Put za Evropu vodi preko mene

Obilazeći radove na Koridoru 11, u kojima su prekoračeni rokovi, predsednik Tadić je izjavio da se ranije ljutio na ministra ali da ga sada podseća na studenta koji planira da položi ispite u junu ali ih na kraju položi u septembru.

Ministar Mrkonjić u razgovoru za NIN vraća lepe reči predsedniku Tadiću, ostavljajući utisak da graditeljsku idilu u Srbiji kvare samo mediji.

„Tadić je predsednik koji na život ne gleda samo iz fotelje, ima i lični uvid šta ljudi rade, šta grade, što nažalost nije slučaj čak ni sa mnogim novinarima koji o tome izveštavaju i o tome pišu“, kaže. Na podsećanje da mediji nisu davali obećanja već Vlada i njegovo ministarstvo, Mrkonjić ponavlja da mediji u Srbiji više vole da pišu o krvi nego o znoju.

- Ova vlada je zatekla dug od 300 miliona evra putarima, koji smo isplatili. Nismo zatekli nijedan kilometar izgrađenog glavnog projekta za Koridor 10, nismo zatekli nijedan dinar obezbeđenih para i nijedan metar eksproprisanog zemljišta za taj koridor.

A danas, kada je urađeno 180 kilometara autoputa sa mostom Beška, kada je ostalo da se uradi još 150 kilometara za koje su raspisani tenderi kako bi se završio Koridor 10, neki mediji pišu kako je urađeno 60 kilometara, kako je most kod Beške kriv. Primim desetine novinara iz tiražnih novina, ubijem se objašnjavajući im sve detalje o koridoru, strateškim projektima, a oni me pitaju da li sam se video sa Cecom, da li se javlja Mira, zašto nosim majice.

- Ali mediji i opozicija vam zameraju što ste rekli da ćete do kraja 2010. završiti Koridor 10?

Nisam to rekao nikada, to su sve pogrešne interpretacije. A kada me pitate za rokove, mogu li ja vas da pitam koliko puta ste do sada ušli u Evropsku uniju? Koliko je tu rokova probijeno, ali niko ne postavlja ta pitanje. Zašto se samo Mrkonjić stalno proziva zbog rokova, iako svako ko sedne u auto može da vidi da se dosta radilo. Zna li ijedan novinar u Srbiji koji je rok postavljen za izgradnju kineskog mosta, koji još nije počeo da se radi, ili se samo moji rokovi znaju napamet?

- Da li su vas u Vladi kritikovali zato što se obećavali nerealne rokove ili što ste ih probijali?

Imam punu podršku Nacionalnog saveta za infrastrukturu sa predsednikom Tadićem na čelu.

Mediji i opozicija ne shvataju da mi moramo da žurimo, jer se paralelno gradi koridor 4 kroz Mađarsku i Rumuniju i da bi mogli da izgubimo 100 miliona evra godišnje samo ako bi se teretni saobraćaj preusmerio na taj koridor. Zato sam želeo da davanjem rokova malo ulijem energije.

- Ali kada kažete da će do 1. aprila ove godine biti završeno 120 kilometara autoputa, postajete meta tih kritika?

Ja sam prihvatio da budem ministar zbog koridora 10 i 11, jer će njihova izgradnja biti kičma budućeg razvoja Srbije. Inače sam ministarske ambicije iscrpeo u vladi Milana Panića, a pre toga u vladi Branka Mikulića gde sam bio ministar jedan dan i zahvalio se na poverenju jer sam čovek koji živi za projekte a ne za kabinete. Ja sam, dakle, ušao u Vladu da napravim pravi, konkretan put u Evropu koji se zove Koridor 10 i možda sam pogrešio što sam pomislio - ako smo posle bombardovanja, pod svim blokadama uspeli da obnovimo zemlju u rekordnom roku, onda ćemo uspeti i da brzo napravimo Koridor 10. Nisam shvatio da su odlična građevinska preduzeća rasturena u divljoj privatizaciji, kao i da ne može da funkcioniše besprekorno moj projekat, ako u okruženju ništa ne funkcioniše besprekorno.

Recimo, nama je za severni krak Koridora potrebno milion kubika tucanika, a njega ima samo u centralnoj i južnoj Srbiji, što znači da bi 10 vozova svakodnevno moralo da prenosi tucanik, a mi smo imali samo jedan voz na raspolaganju. Nažalost, u zemlji imamo svega 75 lokomotiva, od kojih je pola u raspadanju, 10 garnitura vozova i 4.000 vagona.

- Ali i to je deo vašeg resora?

Jeste, ja i kažem da sam zadovoljan što se u Srbiji gradi više nego ikada u proteklih 30 godina, ali priznajem da sam zbog Koridora malo zapostavio neke važne oblasti iz mog resora.

- Vaš prethodnik Velimir Ilić kaže da je on napravio 96, a vi 90 kilometara?

Ne želim da se svađam sa svojim prijateljem. Neka građani ili novinari utvrde šta je ko uradio.

Ako baš hoćemo da ulazimo u raspravu, onda ću reći da nijedan kilometar autoputa nije bio isprojektovan kada je ova vlada došla, a već godinu dana pre toga Velja je dobio koncesiju. Koncesijom se kod njega bavio samo jedan čovek u ministarstvu, a mi imamo tim od 25-30 ljudi koji se bavi Koridorom. Nikakva priprema nije urađena ali je tačno da je ugovoren most kod Beške. Druga stvar je što je svuda bežao od rešavanja ozbiljnijih problema i što je izgradnjom seoskih putića pravio sebi partiju. Gde god ima odbornika, on izgradi put, a da li je to isplativo, time se nije bavio.

- Rekli ste da vam je potrebno još pola mandata. Nemate poverenja da bi druga vlada završila ono što ste započeli?

Ponekad mogu da razumem da prema nekim ljudima ima revanšizma, ali nikako ne mogu da razumem revanšizam prema projektima. I taj 5. oktobar je katastrofalan upravo zbog toga, jer su tada stali svi ovi projekti koje sada guram. Nema velikog projekta koji može da se počne i završi za vreme jednog mandata i zato otvoreno kažem da mi je potrebno još pola mandata da završim ono što sam počeo.

Ako treba da se uradi 330 kilometara autoputa, onda prvo treba da napravite idejni projekat, pa glavni projekat, obavite pripremu, eksproprijaciju i obezbedite pare. Za to je potrebno barem onoliko vremena koliko i za izgradnju puta, znači potrebno je tri godine za pripremu i tri za realizaciju.

Ministarstva koja su vodila brigu o parama su bila vrlo efikasna, mi smo šest meseci radili glavne projekte, šest meseci idejne i za šest meseci obezbedili pare. Za godinu i po dana mi smo imali 1,5 milijardi evra na stolu, ali nismo mogli da završimo sve za 3,5 godina.

- Zašto ste vi jedini koga podsećaju na rokove?

Zato što su rokovi meni napravili afirmaciju u obnovi zemlje. Počeli su da prave šale na moj račun, da me zovu „čovek pre roka“. Sad moram da se starački ponašam, da se prisetim kako u vreme Tita, kada se gradila pruga Beograd - Bar niko nije ni pomišljao da pravi probleme oko eksproprijacije.

Držali su nas ljudi kao malo vode na dlanu. A sada je čitav Koridor 10 zapeo u Dimitrovgradu, trebalo bi da čekamo 10 godina da se dogovore da li će da daju zemlju ili neće.

- Od koliko ljudi u Dimitrovgradu zavisi Koridor?

Pet ljudi drži zemlju i ne znaš šta da radiš. Gore u Leskovcu, jedan moj prijatelj je ljut što autoput nije prošao pored motela „Predejane“ pa najavljuje da će da organizuje blokadu.

- Na kojim biste projektima radili ako bi ova koalicija dobila još jedan mandat?

Imamo strategiju u oblasti infrastrukture do 2020. godine, kojom su predviđeni kao prioriteti autoput na Koridoru 10, autoput na Koridoru 11, put Pojata – Kruševica – Čačak – Požega - Užice prema našoj braći u Republici Srpskoj, a u železničkom saobraćaju barska pruga i železnički Koridor 10. Ti projekti koštaju oko 15 milijardi evra i mogu da se urade za narednih sedam godina. Predlagao sam Borisu da napravimo konsenzus oko strateških projekata, ali kada vidiš da ga nema oko Kosova, kako može da ga bude oko autoputa ili metroa?

Imam prijatelje svuda, pa sam mislio da ću uspeti, ali sam se prevario. Toma Nikolić je bio moj pripravnik kao građevinski tehničar na barskoj pruzi, imao je 18 godina, a kada je došao kod Šešelja mi smo se izljubili u Skupštini. Velja je, bez obzira na to kakav je bio ministar, korektan, Dragan Todorović je bio ministar na moj predlog kada smo sa radikalima ušli u vladu, Šami je dobar stručnjak.

Kažem im - ajde da se složimo na jednom pitanju, evo kineskog mosta koji nije moj projekat, ali kada dođu u Skupštinu, kažu: „Mrki svaki čast, ali ovaj je lopov, onaj drugi će u zatvor.“

- Da vi odlučujete, da li biste poništili koncesiju Koridora 11, ka Crnoj Gori ?

Da. Ja sam još 1991. godine bio u grupi jugoslovenskih stručnjaka koji su razgovarali sa Evropljanima o njihovim prioritetima na Balkanu. Tada je zaključeno da za njih Koridor 10 jeste, a Koridor 11 nije prioritet. I danas, 20 godina posle tih razgovora, novac za Koridor 10 je stigao posle šest meseci od Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.

A sećam se kada se ugovarao kredit za barsku prugu, kada je Tito valjda bio treći državnik sveta, da smo tih 100 miliona dolara ugovarali dve godine. Autoput za deset godina vraća uloženi novac jer samo od tranzita i putarina možemo da povećamo neto devizni priliv u saobraćaju sa sadašnjih 150 na 300 miliona evra.

Put Horgoš - Beograd jeste na Koridoru i za to je Velja mogao da dobije koncesiju, ali Beograd - Čačak nije na Koridoru i ne može da se dobije povoljan kredit, iako on ima najveći promet vozila.

- Zašto nije aktiviran ruski kredit? Postoji li neka politička odluka u Vladi da se ipak ekonomska saradnja sa Rusijom svede na niži nivo da se ne bismo zamerali Zapadu?

Koliko ja znam - ne. Naravno da neke stranke ne gledaju dobro na saradnju sa Rusijom, ali ja sam uvek spreman da prihvatim kredite ako imam dobar projekat.

Tu pre svega mislim na beogradski čvor, Prokop, što je meni rak-rana i voleo bih da bar za ovih nekoliko meseci krenemo da realizujemo taj projekat, tu je pruga Valjevo - Lođica koju smo otvarali tri puta, a važna je zbog veze sa Republikom Srpskom, i pruga Beograd - Pančevo. Trebalo bi da kupimo za 100 miliona dolara 20-25 ruskih vozova koji su kvalitetni. Ono što još moramo da se dogovorimo da kamate na ruski kredit budu na nivou evropskih banaka, ali i da naša preduzeća rade barem sa 50 odsto u tim projektima kako bi u privredu ušlo 400 miliona dolara.

- Zašto ne možemo da znamo koliko košta most kod Beške?

Ne može da se zna precizna cena do kraja godine, jer je čitava procedura bila izuzetno komplikovana. Procenjujem da će biti između 50 i 60 miliona evra. Osnovna cena je 37 miliona, a sada Austrijanci ispostavljaju račun za dopunske radove koji se kreće između 40 i 50 miliona, od čega ćemo priznati oko polovine.

- O kakvim dopunskim radovima je reč? Zar nije sve to suviše paušalno?

Recimo za geološka ispitivanja. Idejni projekat ne daje elemente na osnovu kojih možeš da ugovoriš posao, ali ti ostavlja mogućnost da izvođač sam definiše šta je uradio a da ti posle priznaš ili ne priznaš. Ako je bila dobra kontrola, a dve strane firme su to vodile, imamo tačne podatke. Recimo, sigurno da pola od klemova neće biti priznato i ja ću pred kamere da izađem i kažem da most kod Beške košta 50 ili 60 miliona.

- Koja je vlada funkcionisala bolje - ova ili vlada Mirka Marjanovića u kojoj ste vodili obnovu i razvoj?

Tada su bili mnogo teži uslovi, ali je ta vlada funkcionisala bolje. Nismo imali novca, bile su sankcije, bombardovanje, ali su svi izvođači radova bili odgovorni prema rokovima i poslu, za razliku od ovih sada, koje je izbacila na površinu divlja privatizacija. Danas niko ne može da garantuje ni za jedan rok, stranački interesi su tako jaki da 90 odsto vlasnika ili direktora uopšte ne dolaze u ministarstvo da se dogovaraju, već idu u svoje stranke, kod svojih partnera.

- Predložili ste da se direktori javnih preduzeća biraju na konkursu, ali ništa od toga.

Rekao sam odmah na početku da ne može jedna stranka da bude vlasnik celog ministarstva. U mom ministarstvu su ostali svi Veljini pomoćnici ministra, i normalno sarađujemo. Tako je i kod Žarka Obradovića, i kod Ivice Dačića, Veljović je izabran za vreme prošle vlade. Jedino smo mi socijalisti rekli stop, nema feudalizacije. Nijednog od direktora javnih preduzeća nisam postavio i svi su krajnje korektni i rade svoj posao pošteno. Nije dobro da direktori velikih preduzeća stalno trče u svoje stranke. Verujem da ovi moji ne trče nigde. Možda za tim rokovima koje stalno dajem.