Jake kosti štite starost

Osteoporoza ili pojednostavljeno rečeno „šupljikave kosti“, bolest je koja prouzrokuje postepeno stanjivanje i slabljenje nekad snažnih kostiju te one tako postaju osetljivije na prelome. Mlađi ljudi gotovo da i ne znaju za osteoporozu, ali kod starijih je relativno česta. Procenjuje se da svakoj drugoj ženi i svakom osmom muškarcu, starijima od 50 godina, osteoporoza otežava život. Dakle, kad je reč o ovom neprijatnom oboljenju sa nizom posledica, žene spadaju u naročito rizičnu grupu.

Stoga, važno je odgovoriti na neka jednostavna pitanja, poput „kako dolazi do osteoporoze“ ili „kako se lako i na vreme može dijagnostifikovati ovo oboljenje“ i, naročito upozoriti „kako preventivno sprečiti nastanak“, a ukoliko je već došlo do oboljenja „kako efikasno lečiti osteoporozu?“

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je oboljenje, koje karakteriše smanjenje mineralne gustine kostiju, čime kost postaje manje čvrsta i stoga podložna prelomima, spontanim, ili uz silu, koja je manja od inače potrebne za prelom zdrave kosti. Reč je o nemom oboljenju, bez simptoma, dok ne dođe do preloma kostiju, koji se mogu desiti i pri uobičajnim aktivnostima. Najčešći osteoporotični prelomi su prelomi pršljenskih tela kičmenog stuba, vrata butne kosti i kostiju podlaktice.

Da li je česta?

Približno deset odsto celokupne populacije ima osteoporozu, značajno češće žene. Procenjuje se da je ima svaka druga žena i svaki osmi muškarac, stariji od 50 godina. Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta i umanjenja kvaliteta života. Čak jedna četvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomoć. Zbog toga je važno na vreme utvrditi smanjenje koštane gustine.

Kako nastaje?

Maksimalna koštana gustina se dostiže oko 30. godine života. Posle toga, koštana masa se do 50. godine smanjuje za 0,5 do jedan odsto godišnje. Posle menopauze, gubitak može iznositi do deset procenata godišnje. Naročito je veliki gubitak u prvih pet do deset godina menopauze, koji dovodi do tzv. postmenopauzalne osteoporoze. Smatra se da nastaje zbog nedostatka polnih hormona, pre svega estrogena. Kod osoba starijih od 70 godina prisutna je tzv. senilna osteoporoza, a sekundarna osteoporoza može se javiti kao posledica mnogih bolesti ili uzimanja lekova, koji negativno utiču na kosti.

Nepromenljivi nasledni činioci (pol, rasa) sa jedne strane, i neki spoljni faktori - na koje možemo da utičemo, određuju maksimum naše koštane gustine, što je veoma značajno za kasniji period života.

Faktori rizika za osteoporozu su: porodična anamneza (osteoporotični prelom u porodici), pol, godine starosti, mala telesna masa (BMI<19kg/m2), neadekvatna ishrana (ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D), alkohol, cigarete, kafa (preko četiri dnevno), fizička neaktivnost, zakasnela menarha (posle 15.godine života), amenoreja duža od šest meseci, rana hirurška ili prirodna menopauza pre 45 godine, različite bolesti (hipertireoza, hiperparatireoidizam, reumatoidni artritis, hronična bubrežna insuficijencija, hipogonadizam, težak alkoholizam…), upotreba lekova (kortikosteroida, antiepileptika, heparina…)

Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze?

Klasičnim rendgenskim snimanjem osteoporoza se otkriva tek kada je došlo do gubitka 30-40 procenata koštane mase. Osteodenzitometrija DEXA je „zlatni standard” za dijagnozu osteoporoze. Kod pacijenata koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne koštane gustine BMD (Bone Mineral Density – BMD) DEXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zračenja. Rezultati merenja BMD- koštane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti, koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z skor.

Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju ?

Pre svega, ženama koje su starije od 65 godina, potom ženama u postmenopauzi, mlađim od 65 godina, a koje imaju jedan ili više faktora rizika kao i ženama u postmenopauzi, s prelomima. Takođe, i ženama, koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života i odraslima sa osteoporotičnim frakturama.

Ako je na osnovu klasične radiografije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi obavezno se radi osteodenzitometrija. Snimanje je važno i za odrasle osobe, koje imaju oboljenje ili uzimaju lekove, koji su povezani sa niskom koštanom masom ili gubitkom kosti (upotreba kortikosteroida duže od 2 meseca…). Muškarcima s kliničkom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma posle minimalne traume, kao i svim muškarcima starijim od 70 godina preporučuje se, takođe, ovaj postupak. Ali, i ženama sa dugotrajnom amenorejom kao i, naravno, samo radi kontrole rezultata lečenja osteoporoze.

Na kojim mestima se meri koštana gustina?

Merenje koštane gustine DEXA metodom se rutinski radi na lumbalnoj kičmi i kuku. Takođe, moguće je uraditi merenje i na podlaktici kao i merenje celog tela. Nije potrebna posebna priprema za pregled. Pregled traje oko pet minuta, a doza zračenja je zanemarljiva.

Kako se leči osteoporoza ?

Terapija je prilagođena savremenom načinu života, uz povremene kontrolne osteodenzitometrije. Cilj je, ne samo da zaustavimo dalji gubitak koštane mase, već da je i po mogućstvu povećamo iznad rizika za nastajanje fraktura. Većina danas korišćenih lekova u terapiji osteoporoze deluje na smanjenje razgradnje kosti, a samo neki pospešuju njeno stvaranje. Primena lekova u najboljem slučaju može da poveća koštanu gustinu od oko sedam do devet odsto u periodu od tri godine. Maksimalan efekat se postiže u prvoj godini lečenja. Svaki porast koštane gustine za pet do osam odsto dvostruko smanjuje rizik od frakture kostiju.

DIJAGNOSTIKA

U Domu zdravlja Dr Ristić dijagnostika osteoporoze OSTEIODENZITOMETRIJA-DEXA sprovodi se na aparatu OSTEOCOR - MEDIX 90. Merenje koštane gustine rutinski se radi na lumbalnoj kičmi i kuku, a moguće je uraditi i merenje celog tela.