Crna smrt i dalje postoji: Najnoviji podaci pokazuju gde se kuga pojavljuje danas

Iako danas zvuči kao bolest iz nekog drugog vremena, bakterija koja je izazvala neke od najtežih epidemija u istoriji i dalje postoji u prirodi i povremeno izaziva oboljenja kod ljudi.

Koliko je kuga i danas prisutna pokazuju i najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji obuhvataju period zaključno sa 2025. godinom.

Prema podacima SZO za period od 2019. do 2025. godine, deset država prijavilo je najmanje sumnjive slučajeve kuge, dok je šest država imalo i laboratorijski potvrđene slučajeve.

Ukupno je u tom periodu SZO prijavljeno 3.860 sumnjivih slučajeva, od kojih je 2.646 potvrđeno, a zabeležena su 423 smrtna ishoda.

Potvrđeni slučajevi zabeleženi su u Demokratskoj Republici Kongo, Keniji, Madagaskaru, Ugandi, Kini i Mongoliji. Sumnjivi slučajevi prijavljeni su i iz Brazila, Katara, Saudijske Arabije i Ekvadora.

Pritom SZO upozorava da činjenica da neka zemlja nije prijavila slučajeve ne znači nužno da na njenoj teritoriji nema prirodnih žarišta bakterije.

I danas se pojavljuje u pojedinim delovima sveta, a novi slučaj iz Rusije ponovo je skrenuo pažnju na bolest za koju mnogi veruju da pripada prošlosti.

Mlada zaposlena u ruskom institutu specijalizovanom upravo za istraživanje kuge preminula je nakon što je dobila tešku upalu pluća, ali ruske vlasti za sada nisu zvanično potvrdile da je uzrok smrti bila bakterija koja izaziva kugu.

Polomljena epruveta

Kako prenose ruski mediji, 28-godišnja Darija Šipilova, zaposlena u Institutu za istraživanje kuge u Irkutsku u Sibiru, navodno je kolegama rekla da je tokom rada razbila epruvetu u kojoj su se nalazile žive bakterije.

Nakon toga razvila je simptome teške upale pluća, hospitalizovana je i priključena na respirator, ali je nekoliko dana kasnije preminula.

Prema ruskim medijima, sumnja se na plućnu, odnosno pneumoničnu kugu, najopasniji oblik ove bolesti. Ruska služba za zaštitu potrošača i javno zdravlje Rospotrebnadzor, međutim, navodi da kod mlade žene nije potvrđen mikroorganizam povezan sa njenim profesionalnim radom i njenu bolest za sada opisuje kao upalu pluća nepoznatog uzroka.

Slučaj je ipak pokrenuo opsežne protivepidemijske mere. Prema dostupnim informacijama, identifikovano je gotovo 200 ljudi koji su mogli da budu u kontaktu sa preminulom ženom, a deo zdravstvenih ustanova stavljen je u karantin.

Lokalne vlasti objavile su da za sada niko od kontakata nema simptome i da su laboratorijski testovi negativni. Otkazana su i neka javna događanja, dok je pokrenuta istraga kako bi se utvrdilo da li su u laboratoriji prekršena bezbednosna pravila.

Američki Stejt department potvrdio je da zajedno sa američkim Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prati slučaj i pozvao ruske vlasti da objave tačne i potpune informacije.

Gde se nalazi

Newsweek navodi da je upravo ruski slučaj podsetio koliko ozbiljne posledice može imati izlaganje uzročniku bolesti, posebno ako je reč o plućnom obliku kuge.

Bakterija Yersinia pestis prirodno cirkuliše među malim sisarima i njihovim buvama, a ljudi se najčešće zaraze ujedom zaražene buve, kontaktom sa inficiranim životinjskim tkivom ili telesnim tečnostima.

Kod plućne kuge postoji i dodatna opasnost — bolest se može širiti sa čoveka na čoveka kapljicama iz disajnih puteva.

Najopasniji oblik može da ubije veoma brzo

Postoji nekoliko oblika bolesti. Najpoznatija je bubonska kuga, kod koje se nakon infekcije pojavljuju visoka temperatura, slabost i izrazito uvećani i bolni limfni čvorovi, odnosno buboni.

Bakterija se, međutim, može proširiti krvotokom i izazvati septikemijsku kugu ili dospeti do pluća i izazvati pneumoničnu kugu.

Upravo je potonja posebno opasna jer se simptomi mogu razviti veoma brzo, a oboleli mogu dobiti tešku upalu pluća, probleme sa disanjem i iskašljavati krv.

SZO upozorava da neliječena pneumonična kuga može biti smrtonosna u veoma kratkom roku. Inkubacija ponekad traje samo 24 sata, a bez pravovremenog lečenja stanje može dramatično da se pogorša tokom jednog do dva dana.

Shutterstock/sfam_photo

Leči se antibioticima

Istovremeno, za razliku od srednjeg veka, moderna medicina ima efikasno oružje protiv ove bolesti. Kuga je bakterijska infekcija i može se lečiti antibioticima, pri čemu je ključno terapiju započeti što ranije, idealno u prvih 24 sata nakon pojave simptoma.

Zbog toga današnji pojedinačni slučajevi kuge ne znače automatski pretnju pandemijom kakvu istorija pamti iz vremena Crne smrti.

Zdravstvene službe mogu izolovati obolele, pratiti kontakte i preventivno lečiti osobe koje su bile izložene bakteriji.

Ipak, plućna kuga ostaje jedna od bolesti kod kojih svaki propust u ranom otkrivanju može imati ozbiljne posledice, posebno zato što se, za razliku od najčešćeg bubonskog oblika, može direktno prenositi među ljudima.

Crna smrt odnela milione života

Kuga je tokom istorije izazvala nekoliko velikih pandemija. Najpoznatija je Crna smrt, koja je sredinom 14. veka poharala Evropu, Aziju i severnu Afriku.

Procene broja žrtava razlikuju se, ali SZO navodi da je samo u Evropi umrlo više od 50 miliona ljudi.

U vreme bez antibiotika i razumevanja načina širenja bolesti, čitavi gradovi ostajali su bez velikog dela stanovništva.

Danas se prirodna žarišta bakterije Yersinia pestis nalaze na svim kontinentima osim Australije i Okeanije. To znači da bakterija može opstajati među divljim životinjama i njihovim buvama čak i tamo gde godinama nije bilo slučajeva među ljudima.

Zbog toga SZO naglašava važnost nadzora populacija glodara, brzog prepoznavanja bolesti i stalne laboratorijske spremnosti u područjima u kojima je kuga endemska.

Za sada nema dokaza da se slučaj iz Sibira pretvorio u šire izbijanje bolesti. Svi poznati kontakti preminule laboratorijske radnice prema poslednjim informacijama ostaju bez simptoma, a ruske vlasti nisu zvanično potvrdile da je žena uopšte preminula od kuge.

Ipak, činjenica da su uvedeni karantini, da je gotovo 200 ljudi stavljeno pod zdravstveni nadzor i da slučaj prate i američke zdravstvene službe pokazuje koliko se ozbiljno tretira čak i sama sumnja na pneumoničnu kugu.

Gde kuga i danas postoji?

Kao bolest životinja, kuga je prisutna na svim kontinentima osim Okeanije. Rizik za ljude postoji tamo gde istovremeno postoje prirodna žarišta kuge, odnosno bakterija, životinjski domaćini i vektori poput buva, kao i ljudska populacija.

Epidemije kuge zabeležene su u Africi, Aziji i Južnoj Americi. Od devedesetih godina prošlog veka većina slučajeva kod ljudi prijavljena je u Africi, posebno u Demokratskoj Republici Kongo i na Madagaskaru.

Na Madagaskaru se slučajevi bubonske kuge beleže gotovo svake godine, naročito tokom sezone epidemija koja traje od septembra do aprila.

Kako se sprečava širenje?

Prevencija podrazumeva informisanje stanovništva kada se u njihovom okruženju pojavi kuga, zaštitu od ujeda buva i izbegavanje kontakta sa leševima životinja.

Važno je izbegavati direktan kontakt sa zaraženim telesnim tečnostima i tkivima, a posebne mere zaštite neophodne su za zdravstvene radnike koji dolaze u kontakt sa potencijalno zaraženim pacijentima.

SZO trenutno ne preporučuje vakcinaciju protiv kuge za opštu populaciju. Vakcina se preporučuje samo određenim grupama sa visokim rizikom, poput laboratorijskog osoblja koje je stalno izloženo mogućnosti kontaminacije i pojedinih zdravstvenih radnika.

Šta se radi kada se pojavi epidemija?

Kada se pojave slučajevi kuge, prvi korak je pronalaženje i zaustavljanje izvora infekcije. Istražuje se gde je došlo do izlaganja i da li na tom području postoji povećan broj uginuća malih životinja.

Kontrola buva posebno je važna, a SZO naglašava da ona treba da prethodi kontroli glodara. Ukoliko se glodari prvo unište, buve mogu da pređu na druge domaćine i tako dodatno prošire infekciju.

Zdravstveni radnici moraju biti obučeni za mere prevencije i kontrole infekcije. Osobe koje su bile u direktnom kontaktu sa pacijentima obolelim od pneumonične kuge mogu dobiti preventivnu terapiju antibioticima.

Pacijenti sa pneumoničnom kugom moraju biti izolovani kako bi se sprečio prenos bolesti. Takođe je važno pratiti osobe koje su bile u bliskom kontaktu sa obolelima i, kada je potrebno, primeniti preventivnu terapiju.

Uz to se sprovode laboratorijska testiranja, dezinfekcija i bezbedne procedure prilikom sahranjivanja preminulih.