Grickate li čips ili šargarepu?

Istraživanja su pokazala da skoro 95% ljudi i dece svakodnevno pojede obrok u vidu lisnatog peciva, krofni ili čipsa. Takvi obroci nisu suvišni jer glad ne treba ignorisati, ali zato treba birati zdravije namirnice.

Većina industrijske hrane sadrži proste šećere, soli, zasićene masnoće, pojačivače ukusa, razne aditive (dodaci oznaćeni slovom "e"). Ove namirnice su  nam dostupne na svakom koraku.

Hrana koja je kvalitetna i zdrava zahteva malo više truda i volje, ali je zato bogata hranljivim sastojcima.

Sirovo voće i povrće – alternativa grickalicama

Najbolja alternativa gotovim „grickalicama” nesumnjivo je sirovo voće i povrće, pa je odlična preporuka da vam je uvek pri ruci neki komad voća ili povrća. Samo za sebe, povrće je mnogima bez ikakvih dodataka neukusno. Zato je preporučljivo da unapred napravite salatu od nekoliko vrsta povrća i ponesete je u odgovarajućoj posudi. Za poboljšanje ukusa koristite začinsko bilje, suvo grožđe, lešnike, bademe, pinjole. Ako volite prelive za salate, odlične kombinacije mogu se dobiti od jogurta, limuna, voćnog sirćeta, pasiranog paradajza, začinskog bilja, maslinovog ulja. Ako u tako pripremljenu salatu dodate komadiće mladog sira ili tofua, dobijate kompletan obrok. Jedanput do dvaput nedeljno možete koristiti i tvrdo kuvano jaje jer ono, iako ima holesterola, sadrži i dosta kvalitetnih sastojaka.

Sendviči – ali zdraviji

Druga mogućnost je da napravite sendviče od integralnog hleba ili peciva, jedne ili više vrsta sirovog povrća, sojinog sira ili nemasnog kravljeg sira. Sendvič možete obogatiti svežim klicama žitarica ili lucerke, koje u poslednje vreme možete nabaviti u prodavnicama zdravije hrane. Možete koristiti namaze od soje, suncokreta, susama, bundeve, kikirikija, svežeg sira, crnog i belog luka, peršuna.

Integralni hleb sa ribljim filetima možete obogatiti paprikom, paradajzom, krastavcima…

Ovako pripremljeni sendviči ne samo da su zdravi već lepo i izgledaju, a kako je hrana i zadovoljstvo, ni izgled nije nevažan. Ukus uvek možete pojačati začinskim biljem.

Želju za slatkišima možete da zadovoljite suvim voćem - kajsijama, ananasom, papajom, suvim grožđem, zatim čašom voćnog soka ili voćnog jogurta. Ako vam nedostaje čokolada, pokušajte da je zamenite štanglicama od žitarica, meda ili malteksa, ili kakao ili čokoladnim napitkom.

Svakodnevno ispijanje velike količine kafe ne samo da je štetno zbog kofeina, nego može biti i izvor viška kalorija i holesterola ako se pije sa šećerom ili mlekom. Smanjenje unosa kafe na najviše dve dnevno mudro je i zbog štetnog dejstva kofeina i zbog viška kalorija.

Od gaziranog nema nikakve koristi

Velike prehrambene probleme ne pravi samo hrana već vrlo često i pića. Ona su najčešće puna konzervansa, veštačkih dodataka, šećera, ugljenih hidrata, viška kalorija.

Voda, posebno izvorska, najbolje je piće i trebalo bi da bude osnovno piće. Od gaziranih napitaka nutricionistički nema nikakve koristi, a mogu biti uzrok viška kilograma. Zamenite ih čistim voćnim sokovima bez šećera, prirodnom limunadom, biljnim čajevima. Ako želite da ih zasladite, dodajte med ili malteks.

piše: dr Slobodanka Babić, nutricionista