Srbija 18. u Evropi po riziku kod kupovina polovnjaka

Pored ovoga, prodavci nisu jedini koji nešto kriju: broj vozila sa vraćenom kilometražom na tržištu nije se promenio ni ove godine, pa kupci na kraju plaćaju znatno više nego što automobil zaista vredi.

Kompanija za obradu automobilskih podataka carVertical objavila je godišnje istraživanje u kom rangira tržišta polovnih automobila širom Evrope prema nivou rizika s kojim se kupci suočavaju prilikom kupovine polovnjaka.

Srbija se ove godine nalazi na 18. mestu od ukupno 23 tržišta, što je napredak za jedno mesto u odnosu na prošlu godinu, dok se susedna Rumunija nalazi na 20, Hrvatska na 10, a Mađarska na 17. mestu.

Blagi rast zabeleženih oštećenja i uvoza

Prosečno vraćanje kilometraže u Srbiji palo je ove godine na 72.963 km, što je smanjenje od 8% u odnosu na prošlogodišnjih 79.288 km. U isto vreme, broj vozila s lažiranom kilometražom ostao je gotovo nepromenjen. Udeo automobila s vraćenom kilometražom blago je opao sa 4,1% na 4%, iako su sama odstupanja u proseku manja.

Podaci o oštećenjima i dalje su jedan od najvećih rizika pri kupovini. Čak 43,7% vozila proverenih u Srbiji ove godine imalo je istoriju oštećenja, što je blagi porast u odnosu na prošlogodišnjih 40,8%. Prosečna procenjena šteta ostala je na sličnom nivou i u proseku iznosi 3288 EUR.

"Vozači još uvek nisu u potpunosti svesni koliko ih prevare sa kilometražom stvarno koštaju. Vraćanje kilometraže ne predstavlja samo obmanu kupca, već direktno uvećava cenu koja se plaća za automobil koji u realnosti vredi znatno manje. Isti je slučaj i sa oštećenjima. Procenat oštećenih vozila i sama visina procenjene štete jasno pokazuju koliko je automobil zapravo siguran za vožnju. Zbog toga uvid u ove podatke nije samo stvar finansijskog izbora, već direktno utiče na bezbednost na putu iz dana u dan", ističe Ramunas Pletkus, stručnjak za podatke u carVerticalu.

Shutterstock/Hadrian

Uvoz je takođe blago opao. Automobili uvezeni iz inostranstva činili su 74% svih vozila proverenih u Srbiji ove godine, što je pad u odnosu na prošlogodišnjih 76,6%, iako je taj udeo i dalje među najvišim u Evropi. Prosečna starost proverenih automobila veoma se neznatno promenila sa 9,2 godine iz prošle godine na 9,7 godina u 2026. godini.

Najtransparentnija tržišta: Ujedinjeno Kraljevstvo na čelu liste

Ujedinjeno Kraljevstvo i ove godine drži vodeću poziciju na Indeksu transparentnosti tržišta – svega 2,4% proverenih automobila potiče iz uvoza, dok 4% ima vraćenu kilometražu. Nemačka se nalazi na drugom, a Švajcarska na trećem mestu. Prvu petorku zaokružuju Finska na četvrtom i Francuska na petom mestu.

"Zemlje koje zauzimaju vrh ove liste imaju zajedničke osobine: manje se oslanjaju na uvoz, imaju stabilnije ekonomije, a njihove institucije od samog početka omogućavaju lakši pristup podacima o vozilima. Upravo ta kombinacija ih drži na samom vrhu iz godine u godinu", navodi R. Pletkus.

Istočnoevropska tržišta ostaju najrizičnija

Prema ovogodišnjem istraživanju, Ukrajina, Bugarska i Letonija zauzimaju mesta na dnu liste po transparentnosti tržišta. Ukrajina se i dalje nalazi na poslednjem mestu, na kom je još od 2024. godine. Uvozna vozila čine čak 76,3% svih proverenih automobila u ovoj zemlji, što je najveći udeo među svim posmatranim tržištima, a upravo je velika zavisnost od uvoza najlakši način da prevaranti prikriju pravo stanje automobila.

Carvertical

Bugarska je zabeležila jednu od najvećih promena u ovogodišnjem indeksu, što je posledica visoke stope vozila sa vraćenom kilometražom (10,4%) i velikog udela oštećenih automobila (42,8%). Na samom dnu tabele nalazi se i Letonija, gde visoki udeo uvoza od 69,8% i čak 58,5% vozila sa zabeleženim oštećenjima i dalje znatno opterećuju tržište.

"Prekogranična razmena podataka i dalje predstavlja jedan od najvećih problema za ova tržišta. Vozači u Istočnoj Evropi često ne mogu da pristupe osnovnim informacijama o automobilu uvezenom iz Nemačke, Belgije, Italije ili drugih zemalja Zapadne Evrope, jer ti podaci ostaju u nacionalnim ili privatnim registrima i ne prate vozilo kada ono pređe granicu. Zemlje koje u velikoj meri zavise od uvoza automobila ujedno su i najpogođenije, a Indeks transparentnosti to jasno i pokazuje", objašnjava R. Pletkus.