Dugo putovanje u Evropu: Kako do automobila koji manje zagađuju?

Problem zagađenja vazduha nije nastao preko noći, pa se preko noći neće ni rešiti. Kao i u mnogim drugim slučajevima koji zahtevaju nepopularne mere, i ovde je najteže pokrenuti stvari sa mrtve tačke.

Kao što smo već naglasili u prethodnom tekstu na ovu temu, motorna vozila nisu najveći zagađivači vazduha u našoj zemlji, ali jesu dovoljno značajan faktor da bismo im na sajtu B92 Automobili posvetili posebnu pažnju.

O problemima zagađenja u Srbiji nedavno smo razgovarali sa ministrom za zaštitu životne sredine, Goranom Trivanom. Ministarstvo na čijem je čelu priprema mere za smanjenje zagađenja, a u javnosti je najviše odjeknula vest o najavljenoj zabrani uvoza polovnih vozila sa Euro 3 motorima.

Trivan za B92 kaže da "u Srbiji od posledica uzrokovanih aerozagađenjem godišnje izgubimo preko 6.500 ljudi. To je decenijski problem, ne samo naš, već i čitavog regiona, najveći gradovi zemalja u regionu su više zagađeni nego mi".

On navodi da u svakom gradu postoji nekoliko faktora koji utiču na zagađenje vazduha - industrijski kapaciteti, postrojenja za grejanje, individualne kotlarnice i naravno, saobraćaj.

Objašnjava i da je prekomerno zagađenje vazduha najviše izraženo tokom zimskog perioda jer se troši mnogo više energenata za proizvodnju električne energije ili grejanje u odnosu na ostatak godine – ali dodaje da ove, kao i prethodnih godina, zvanični podaci pokazuju da je zagađenje prisutno i van grejne sezone.

Foto: B92/NÆ

"Kada je javnost, Ministarstvo i ja kao ministar reagovalo na zagađivanje vazduha kada grejna sezona još nije počela i kada nije bilo uticaja stacionarnih izvora zagađenja, evidentno je bilo da je mobilni izvor, odnosno saobraćaj emisijom štetnih gasova najviše doprineo zagađenju i lošem kvalitetu vazduha u Beogradu i drugim većim gradovima. Srazmera zagađivanja vazduha u Beogradu se tada, kao i i drugim prilikama, što su pokazali tzv 'pikovi', menjala u korist ili na štetu uticaja saobraćaja", kaže Trivan.

Trivan kaže da "u Beogradu koji nema naročito razvijenu industriju, pa samim tim ni industrijsko zagađenje, osim od termoelektrane Nikola Tesla, koja je konstantni zagađivač, dakle u danima kada nisu radile ni gradske toplane i individualne kotlarnice, niti je bilo uticaja paljenja strnjike, saobraćaj se pokazao velikim ako ne i najvećim uzročnikom zagađenja vazduha".

"Evidentno je da je saobraćaj, njegova visoka učestalost, veliki broj uvezenih automobila i vozila sa zastarelim motorima, dramatično prisutni zagađivač, neprijatelj našeg zdravlja i da je poslednji čas da svi toga postanemo svesni i da obratimo pažnju na to kakve automobile vozimo", dodaje on.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine dat je uticaj drumskog saobraćaja na emisije azotnih oksida, PM10, PM2,5 pa je za niz godina unazad, zaključno sa 2018. godinom utvrđeno da u ukupnim emisijama azotnih oksida sektor drumski saobraćaj je bio na drugom mestu sa doprinosom od 23-25% u ukupnim nacionalnim emisijama, uprosečeno za celu teritoriju Srbije.

Foto: B92/NÆ

Trivan kaže da se trenutno ne raspolaže podacima koliki je stvaran uticaj na kvalitet vazduha koji potiče od motornih vozila, odnosno saobraćaja, ali da se može konstatovati da u zavisnosti od više različitih faktora uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha u smislu azotnih oksida, kao i suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, premašuje u velikoj meri uprosečene vrednosti Izveštaja Agencije za celu teritoriju Srbije.

Iako je najavljena zabrana uvoza Euro 3 polovnjaka najviše odjeknula u medijima, dodaje on, nju bi trebalo da prate i neke druge mere, uključujući i subvencije/olakšice za kupovinu/korišćenje ekološki prihvatljivih automobila poput hibrida, električnih automobila, vozila koja koriste plin i metan...

Na pitanje koje konkretne mere bi mogle da se primene, Trivan odgovara da će Ministarstvo zaštite životne sredine u budžetu za ovu godinu pokušati da obezbedi subvencije za hibridna i električna vozila. Takođe, dodaje, od 1. januara je uvedeno oslobađanje od dela poreza na upotrebu hibridnih i električnih vozila.

"Mora se rešiti i pitanje ekoloških taksi koje postoje na uvoz novih a ne polovnih automobila kako je sada slučaj i što je svojevrsni paradoks", naglašava on.

Šta dalje?

U Srbiji trenutno ne postoje gotovo nikakvi podsticaji za nabavku ekološki prihvatljivih automobila. Izuzetak je već pomenuta odluka Vlade Srbije kojom je od 1. januara uvedeno oslobađanje dela poreza na upotrebu hibridnih i električnih automobila, odnosno vozila koja u svom pogonskom sklopu imaju barem jedan elektromotor.

Foto: B92/NÆ

Međutim, ta mera ne utiče na sniženje maloprodajne cene ovih vozila – koja su po pravilu znatno skuplja od vozila sa SUS motorima ekvivalentne klase i performansi – što je jedna od najvećih prepreka za potencijalne kupce.

U teoriji postoje brojni vidovi mogućih podsticaja na nivou državne samouprave koje Srbija može da sprovede, da navedemo samo neke:

• subvencije pri kupovini – subvencionisanje cene koštanja prema klijentu
• poreske olakšice i ukidanje taksi – smanjenje poreza fizičkim ili pravnim licima
• podrška u finansiranju i izgradnji infrastrukture za punjenje vozila - mreže punjača, ali i kućnih punjača, kao i punjača na poslu
• besplatan parking u svim ili određenim zonama
• dozvoljena vožnja žutom trakom
• besplatna putarina
• popust na električnu energiju za punjenje
• dozvoljen ulazak u strogi centar grada (ukoliko je zabranjen drugim vozilima)
• posebna subvencija za veće zagađivače - taxi vozila, rent-a-car, auto-škole...

Punjaè u garaži "Obiliæev venac" u Beogradu (Foto: Auto magazin/AB)

Važno je napomenuti da je neke od ovih mera moguće primeniti i bez korišćenja budžetskih sredstava, pa u tom smislu građani koji ne koriste ove beneficije, a "pune" budžet, ne bi bili oštećeni.

Sa druge strane, bez podsticaja, bilo direktnih ili indirektnih kroz određene beneficije, nećemo daleko odmaći, a broj hibridnih i električnih automobila na našim ulicama biće i dalje simboličan. Bez subvencija, barem u prvim godinama, to ne bi uspele ni druge države koje su već ostvarile značajan napredak na tom planu.

Prelazak sa vozila sa SUS motorima na elektrifikovane ili potpuno električne čak i u razvijenim zemljama trajaće decenijama pa bi u tom međuperiodu u Srbiji trebalo uvesti podsticaje koje su više primereni našem životnom standardu.

"Trenutno najveći potencijal u podsticanju građana i privrede za kupovinu vozila sa pogonom na plin (TNG) i metan (CNG) u smislu smanjenja akciza, poreskih olakšica na upotrebu, izgradnje većeg broja stanica (pumpi) za metan i sl.", smatra Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.

"Osim toga treba primeniti sistemske mere u većim gradovima, ka podsticanju upotrebe javnog prevoza, vožnje bicikala, ali i mopeda i motocikala manje kubikaže", dodaje Okanović.

U tom smislu, zanimljiva je vest da je Novosadska biciklistička inicijativa ove nedelje podnela Ministarstvu zaštite životne sredine i Vladi Srbije predlog da se subvencioniše kupovina bicikala, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha u gradovima.

Usamljeni primeri

U poslednje vreme javljaju se određeni, za sada uglavnom simbolični pomaci na polju elektrifikacije drumskog saobraćaja.

CarGo u svom voznom parku odnedavno ima i luksuzni elektrièni Jaguar (Foto: B92/AK)

Uz glavnu tranzitnu saobraćajnicu kroz našu zemlju, Koridor 10, postavljeno je nekoliko brzih punjača za električne automobile, a slični punjači su instalirani i u pojedinim javnim i garažama tržnih centara u Beogradu, kao i u nekim hotelima. Treba istaći i one koji svojim primerom takođe pokušavaju da utiču na društvenu svest, ali i da ohrabre državne organe da ubrzaju donošenje odluke o podsticajima za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila.

Tako se Udruženje CarGo nedavno pohvalilo da je u poslednje vreme nabavilo značajan broj ekološki prihvatljivih vozila (na hibridni i električni pogon).

"U cilju da svojim korisnicima ponudimo što kvalitetniju uslugu i utičemo na to da Beograd i Srbija postanu zelenije i zdravije mesto za život odlučili smo se da proširimo svoju flotu najnovijim automobilima", kaže Aleksandar Vučić, predsednik Udruženja građana CarGo za B92 i navodi da je tako nastala Biznis klasa sa 100 luksuznih automobila, među kojima su i potpuno električni Jaguari I-Pace.

Kako objašnjava, u floti CarGo trenutno ima 50 hibridnih automobila i 17 električnih.

Na pitanje šta ih je podstaklo da za svoj vozni park nabave upravo tu vrstu automobila iako ne postoje olakšice i subvencije pri kupovini ovakvih vozila u Srbiji, iz CarGo navode da žele da "menjaju sliku Beograda i Srbije" i dodaju da im je cilj da 2023. godine cela CarGo flota bude sastavljena isključivo od električnih automobila i hibrida.

Pogled u kabinu Jaguara I-Pace koji se može videti i na ulicama Beograda (Foto: B92/AK)

Da bi se to i ostvarilo, jedan od preduslova jeste i mreža punjača za električne automobile, koja u Srbiji i dalje nije dovoljno razvijena.

U Srbiji i dalje nisu dovoljno zastupljeni punjači za električne automobile, ali ekspanzija mreže stanica za punjenje električnih automobila je proces koji se kontinuirano razvija.

U Beogradu postoje brzi punjači u British motors grupi i Porscheu. Postoje i punjaci do 22 kW snage na još par lokacija u gradu, kao na primer na Obilićevom vencu i u Merkator centru, ali na još par lokacija, uglavnom ispred hotela i banaka.

Zbog toga u CarGo kažu da su "trenutno u pregovorima sa jednom kompanijom koja je lider elektro punjača u jugoistočnoj Evropi".