Zamena kočionih diskova i dijagnostički postupak

Zaista, to je jedan od ključnih sistema za našu bezbednost i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Ovu činjenicu treba posebno imati na umu osoblje radionica. Osim što obezbeđuje isporuku visokokvalitetnih proizvoda, ZF Aftermarket takođe pruža tehničke informacije kako bi podržao svoje stručnjake u radionici da naprave savršenu instalaciju, prvi put, svaki put.

Bez sumnje, pravilno funkcionisanje kočionog sistema je od suštinskog značaja za bezbednost vozila, a samim tim i za bezbednost njegovih putnika. Šta čini bezbednim kočionim sistemom? Pravilan rad i održavanje.

Sve popravke u oblasti kočionih sistema treba da se obavljaju u skladu sa procedurama koje navode proizvođači automobila sa rezervnim delovima koji ispunjavaju iste zahteve kvaliteta kao delovi kojima su vozila prvobitno opremljena. ZF Aftermarket će vam objasniti kako uspešno izvršiti zamenu kočionih diskova i kako pravilno proceniti njihovo tehničko stanje.

Svako održavanje povezano sa kočnicama uvek treba da počne temeljnom inspekcijom svih delova sistema. Takvu proveru treba obaviti u sledećim situacijama: na primer, automobil je na servisu tokom rutinskog pregleda, po pređenoj određenoj kilometraži (npr. svakih 15 hiljada km) ili radnom vremenu (npr. jednom godišnje), kada je došlo do kvara na kočnici otkriveno tokom dijagnostičkog ispitivanja ili otkriveno od strane vlasnika tokom vožnje. Rutinski pregled

U slučaju rutinske inspekcije, dovoljno je proceniti vizuelno stanje diskova, obraćajući posebnu pažnju na eventualnu koroziju, pukotine i žlebove, i meriti debljinu diska. Svaki proizvođač će odrediti minimalnu dozvoljenu debljinu diska. Postoje brojni razlozi da se u vozilo ugrade samo kočioni diskovi potrebne debljine. Prva je mehanička čvrstoća diska.

Pretanak kočioni disk može da se odvoji od elemenata koji ga montiraju na glavčinu i tako ispadne iz čeljusti. Drugo, previše tanki kočioni diskovi takođe imaju manji kapacitet toplotne energije, što može dovesti do pregrevanja i posledičnog savijanja diska ili izgorenih kočionih pločica.

Merenje debljine kočionog diska treba da se izvrši pomoću mikrometra ili čeljusti. Samo merenje treba izvršiti na udaljenosti od oko 10 mm od spoljne ivice diska. Kočioni diskovi koji su previše tanki moraju se uvek zameniti.

Foto: Poungsaed-Studio/Shutterstock

Kada govorimo o merenju debljine kočionih diskova, treba pomenuti proces obrade diskova, koji nude mnoge radionice. Uzimajući u obzir sveukupne troškove demontaže, izrade letvica i montaže, teško da je isplativ. Debljina struganog diska je obično blizu minimalno prihvatljive vrednosti, što će posledično skratiti životni vek diska, a, naravno, opasno je ako je kočioni disk ispod minimalne debljine tokom eksploatacije. Ukratko – verujemo da je to rizično ulaganje vremena i novca. Neispravnost kočnice tokom dijagnostičkog testiranja

Ako se vozač žali da su tokom kočenja prisutni volan i pedala kočnice, treba proveriti kočione diskove kao potencijalni uzrok. Merenje razlike u debljini kočionog diska po njegovom obimu treba da se izvrši mikrometrom sa tačnošću do 1 mm. Ovo treba da se uradi merenjem debljine diska na najmanje osam pozicija oko diska (svakih 45o) i oko 10 mm od spoljne ivice.

Zatim bi trebalo oduzeti najnižu vrednost od najveće. Rezultat oduzimanja je varijacija debljine diska (DTV) i njegova granica je 0,015 mm. Varijacije u debljini kočionih diskova nastaju uglavnom kao rezultat nepravilne montaže diska ili određenih komponenti kočionog sistema ne funkcionišu kako treba (kao što su vođice čeljusti ), što dovodi do tačke habanja diska na jednoj od kočionih pločica. Još jedna stvar koju treba proveriti je aksijalno otpuštanje diska, dok je montiran na vozilo, pomoću indikatora merača sa magnetnom bazom. Još jednom je važno istaći da ovo merenje treba da se izvrši na udaljenosti od oko 10 mm od ivice diska. Maksimalne dozvoljene vrednosti za korišćene kočione diskove su u opsegu od 0,15 do 0,06 mm, pri čemu se niža vrednost odnosi na diskove većeg prečnika.

Prekomerno isticanje diska može biti uzrokovano ne samo njegovim lošim stanjem već i prevelikim zazorom u ležaju ili zakrivljenosti glavčine. Pre nego što se odlučite za zamenu diska, ove mogućnosti se moraju eliminisati merenjem samo aksijalnog otpuštanja glavčine. Maksimalno dozvoljeno otpuštanje za glavčine je 0,02 mm. Servis kočionog sistema korak po korak

Vozilo treba podići sa uklonjenim točkovima i čeljustima. Čeljusti treba da se okače pomoću kuke dizajnirane za ovu svrhu, ali ne moraju da se odvoje od hidrauličnog sistema. Ovo je za zaštitu fleksibilnih kočionih cevi od oštećenja usled težine čeljusti ili uvrtanja do kojih može doći ako se čeljust zakači za element vešanja.

U nastavku teksta biće reči o procesu zamene kočionih diskova i kočionih pločica. Prvi korak je pronalaženje potrebnih delova u katalogu. TRW nudi kataloge u elektronskom i štampanom obliku. Pažljiv izbor rezervnih delova je važan zbog velikog broja delova koji se koriste u kočionom sistemu.

Osim očiglednih informacija kao što su model, godina proizvodnje ili kapacitet motora, možda se mora dodatno navesti proizvođača kočionog sistema (npr. francuska ili japanska vozila) ili odredite PR broj (Folksvagen grupa). Takođe može pomoći upoređivanje dimenzija predmeta koji se zamenjuju sa novima.

Kod nekih vozila kočioni diskovi sa leve i desne strane imaju različite kataloške brojeve. To je zbog činjenice da su neki ventilisani diskovi optimizovani da rade na određenoj strani automobila i da se neće dobro ohladiti ako su montirani na pogrešnoj strani. Važno je ne zaboraviti na to tokom montaže!

Nakon odabira delova, možemo nastaviti sa postupkom zamene. Po uklanjanju starih kočionih diskova, potrebno je očistiti glavčinu. U tu svrhu se mogu koristiti posebne četke za bušenje, ali metal ne treba brusiti. Operacija čišćenja može da potraje neko vreme, posebno u slučaju glavčina koje imaju fiksne klinove točkova.

Međutim, to nikada ne treba zanemariti, jer je ugradnja novog kočionog diska na korodiranu glavčinu jedan od najčešćih uzroka pritužbi – očigledno neopravdanih. TRW crno obojeni kočioni diskovi su upakovani u poseban papir koji ih štiti od korozije tokom skladištenja i transporta. Ovo eliminiše potrebu za korišćenjem sredstva za čišćenje kočnica za čišćenje površine pre ugradnje i štedi vreme.

ZF kao proizvođač kočionih sistema ne preporučuje nanošenje maziva na dodirnu površinu između kočionog diska i glavčine. Sledeći korak je ugradnja kočionog diska na čistu glavčinu pomoću montažnog zavrtnja, ako je to potrebno za određeni model automobila na kome se radi.

Sledeći, suštinski, korak je provera aksijalnog otpuštanja kočionog diska. Pre pokretanja testa, kočioni disk mora biti pričvršćen svim priloženim montažnim zavrtnjima (bez ugradnje točka). Ako su vijci predugački, mogu se koristiti odgovarajuće podloške ili navrtke. Ispadanje veće od 0,1 mm može ukazivati na loše čišćenje glavčine ili da je glavčina iskrivljena.

Problem se može utvrditi merenjem istezanja glavčine pored diska. Ne bi trebalo da prelazi 0,02 mm. Prekomerno izlivanje kočionog diska, koje je posledica njegovog montiranja na iskrivljenu ili nečistu glavčinu, dovešće do trljanja kočionog diska o pločicu. Kao rezultat toga, nakon nekoliko hiljada kilometara, na kočionom disku bi se mogle pojaviti plave mrlje koje bi mogle dovesti do vibracija pri kočenju.

Iskrivljena glavčina postaje sve češći kvar zbog neprofesionalnog servisiranja guma. Točkovi su često previše zategnuti pomoću pneumatskog udarnog ključa, podešenog na previsok obrtni moment. Takva akcija može izazvati trajnu deformaciju glavčine. U ovoj situaciji jedino rešenje je zamena čvorišta novim.