Novi zakon je na snazi: Poslodavci moraju da osiguraju radnike od povreda na radu; Kazne – sedmocifrene

Poslodavci su, navodi se, dužni da organizuju svoje poslovanje u skladu sa ovim zakonom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Naime, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu uređuje unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj sredini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, opšta načela prevencije, obaveze poslodavca, prava i obaveze zaposlenih i ostalo.

Prema odredbi čl. 67. Zakona poslodavac je dužan da zaposlene osigura za slučaj povreda na radu i profesionalnih bolesti, radi obezbeđivanja naknade štete. Finansijska sredstva za osiguranje padaju na teret poslodavca.

Svako pravno lice ili preduzetnik, može ugovoriti Kolektivno osiguranje zaposlenih pod uslovom da ugovara osiguranje za najmanje tri lica.

Sa sajta osiguranik.com za B92.net kažu da je od dana stupanja zakona na snagu sve više poziva poslodavaca koji žele da osiguraju svoje zaposlene, kao i dodatnih pitanja u vezi sa njihovim obavezama prema novom zakonu. Iako je rok poslodavcima dve godine, s obzirom na to da godišnja cena nije visoka, oni savetuju da ugovorite polisu osiguranja zaposlenih od nezgode što pre.

Povreda na radu - novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Bezbednost i zdravlje na radu, prema novom Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (ZBZR), je obezbeđivanje uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom, navodi se na portalu Paragraf.rs.

Ova uredba Zakona ima za cilj ostvarivanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.

Povrede na radu su svakodnevna neminovnost uprkos težnji zakonodavnih organa da deluju preventivno, poslodavaca i zaposlenih da ih svedu na najmanju moguću meru, delovanju nadležnih organa koji su dužni da kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavaca i kada se ista desi, postojaće i obaveza da se sprovede određena procedura.

Ova procedura će se razlikovati i u zavisnosti od stepena povrede odnosno da li se desila laka povreda na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana ili pak smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu, ili opasna pojava koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Kolike su kazne ukoliko ne osigurate zaposlene od povrede na radu?

Ilustracija: Shutterstock/Teerasan Phutthigorn

Ukoliko ne osigura svoje zaposlene, poslodavac sa svojstvom pravnog lica će biti kažnjen novčanom kaznom u visini 1.000.000 – 1.500.000 dinara.

Novčanom kaznom od 200.000 – 400.000 dinara kazniće se za navedeni prekršaj poslodavac koji je preduzetnik, a novčanom kaznom od 30.000 – 150.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.

Za poslodavca fizičko lice za ovaj prekršaj propisana je kazna od 30.000 – 150.000 dinara.

Povreda na radu - šta jeste, a šta nije "nesrećni slučaj"?

Prema definiciji Zakona o zdravstvenom osiguranju, povredom na radu smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Sledeće stavke se dodatno smatraju povredom na radu:

• 
  
  povreda nastala na način iz stava 3. ovog člana, koju zaposleni trpi dok obavlja poslove koji nisu u okviru njegovog redovnog radnog rasporeda, ali su izvršeni u interesu poslodavca;
• 
  
  povreda koju zaposleni doživi prilikom putovanja na posao, odnosno s posla;
• 
  
  oboljenje osiguranika koje proističe direktno ili isključivo kao posledica nesrećnog slučaja ili više sile tokom obavljanja posla na koji je osiguran ili u vezi s istim.
• 
  
  profesionalno oboljenje, prema odredbama ovog zakona, predstavlja oboljenje koje se javlja usled produženog izlaganja štetnim uticajima na radnom mestu.

S druge strane, u uslovima osiguravajućih kuća precizno je definisano šta sve spada u nesrećne slučajeve, a suština je sledeća – to je iznenadni i od volje osiguranika nezavisni događaj, koji za posledicu ima njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili narušenje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoć.

U praksi, nesrećni slučaj ili nezgoda mogu biti i sudar, pad, klizanje, strujni udar, prelom kostiju, gušenje, udarci, ujedi životinja, ubod, opekotine, delovanje štetnih hemijskih jedinjenja i slično. Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nezgodu i da se nesrećni slučaj desio mimo njegove volje.

Ipak, osiguravajuće društvo nema obaveze ako je nesrećni slučaj posledica prirodne katastrofe, rata, terorističkog napada ili nemira. Nadoknade nema ni ako je osiguranik bio pod dejstvom alkohola ili narkotika, ako je učestvovao ili izvršio krivično delo, ako se namerno povredio ili pokušao i izvršio samoubistvo.

Radnici osigurani i kada nisu na poslu - povreda na radu na putu do posla

Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega. Osigurani su i na putu od kuće do posla i nazad, kao i na službenim putovanjima.

Dobra volja poslodavca je da li će ih osigurati i van radnog vremena i puta, ali se i to može ugovoriti. Radnik koji je osiguran i u slobodnom vremenu će dobiti nadoknadu i ako se recimo povredi na fudbalu (pod uslovom da igra amaterski, a ne profesionalno) sa prijateljima.

Koliko košta obavezno osiguranje

Osiguranje zaposlenih, dakle, podrazumeva obavezno osiguranje radnika od posledica nesrećnog slučaja (nezgode). Zaposleni moraju biti osigurani za vreme obavljanja posla, na radnom mestu i van njega, dok je mogućnost osiguranja van radnog vremena i puta izbor poslodavca.

Na cenu polise veoma utiče i rizičnost posla kojim se radnik bavi. Premija za poslovnog sekretara biće daleko niža nego za recimo, varioca u visokogradnji, jer je njegov posao rizičniji i nezgode se češće događaju.

U principu, osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti, kao i posebno rizična zanimanja poput vatrogasaca, vojnih pilota ili sportista u kontaktnim sportovima.

Dosta faktora utiče na cenu osiguranja lica od posledica nesrećnog slučaja, ali pažljivim usklađivanjem i odabirom može se dobiti polisa koja će zaista zaštititi zaposlene, a neće biti preterano opterećenje za budžet.

Ovo je naročito korisno za firme, organizacije i ustanove kod kojih je potrebno istaći više ponuda ili raspisati tender.

Da biste bolje razumeli rizike, odabrali osiguranje sa pokrićima po meri i lako uporedili cene i ponude, na sajtu osiguranik.com možete popuniti formular za osiguranje zaposlenih od nezgode i neko iz njihovog tima će vas kontaktirati, a uz to imaju i detaljan uporedni pregled ponuda.