4 pojave koje ni nauka ne ume da objasni

Zevanje

Čin zevanja eksperte zbunjuje iz dva razloga. Prvi je zato što izgleda kao da i ne služi svrsi. Razmislite, kada osećate da ćete da zevnete, suzbijte zevanje. I šta se dešava? Da li vas lice boli ili krv poteče iz nosa? Ne, ništa značajno se ne dogodi.

Druga činjenica koja zbunjuje naučnike jeste zarazna priroda zevanja. Obratite pažnju, ako već niste – počeli ste da zevate i ubrzo su i svi u vašoj okolini krenulli da zevaju.

Najranija istraživanja zastupala su tezu da je nizak nivo kiseonika u krvi okidač za zevanje, pa je potom glavna tvrdnja bila da zevanje može da smanji unos kiseonika, što ima smisla, jer kada uradite neku tešku vežbu, ne počinjete nekontrolisano da zevate. A i nismo videli sportiste da u toku sprinta zevaju.

Postoji čak i teorija da zevanje predstavlja način tela da kontroliše temperaturu mozga. Ali zašto je zevanje zarazno i zašto zevamo sami od sebe – na ova pitanja naučnici još uvek nemaju odgovor.

Placebo efekat

Očigledno je kako placebo funkcioniše – mladić se žali na mučninu, doktor mu da šećernu pilulu i kaže mu da će ga to izlečiti. On prestaje da brine o stomačnim problemima i tako smiruje želudac.

Nejasno je da li je placebo efekat uopšte realan,imajući u vidu verovanje da je većina oporavaka povezano sa efektom, koji može da bude objašnjen telesnim prirodnim lekovitim sposobnostima.

Neki naučnici su pokušali da objasne placebo kao hipnotizujući efekat, pomoću kojeg nesvesno ignorišemo i suzbijamo simptome, kako bismo zadovoljili naše lekare i što pre otišli kući.

Ali nijedna od ovih teza ne objašnjava neobičnu činjenicu da je ovaj fenomen sve više i više zastupljen proteklih godina.

Snovi

Stara frojdovska teorija je da snovi predstavljaju izraz naših nesvesnih želja, ali nijedan od savremenih psihologa ne prati Frojda u današnjim istraživanjima. Druge teorije sugerišu da je sanjanje način našeg mozga da formuliše nove ideje upotrebom slučajnih misaonih mutaija.

Najčudnije od svega predstavlja sve više dokaza, koji pokazuju koliko uticaja na naše snove dolazi spolja, a ne unutar naših glava. Zvuci i mirisi takoe mogu da utiču na sadržaj naših snova.

Zašto crvenimo?

Jedno od objašnjenja zašto crvenimo leži u načinu smirivanja i podnošenju dominatnih članova društva. Ovo i nema mnogo smisla kada uzmemo u obzir da bukvalno svi crvenimo, bilo da smo dominatni ili nismo, a ceo proces se događa prilično nenamerno.

Drugi crvenilo objašnjaju izrazom besa, a ne stida. Ova druga struja naučnika zastupa mišljenje da smo svi pomalo narcisi i da kada nas neko javno osramoti i postidi, pocrvenimo zato što smo besni.