Testovi koji spasavaju život

Krvni pritisak

Vaš gornji i donji pritisak je najvažnije što morate da znate kako biste sprečili kardiovaskularne bolesti, šlog, ili otkazivanje rada bubrega ili probleme sa vidom. Visok krvni pritisak je poznat i pod nazivom “tihi ubica” jer ga možete imati, a da toga ne budete svesni.

Međutim ako je vaš krvni pritisak izuzetno visk, postoje određeni simptomi koji na to mogu ukazivati: česte glavobolje, nesvestica, problemi sa vidom, bol u grudima, otežano disanje, nepravilni srčani otkucaju, krv u urinu, lupanje u grudima, vratu i ušima.

Ako imate neki od ovih simptoma javite se odmah doktoru jer možda bolujete od hiperenzije i može doći do srčanog udara ili šloga.

Krvni pritisak možete proveriti kod lekara opšte prakse, a brojevi na koje bi trebalo da obratite pažnju su: normalan krvni pritisak je ako je gornji manji od 120, a donji ispod 80. Prehipertenzija podrazumeva krvni pritisak od 120 -139 (gornji), i 80-89 (donji).

Za ekstremnu hipertenziju pritisak je u I fazi od 140-159 (gornji), i 90-99 (donji), a u II fazi je gornji pritisak viši od 160, a donji od 100.

Obim struka

Obim struka je važna mera zdravlja jer nam daje uvid u količinu abdominalne masnoće koja se nalazi oko naših unutrašnjih organa. Mnoge studije su pokazale da osobe sa debljim strukom imaju povišeni rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i kardiovaskularnih bolesti.

Obim struka možete se sami izmeriti metrom, i to deo iznad kukova i ispod rebara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, kod muškaraca obim ne bi trebalo da prelazi 101 cm, a kod žena 88,9 cm.

Međutim ovi brojevi ne moraju da važe za sve, a indeks telesne mase mnogo pouzdanije može proceniti formu osobe.

Šećer u krvi

Merenje šećera u krvi se naziva test glukoze u krvi. Glukozu unosimo kroz ugljene hidrate i ona je važna namirnica za naš organizam. Međutim previše šećera može biti štetno po zdravlje, a njegove nivoe kontroliše insulin kojeg luči pankreas. Ovaj hormon dozvoljava ulaz šećeru u krv koji se sagoreva kao energija.

Međutim ako pankreas ne proizvodi dovoljno insulina koji će kontrolisati količine šećera u krvi – onda ćete dobiti hiperglikemijiu čiji su simptomi žeđ, mučnina, gubitak kilograma, zamagljen vid i često uriniranje.

Kada je nivo šećera u krvi viši od normalnog, osoba dehidrira usled razvijanja ketoza – do čega dolazi je ćelije ne dobijaju dovoljno šećera i nastupa sagorevanje masti.

Sagorevanje masti dovodi do stvaranja kerona u krvi i urinu što ubrzava pražnjenje tečnosti iz tela i vodi do dehidratacije – potencijalno smrtonosnog stanja koje uključuje i oštećenje očiju, bubrega, nerva i krvnih sudova.

"Ketoza smanjuje protok kiseonika u tkivo što dovodi do pritiska na oči, bubrege, srce, jetru,” kaže dr Kristina Gerbštad. Nivoi šećera se tokom dana menjaju. Kod zdravih ljudi on je između 70 - 80B mg/dl. Međutim i 60 i 90, se još uvek smtaraju normalnim i zdravim.

Najbolji pokazatelj nivoa šećera u krvi je merenje osmočasovne brzine i onda ponovno testiranje nakon 2 sata. Ako osoba ima nivo šećera u krvi iznad 126 mg/dl, nakon osmočasovnog praćenja (na prazan stomak), smatra se da ima dijabetes.

Test se radi tako što se osobi daje specijalni sladak napitak ili normalan obrok i 2 sata kasnije se meri nivo glukoze u krvi. Ako je nivo šećera iznad 200, osoba ima dijabetes; ako je nivo šećera između 100-125 - to se smatra pred – dijabetskim stanjem.

Da biste bili sigurni da ste zdravi radite ova tri testa barem jednom godišnje.

Foto: zirconicusso / FreeDigitalPhotos.net