Izraelska letelica pala na površinu Meseca zbog kvara na motoru

Prva privatno finansirana misija na Mesec završena je neslavno - letelica se slupala na površini Zemljinog satelita nakon kvara na glavnom motoru.

Izraelska letelica - nazvana Berešit - pokušala je meko sletanje, ali je tokom spuštanja došlo do tehničkih problema.

Cilj misije je bio da letelica napravi fotografije i izvrši eksperimente.

Izrael se nadao da će postati četvrta zemlja čija je letelica sletela na Mesec, što je prethodno pošlo za rukom samo Sovjetskom Savezu, SAD i Kini.

"Nismo uspeli, ali smo pokušali", rekao je Moris Kan, glavni finansijer misije i predsednik organizacije SpaceIL, koja stoji iza projekta.

"Mislim da je veliki podvig uopšte doći dokle smo mi stigli i da možemo da budemo ponosni", dodao je.

Izraelski premijer Bendžamin Netanjahu je sve posmatrao iz kontrolne sobe u blizini Tel Aviva.

"Ukoliko ne uspete odmah - pokušajte ponovo", istakao je Netanjahu.

Pojedini su veoma emotivno doživeli pad letelice/Reuters

Nakon sedmonedeljnog putovanja do Meseca letelica bez ljudi došla je na 15 kilometara od površine Meseca i napetost u komandnom centru je bila velika.

Međutim, ubrzo je potpuno izgubljena komunikacija sa letelicom, posle čega je Ofer Doron iz kompanije Izrael aerospejs industriz saopštio da je misija bila neuspešna.

"Nažalost, nismo imali uspešno sletanje", rekao je.

Ni publici nije bilo lako, jer je prvi deo sletanja išao po planu. U trenutku kada je Doron objavio da je motor prestao sa radom, uzdasi su ispunili sobu.

"Resetujemo letelicu kako bismo pokušali da probudimo motor", naveo je on.

Motor se nekoliko sekundi kasnije zaista upalio i publika je aplaudirala, ali je potom izgubljen svaki kontakt sa letelicom. To je bio kraj.

• Evo kako izgleda crna rupa
• Srbi ipak ne lete u svemir
• Spektakularna fotografija Jupitera i njegove Velike crvene pege
• Otkazana prva "ženska“ šetnja svemirom

Projekat je koštao oko 100 miliona dolara i utabao je put za buduće jeftine ekspedicije na Mesec.

Berešit, što na hebrejskom znači "na početku", bio je zajednički projekat kompanije SpaceIL i Izrael aerospejs industriz.

Zašto je put toliko trajao?

Ako govorimo o razmerama u vasioni, Mesec nije tako daleko od Zemlje i većini misija je potrebno samo nekoliko dana da stignu do tamo.

Međutim, misija Berešit, koja je 22. februara lansirana sa Kejp Kanaverala u Floridi, putovala je nedeljama.

To je zato što je letelica prvo nekoliko puta obišla Zemlju, pre nego što ju je "povukla" gravitacija Meseca i 4. aprila prešla je u njegovu orbitu.

Prosečna udaljenost od Meseca je 380.000 kilometara, dok je Berešit prešao 15 puta veću udaljenost od toga.

Zašto? Zbog cene.

Umesto da bude na raketi koja će ga u savršenoj putanji odneti do Meseca, Berešit je bio na Spejs iks Falkon devet raketi, uz komunikacioni satelit i eksperimentalnu letelicu.

To što su podelili put do svemira značajno je smanjilo cenu misije, ali je značilo i da je letelica morala da ide zaobilaznim putem.

Koliko je teško bilo sleteti na Mesec?

Kontrolisano sletanje je bilo veliki izazov za izraelsku letelicu.

Motor su napravili Britanci, u kompaniji Namo iz Bakingemšira. Letelica visoka 1,5 metara morala je tokom sletanja da naglo smanji brzinu, kako bi poslednjim paljenjem motora zakočila.

Pre sletanja, Rob Veskot iz kompanije Namo je rekao:

"Nikada nismo koristili motor na ovaj način".

Kako je rekao, veliki izazov će biti "činjenica da motor mora da bude upaljen i veoma zagrejan, a onda ugašen na neko vreme, kada sva vrućina ostaje u termalnoj masi, i onda opet upaljen, kako bi veoma precizno usporio letelicu i učinio da ona sleti mekano".

Proces sletanja trajao je oko 20 minuta - i ceo postupak je ranije ubačen u letelicu, koja je sve sama radila, dok je kontrola misije mogla samo da posmatra.

Šta je letelica trebalo da radi na Mesecu?

Berešit je napravio selfi pre sletanja/SpaceIL

Njen prvi posao je bio da kamerama visoke rezolucije napravi fotografije - među kojima je i selfi, što je Berešit uspeo da uradi pre nego što je pao.

Nakon toga letelica bi izmerila magnetno polje oblasti u koju je sletela, poznate kao Mare Serenitatis.

Monika Grejdi, profesorka sa Open univerziteta koja se bavi istraživanjem svemira, kaže da bi letelica "pažljivo proučavala oblast sletanja".

Kako navodi, time bi došla do podataka "kako se magnetska merenja Meseca uklapaju sa njegovom geologijom i geografijom, što je veoma značajno za razumevanje kako je on formiran".

Letelica je nosila i uređaj kojim bi pomogla naučnicima da dođu do tačne udaljenosti Zemlje i Meseca.

Koliko je značajna ova misija?

Fotografija koju je Berešit napravio sa 37.600 kilometara od Zemlje/Getty Images

Tokom 60 godina istraživanja svemira, samo su tri nacije uspele da slete na Mesec - Sovjetskom Savezu je to pošlo za rukom 1966. godine, a tri godine kasnije NASA je poslala ljude na Zemljin satelit.

Na Mesecu su još bile kineske letelice, od čega je jedna pre nekoliko meseci sletela na njegovu tamnu stranu, a Izrael bi bio četvrta zemlja u elitnom klubu.

Međutim, ne čini to ovu misiju značajnom, već oznake "jeftino" i činjenica da bi bila prvi privatno finansirani odlazak na Mesec.

Do sada su to uspele samo velike agencije koje finansiraju države.

Ipak, Berešit tu nije sam - do njega je došlo zahvaljujući međunarodnom konkursu Gugla, po imenu Lunar XPrize, koji je nudio 20 miliona dolara za prvu komercijalno razvijenu letelicu koja će sleteti na Mesec.

Takmičenje je završeno prošle godine pošto niko nije uspeo da ispuni rok.

Fondacija je nešto kasnije objavila da je Berešitu dodeljuje milion dolara, ali sada drugi timovi nastavljaju sa pokušajima da odu na Mesec.