Mast je (ipak) dobra?

Masnoće su lanci ugljenikovih atoma za koje su pričvršćeni atomi vodonika. Kad u organizam unesemo mast, ona se razlaže i ulazi u naš krvotok gde služi za transport vitamina A, D, E i K koji su rastvorljivi u masnoćama.

Zbog te činjenice ne smemo izbaciti masnoće iz ishrane. Najbolji primer je punomasno mleko koje u sebi sadrži sva četiri pomenuta vitamina. Ako se izbaci mast, izbacuje se i sistem koji će organizmu dostaviti te vitamine.

Nutricionisti veruju da su proizvodi poput nemasnih sireva jogurta i drugih namaza, jedan od razloga zašto ljudima hronično nedostaje vitamin A.

On je naročito važan za zdravlje kože, kose, očiju i imunološkog sistema, a slična stvar je i s vitaminom E, kalcijumom, magnezijumom, cinkom i gvožđem.

Masnoća naš organizam snabdeva energijom, pa će vam komad slanine pružiti duži osećaj sitosti nego, na primer, ovsena kaša. Takođe, masnoća igra ključnu ulogu u stvaranju spoljnih slojeva ćelija organizma, pa se preporučuje da svaku vrstu povrća (spanać, šargarepa, kelj, itd.) prelijete puterom.

Masti ne debljaju

Prema mišljenju nekih nutricionista, unos masti u organizam ne bi trebalo ograničavati, jer ne postoje dokazi da se zbog masti povećava telesna težina.

Istraživanje sprovedeno davne 1956. dokazalo je da telo apsorbuje masti u količinama koje su mu potrebne, a ostalo izbacuje telesnim izlučevinama.

Iz ishrane nije potrebno izbaciti ni ugljene hidrate, budući da glukoza energijom snabdeva mozak, ali zato nije potrebno jesti hleb koji povećava nivo šećera u krvi što pospešuje povećanje telesne težine ako osoba nije previše aktivna.

Potrebno je izbaciti hranu baziranu na skrobu, jer su krompir i pirinač vrlo slabi izvori vitamina i početi jesti "pravu" hranu poput mesa, ribe, mlečnih proizvoda i povrća.

Ipak, ovo ne bi trebalo doživeti kao zeleno svetlo za prežderavanje slaninom jer već sledeće nedelje se možete razočarani kada pročitete da su masti (ipak) štetne.