Zbog čega ne možemo da odolimo slasnoj hrani čak i kada smo siti?

"Verovatno pod uticajem majčinog mleka snažno reagujemo na hranu bogatu ugljenim hidratima i mastima i smatramo je posebno zadovoljavajućom zbog toga što je ključna za preživljavanje", objašnjava Mark Titgemajer iz kelnskog Instituta za istraživanje metabolizma Maks Plank, koji je sproveo istraživanje u saradnji sa američkim univerzitetom Jejl.

Osim u majčinom mleku, u prirodi nema hrane koja je istovremeno tako bogata i masnoćama i ugljenim hidratima, napominju naučnici.

Tim stručnjaka pokazao je da i masna hrana i hrana bogata ugljenim hidratima aktiviraju u mozgu oslobađanje dopamina, odgovornog za osećaj zadovljstva, iako na različite načine. Kombinacija masnoće i ugljenih hidrata pojačava taj efekat zadovoljstva potiskujući osećaj sitosti.

"To je razlog zbog koga ne prestanemo da jedemo, čak i ako smo siti", kaže Titgemajer.

Da bi ispitali sklonosti ka različitim vrstama hrane, naučnici su suprostavili 40 dobrovoljaca sa računarima, a nagrada u igri je bila hrana. Hrana ponuđena u kompjuterskoj igri bila je ili bogata masnoćama (sir) ili bogata ugljenim hidratima (pecivo), ili oboje.

Da bi došli do određene hrane, ispitanici su morali da se takmiče sa računarom. Naučnici su utvrdili da su se ispitanici mnogo više nadmetali za hranu koja je bila bogata i mastima i ugljenim hidratima.

Za vreme igre, naučnici su pomoću magnetske rezonance pratili aktivnost mozga dobrovoljaca. Dobijena očitavanja bila su konzistetna u skladu sa rezultatima igre: područje mozga u kome je centar za nagrađivanje bio je najsnažnije stimulisan hranom koja je imala visoki udeo i masnoća i ugljenih hidrata.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Cell Metabolism.