"Rat u Bosni je kriv za epidemiju boginja"

Više od 370 ljudi u nemačkom glavnom gradu, većinom odrasli, zarazili su se boginjama od početka epidemije u oktobru. Samo ih je u januaru zaraženo 250, objavio je Institut Roberta Koha (RKI), koji je u Nemačkoj zadužen za kontrolu i prevenciju bolesti. Berlinska pokrajinska kancelarija za zdravstvo i socijalna pitanja objavila je da ih je više od stotinu završilo u bolnici.

Devedeset odsto obolelih nije bilo vakcinisano protiv boginja, vrlo zarazne bolesti disajnih puteva.

Stopa imunizacije dece u Nemačkoj bitno je porasla od 2000. godine i sada iznosi 96,7 odsto za prvu dozu vakcine i 92,4 odsto za drugu. Međutim, najmanje 95 odsto ljudi mora biti vakcinisano sa dve doze kako bi se bolest eliminisala.

Nemačko istraživanje iz 2013. otkrilo je da trećina dece u Nemačkoj ili nije primila dovoljne doze vakcine ili je vakcinisana prekasno.

"Stopa imunizacije u populaciji je još uvek preniska", rekla je Anet Sidler direktorka odseka RKI-ja za epidemiologiju zaraznih bolesti.

Ova epidemija boginja krenula je iz bošnjačke i srpske populacije, tražitelja azila u Nemačkoj, kojima je program imunizacije zaustavio rat 90-ih godina.

Nekoliko nedelja kasnije, više od pola novih pacijenata bilo je iz izvorne nemačke populacije, uključujući mnoge rođene posle 1970. koji nisu primili drugu dozu vakcine koja se na nacionalnom nivou nije preporučivala pre 1991. godine.

Justin Lesler, asistent na Odseku za epidemiologiju, pri Džon Hopkins Blumberg školi za javno zdravlje smatra kako epidemija u SAD-u ima slično poreklo.

“Postoji nekoliko zajednica u Sjedinjenim Državama koje su povezane s državama u kojima su se pojavile boginje, a u kojima je nizak stepen vakcinisanja, što je posebno rizično. Od 2001. godine utvrđeno je kako su boginje u Ameriku došle iz zemalja poput Rumunije, Kenije i Švajcarske,” izjavio je Justin.

Ulrih Fegeler, predstavnik nemačke zadruge pedijatara, nije iznenađen epidemijom. "Političari premalo rade. I vrlo su oprezni", rekao je.

Pre dve godine tadašnji nemački ministar zdravlja predložio je da vakcinisanje bude obavezno, kao što je ranije bilo kako bi se eliminisale boginje, ali su se svi oglušili.

Sidler, s druge strane, nije za obavezno vakcinisanje nego za edukovanje i uveravanje. Ali upozorava: "Boginje, bilo kod dece ili odraslih, ne smeju se uzimati zdravo za gotovo" i naglašava kako mnogi stariji, kod kojih je tok bolesti teži, kad obole žale što se nisu vakcinisali.

Boginje slabe imunološki sistem i mogu dovesti do komplikacija, poput encefalitisa. Svaki petstoti oboleli umire jer boginje mogu biti opasne za osobe s hroničnim bolestima, kao i za odojčad nevakcinisanih majki.

Za one koji brinu o mogućim nuspojavama vakcine, Sidler naglašava da korist prevazilazi rizik. Nuspojave su uglavnom umerene: groznica, blagi osip i oticanje žlezda u obrazima ili na vratu, što je "ništa" u odnosu sa posledicama zaraze.

Foto: NIAID/Flickr.com

Izvor: jutarnji.hr.