrobzinis. Takođe razvijamo nove projkete, kao što je ulaganje u razvoj energetske efikasnosti, što je jedan od naših glavnih prioriteta paralelno sa ulaganjem u razvoj malih i srednjih preduzeća.

Trenutno razvijamo novu kreditnu liniju koja treba da pomogne malim i srednjim preduzećima kojima su potrebna finansijska sredstva za implementaciju mera energetske efikasnosti. Sa ovim porojektom ćemo vrlo brzo izaći na trište i verujemo da će on doneti koristi malim i srednjim preduzećima.

Drugi važan sektor je svakako korporativni sektor. Vrlo smo uspešno do sada finansirali razvoj kompanija u Srbiji, i želimo da još više ulažemo u srpska preduzeća i da im pomognemo da se razviju, i da investiraju i u susedne zemlje jer je fokus našeg interesovanja podrška većem razvoju.

Šta se promenilo u strategiji investiranja EBRD-a u odnosu na radniji period?

Infrasturktura je do sada bila vrlo važan sektor u strategiji našeg investiranja, i to će sigurno ostati u budućnosti. Ono ka čemu bismo više voleli da se okrenemo u budućnosti je svakako finansiranje projekata na opštinskom niovu, odnosno u lokalnim samoupravama, u sferi vodosnabdevanja, upravljanja otpadnim vodama, gradskim transportom i odlaganjem čvrstog smeća.

Opredeljeni da radimo i sa opštinama kao sa državom, što će takođe jedna od naših centralnih tačaka, dakle nije reč o zajmovima datim državi, već lokalnim samoupravama i lokalnim kompanijama koje se bave preradom voda.

Evropska banka ima vlasnički udeo u mnogim preduzećima i bankama u Srbiji, kao što je na primer Komercijalna banka. Koliko ste zadovljni poslovnim rezultatima tih preduzeća i kakvi su vaši planovi za budućnost?

Činjenice su da na osnovu iskustva koje imamo kao suvlasnici u srpskim kompanijama, želimo da povećamo akcijski kapital i svoj udeu. Vrlo aktivno radimo na tome da preuzmemo udeo kapitala čak i u manjim preduzećima, nego što smo to činili u budućnosti, da povećamo ulaganja i spremni smo da više rizikujemo kako bismo srpskim preduzećima obezbedili akcijski kapital, koji je nekim kompanijama zaista potreban.

O kom broju preduzeća govorimo? Vidite mogu vam reći da smo uradili jako dobar marketing i da je u prethodnih nekoliko meseci moj tim posetio više od stotinu kompanija u Srbiji i vrlo predano radimo na projektima sa dvadeset novih kompanija. Nadam se da ću vrlo brzo biti u mogućnosti da vas pozovem na potpisivanje jednog takvog ugovora.

Šta za srpske firme konkretno znači kada EBRD postane vlasnik dela kapitala? Da li to znači da samo ulažete novac ili kompaniji u kojoj imate udeo prenosite svoja znanja i iskustvo?

To znači kombinaciju. Prvo ulazak u vlasničku strukturu kompanije znači kapital u kompaniji, drugo donosi novac koji je kompaniji potreban za neophodna ulaganja. Mi najčešće preuzimamo vrlo aktivnu ulogu u Odboru, ne u menadžmentu same kompanije, ali svakako u Odboru akcionara, i na taj način definitivno doprinosimo svojim znanjem i pokušavamo da pomognemo koliko je u našoj moći.

Mi ne možemo da upravljamo kompanijom, ali možemo da sa njima da podelimo naše veliko iskustvo koje imamo u korporativnom sektoru u donošenju transparetnosti kompaniji, i naravno u donošenju neopohodnih finansijskih sredstava da se poboljšaju poslovni rezultati kompanije.

Koji su koristi za EBRD od ulaska u srpske firme. Da li je vaš glavni cilj prodaja udela nakon što firma poboljša svoje poslovne rezultate?

Da. Naša uloga nije da ostanemo dugoročno, naša uloga je da inicijalno ohrabrimo odnosno da pomognemo ovim kompanijama i kada one postano uspešne, mi izlazimo. Naravno, mi povlačimo naš novac jer želimo da pomognemo i drugim kompanijama takođe.

Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći inistitucionalni investitor u Srbiji i do sada ukupna ulaganja iznose više od 1,3 milijarde evra. Koliko novca je do sada vraćeno?

U javnom sektoru projekti su još uvek u fazi otplate, ali u privatnom sektru od pomenute 1,3 milijarde evra, oko 120 milona evra je uloženo i oko 50 projekata je uspešno realizovano i naplaćeno, što znači da su projekti i uspešno završeni.

EBRD je pristuan u Srbiji od 2001. godine i tokom tog perioda finansirali ste mnoge projekte. Koliko ste zadovljni rezultatima?

Vrlo sam zadovljna portfeljom koji imamo u Srbiji. Ne samo da nemamo komplikovane projekte, već nemamo ni neuspešne projekte na šta smo vrlo ponosni. Naravno, s vremena na vreme imamo problema sa impelementacijom pojedinih projekata. Razlozi su različiti. Mogu biti problemi sa dozvolama, problemi sa zemljištem. Naravno tako nešto se događa, ali za sada nemamo promašenih projekata i naš portfolio je vrlo uspešan.