Aleksandar Vučić: "Ostavka Haradinaja - politički trik"

Ostavka Ramuša Haradinaja i njegovo pojavljivanje pred Specijalnim sudom za ratne zločine dodatno će otežati nastavak razgovora Beograda i Prištine o konačnom statusu Kosova, smatra predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On kaže da je Haradinajev potez "politički trik" kojim on može da dobije još veću popularnost i da "pregazi svoje političke protivnike i postane junak koji se bori za jedinstveno celovito Kosovo".

U obraćanju javnosti koje je zakazano više od 16 sati nakon vesti o ostavci Haradinaja, Vučić je poručio da Srbija treba da reaguje "smireno, odmereno i bez euforije".

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj dobio je poziv Specijalnog suda za ratne zločine da se pojavi pred ovom institucijom u svojstvu osumnjičenog.

Specijalni sud osnovan je pre četiri godine i bavi se zločinima nad nealbanskim stanovništvom na Kosovu i političkim protivnicima Oslobodilačke vojske Kosova.

Posle ostavke Haradinaja, predsednik Kosova Hašim Tači obaviće konsultacije sa predstavnicima parlamentarnih stranaka i odlučiti da li će raspisati vanredne parlamentarne izbore ili će odrediti novog mandatara za sastav vlade.

• Kosovo: Humanitarna kriza ili politička igra oko zatvorenih radnji
• Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
• Skupština o Kosovu: Akcija za šesti gol ili "mamac za opoziciju“

Ako ima izbora - nema pregovora

Ukoliko se Tači opredeli da raspiše izbore, predsednik Srbije smatra da bi to moglo da odloži dijalog Beograda i Prištine.

Vučić ne očekuje da se u tom scenariju ukinu takse od sto odsto koje je Kosovo uvelo na uvoz robe iz Srbije, što je glavni uslov Beograda za povratak za pregovarački sto.

"Srbija će još snažnije insistirati na nastavku dijaloga i ukidanju taksi, ali se plašim da politički razvoj događaja na Kosovu ide u smeru za daljim odlaganjem razgovora i dijaloga."

Predsednik Srbije kaže da bi se, u slučaju da se izbori na Kosovu održe u septembru ili oktobru i uz period potreban da se formira vlada, vremenski stiglo na početak predizborne kampanje u Srbiji.

Prilikom nedavne posete Beogradu, predsednik Francuske Emanuel Makron najavio je da će u septembru, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, pokušati da organizuje novi sastanak predsednika i premijera Kosova sa predsednikom i premijerkom Srbije.

Prethodno zakazani sastanak u Parizu 1. i 2. jula nije održan.

"Vratiće se kao heroj"

Predsednik Srbije kaže da je u potpunosti siguran da Haradinaj neće provesti mnogo vremena u Hagu.

"Naša su predviđanja da će otići sledeće nedelje u Hag i da će ga odmah pustiti, posle 48 sati, da će se vratiti kao veliki heroj albanskog življa na Kosovu i njegova popularnost će se udvostručiti, a popularnost njegovih protivnika padati.

Čak i ako bi pokušali da pronađu nekog drugog, mandat koji nije po volji Ramuša Haradinaja neće biti moguć", smatra Vučić.

Srpski predsednik kaže da će posledica ove situacije biti dodatna homogenizacija kosovskih Albanaca.

"Glavni cilj je da se formira većina bez Srpske liste - koristiće se predstavnici našeg naroda za obračun sa Srspkom listom.

Biće to veliko albansko unutrašnje ujedinjenje, kao i ujedinjavanje sa Tiranom", smatra Vučić.

Treći haški put Ramuša Haradinaja

Haradinaju se pred Haškim tribunalom sudilo u procesu sa Idrizom Baljajem i Lahijem Brahimajem, pripadnicima OVK./Michel Porro / GettyImages

Doskorašnji premijer Kosova već dvaput je odlazio na sud u holandskom gradu Hagu.

Oba puta bio je to Međunarodni tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji koji ga je 2008. godine oslobodio optužbi.

Četiri godine kasnije, suđeno mu je zbog sumnji na zastrašivanje svedoka u prvom slučaju, ali je i u tom procesu oslobođen.

Prilikom prvog odlaska u Hag, Haradinaj je takođe najpre podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Kosova.

Jedan od najuticajnijih političkih lidera kosovskih Albanaca sada izlazi pred Specijalni sud za zločine OVK.

Sud je formiran nakon izveštaja Dika Martija Savetu Evrope iz 2011, u kome se navode brojni zločini počinjeni nakon povlačenja srpskih snaga bezbednosti sa Kosova 1999.

Kosovske vlasti su pod pritiskom iz Brisela i Vašingtona donele zakone o formiranju suda, koji formalno funkcioniše u okviru kosovskog pravosuđa, ali mu je sedište u Hagu i svi tužioci i sudije su međunarodni pravnici.

Sud je trebalo da počne sa radom još pre dve godine, ali je zbog raznih birokratskih i tehničkih problema došlo do kašnjenja.

Džek Smit, američki pravnik sa međunarodnim iskustvom, postavljen je za novog glavnog tužioca u maju 2018.