Vraćanje kilometraže je prevara, ali većina kupaca ne zna kome da je prijavi

Novo istraživanje kompanije carVertical sprovedeno među kupcima polovnih automobila širom Evrope pokazuje da većina ne zna kako da reaguje pri susretu sa automobilom sa vraćenom kilometražom.

Mnogi ne znaju kome bi trebalo da prijave takav slučaj, ne očekuju da će uspeti da povrate svoj novac, a nisu sigurni ni kako lokalne vlasti tretiraju prevare sa kilometražom i kakvi se zakoni primenjuju u praksi. 

Zakon je stroži nego što većina kupaca misli. Namerno vraćanje kilometraže već se smatra prevarom u Srbiji. Međutim, problem predstavljaju sprovođenje zakona, mogućnost dokazivanja da je kilometraža vraćena, kao i nedovoljna svest kupaca.

Upravo taj jaz omogućava da ovakve prevare i dalje prolaze neprimećeno.

Skoro trećina kupaca u Evropi kupila je ili poznaje nekoga ko je kupio automobil sa vraćenom kilometražom

Shutterstock/Sergiy1975

Istraživanje kompanije carVertical, sprovedeno na uzorku od gotovo 8000 vozača širom Evrope, pokazalo je da je skoro trećina kupaca (30,3%) lično kupila automobil za koji se kasnije ispostavilo da ima vraćenu kilometražu ili poznaje nekoga kome se to dogodilo.

Pored toga, 31,8% njih nije sigurno u to, dok 38% navodi da se ni njima ni njihovim poznanicima to nikada nije dogodilo.

Dok istraživanje obuhvata celokupno iskustvo kupaca sa prevarama tokom života, koje često uključuje više kupovina i iskustva ljudi iz njihovog okruženja, podaci iz izveštaja Indeks transparentnosti 2026. kompanije carVertical pokazuju znatno nižu cifru, jer se Indeks zasniva na pojedinačnim vozilima čija je istorija proverena putem platforme.

Analizom svih izveštaja o istoriji vozila koje su carVertical korisnici u Srbiji kupili između septembra 2025. i avgusta 2026. godine utvrđeno je da je kod 3,98% proverenih vozila zabeležena manipulacija kilometražom.

Taj rezultat Srbiju svrstava na 18. mesto carVertical indeksa transparentnosti. U slučajevima kada je kilometraža vraćana, razlika je uglavnom značajna – sa brojača je u proseku „skinuto“ oko 73.000 kilometara.

Čak 87,3% kupaca automobila u Evropi sumnja da može vratiti novac u slučaju lažiranja kilometraže

Shutterstock/Fedorovekb

U istom istraživanju, više od tri četvrtine evropskih kupaca (75,8%) navodi da ne bi znalo gde da prijavi automobil sa vraćenom kilometražom.

Poverenje u mogućnost povraćaja izgubljenog novca jednako je nisko: čak 87,3% ispitanika nije uvereno da bi uspelo da nadoknadi finansijski gubitak (44,3% nije naročito uvereno, dok 43% uopšte nije uvereno), a samo 12,7% veruje da bi uspelo da povrati svoj novac.

Zakonsko pravo vas štiti samo ako znate da ono postoji, a trenutno većina kupaca jednostavno ne zna kome da se obrati kada shvati da je naletela na automobil sa vraćenom kilometražom“, objašnjava Matas Buzelis, automobilski stručnjak u kompaniji carVertical.

"Budući da je istorija vozila i dalje rascepkana po nacionalnim granicama, ovakva fragmentiranost podataka omogućava da automobili sa vraćenom kilometražom prođu ispod radara. Paket mera Evropske unije o tehničkoj ispravnosti vozila, koji je trenutno u zakonodavnoj proceduri EU, ima za cilj da poboljša prekograničnu razmenu podataka o vozilima. Sve dok ne bude usvojen, uloga kompanije carVertical ostaje ključna: tu smo da uočimo ove probleme pre same prodaje kako kupci uopšte ne bi morali da se suočavaju sa finansijskim gubicima."

Zakon postoji, ali većina kupaca ne zna šta u njemu piše

Shutterstock/Scharfsinn

Srbija nema poseban zakon koji se direktno bavi vraćanjem kilometraže. Međutim, Krivični zakonik prepoznaje krivično delo prevare, koje obuhvata i ovakve slučajeve. Osoba koja dovede kupca u zabludu u pogledu vrednosti vozila može se smatrati krivom za prevaru i suočiti se sa novčanom i zatvorskom kaznom.

Za ovo delo zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina, uz novčanu kaznu, pri čemu se obe kazne povećavaju u slučajevima koji uključuju veću materijalnu štetu.

Ipak, većina kupaca nije upoznata s tim: 45,1% ispitanika priznaje da ne zna kolika je maksimalna kazna, dok njih dodatnih 7,1% smatra da vraćanje kilometraže uopšte nije protivzakonito.

Budući da zakon u Srbiji predviđa i zatvorsku i novčanu kaznu, tačni su bili i odgovori "zatvorska kazna" (28%) i "manja novčana kazna" (19,8%). To znači da je stvarni udeo neinformisanih kupaca 52,2%.

"Strog zakon može da spreči prevare samo ako kupci i prodavci znaju da se on zaista sprovodi. Dok javnost ne bude bolje upoznata sa postojećim propisima, provera izveštaja o istoriji vozila pre kupovine ostaje najpouzdaniji način da se vozači zaštite", objašnjava Matas Buzelis, automobilski stručnjak u kompaniji carVertical.

"U okviru postojećih sistema koji funkcionišu samo na nacionalnom nivou, čim se automobil izveze, njegova istorija se praktično briše. Sve dok ne uspostavimo jedinstvenu evropsku mrežu za razmenu podataka koja će premostiti ove praznine u prekograničnom protoku informacija, potrošači se ne mogu oslanjati samo na zakon kao zaštitu od rizika koje ne mogu da vide. Na kraju, svaki kupac ima pravo da pre kupovine zna kompletnu istoriju polovnog automobila, a ne samo njegovu cenu."