Hrana za bolje pamćenje

Mnoga naučna istraživanja dokazala su da određene vrste namirnica i lekovitih biljaka pozitivno utiču na funkciju mozga, memoriju i koncentraciju.

Piše: Sandra Živanović, Lekovito bilje

Gubitak kratkoročnog pamćenja česta je pojava posle pedesete godine života, ali u poslednje vreme od ovog poremećaja pate i mlađi ljudi. Stručnjaci smatraju da je jedan od glavnih uzroka slabljenja memorije manjak hemikalija odgovornih za pamćenje (proizvode se u mozgu), ali to mogu biti i ateroskleroza, loša cirkulacija, upotreba nekih vrsta lekova, emotivni problemi (stres, depresija).

Rezultati mnogobrojnih naučnih studija pokazali su da na funkciju mozga, pamćenje i koncentraciju umnogome utiče ishrana. Dok neke namirnice obezbeđuje dobru prokrvljenost centralnog nervnog sistema i podstiču njegove funkcije, druge imaju suprotno dejstvo i treba ih izbegavati. Hrana koja sadrži mnogo zasićenih masti (meso, punomasno mleko, sir, maslac…) smanjuje dotok krvi u mozak i remeti pamćenje, a slično dejstvo ima i alkohol, naročito ako se konzumira u dužem vremenskom periodu.

Pivski kvasac
Pošto obiluje vitaminima B grupe, esencijalnim aminokiselinama, gvožđem, selenom, cinkom, magnezijumom, kalijumom, natrijumom i drugim korisnim mineralima, pivski kvasac poseduje širok spektar korisnih svojstava. Zbog toga bi trebalo da bude zastupljen u svakodnevnoj ishrani, a naročito se preporučuje osobama koje su izložene povećanom riziku od nastanka bolesti nervnog i lokomotornog sistema.

Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina B, pivski kvasac ublažava tegobe izazvane bolestima nervnog sistema i osigurava njegovu pravilnu funkciju, otklanja psihičke smetnje, umor i depresiju. Takođe, poboljšava pamćenje i koncentraciju, jača krvnu sliku i leči malokrvnost. Može da se koristi u prahu kao dodatak jelima, ili u obliku tableta.

Orasi
Ovaj jezgrasti plod još od drevnih vremena smatra se idealnom hranom za mozak. Poznato je da su orasi (kao i bademi i lešnici) odličan izvor omega-3 masnih kiselina, neophodnih za pravilno funkcionisanje moždanih ćelija i neurotrasmitera odgovornih za promene raspoloženja (zbog toga mogu da budu od velike pomoći i u slučaju depresije).

Ipak, ovo blagotvorno voće treba konzumirati u umerenim količinama i u sirovom stanju, jer je vrlo kalorično. Dnevne potrebe za omega-3 masnim kiselinama zadovoljiće sedam celih oraha, najbolje uz doručak od žitarica ili kao kvalitetna užina.

Alge
Morske alge sadrže obilje hranljivih materija - natrijum, kalcijum, hlor, kalijum, jod, gvožđe, bakar, cink i selen, a bogate su i drugim materijama koje podstiču moždane funkcije: vitaminima C, B12 i karotenom, kao i linoleinskim i alfa-linoleinskim masnim kiselinama.

Osim što poboljšavaju memoriju i koncentraciju, alge snižavaju nivo holesterola u krvi, blagotvorno utiču na metabolizam i jačaju zube, kosu i kosti. Koriste se kao dodatak jelima, sveže ili kuvane. Mogu se nabaviti u svim prodavnicama zdrave hrane.

Ruzmarin
Ruzmarin, drevni simbol mudrosti, vekovima se upotrebljavao za jačanje moždanih funkcija, a njegovo dejstvo potvrdile su i novije naučne studije. Ovaj aromatični začin sadrži kornozik acid (CA), snažan antioksidant koji neutrališe dejstvo slobodnih radikala odgovornih za oštećenje mozga pa štiti od moždanog udara i neurodegeneracije, a deluje preventivno i na pojavu Alchajmerove bolesti.

Ruzmarin se smatra i eliksirom mladosti jer pospešuje rast kose, podmalađuje mozak, poboljšava cirkulaciju, sprečava pojavu srčanih oboljenja. Za poboljšanje pamćenja koristi se čaj od vrhova grančica biljke, koji ne treba piti uveče jer podstiče budnost.

Kakao
Dokazano je da narodi koji redovno konzumiraju napitak spravljen od ploda drveta kakaovca retko oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Nauka je potvrdila blagotvorno dejstvo sastojka kakaoa – flavanola, antioksidanta koji podstiče protok krvi u mozgu i, shodno tome, pozitivno utiče na kognitivne sposobnosti, te štiti od demencije.

Kakao je izvor mentalnog zdravlja i dobrog raspoloženja, a za razliku od sintetičkih lekova, ne izaziva neželjena dejstva. Važno je istaći da čokolada, osim ovog blagotvornog sastojka sadrži, šećer, masnoće i još neke štetne dodatke pa se preporučuje konzumiranje kakaoa u prahu.

Žen-šen
Žen-šen je poznati adaptogen, što znači da je u stanju da pomogne organizmu da se prilagodi uslovima pojačanog napora i stresa. Ova biljka, koju nazivaju korenom života i univerzalnim lekom, povećava psihofizičku izdržljivost, pozitivno utiče na moždanu aktivnost i stimuliše lučenje adrenalina. Preporučuje se studentima i sportistima, odnosno svima onima koji su izloženi psihofizičkom naporu i stresu.

Žen-šen poboljšava krvnu cirkulaciju pa se primenjuje i u lečenju muške impotencije. Osim toga, snižava krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi, jača imunitet i održava vitalnost organizma. Upotrebljava se u obliku ekstrakta, kapsula ili čaja.

Recepti:

Čaj od žen-šena
Kafenu kašičicu suvog korena žen-šena preliti šoljom vrele vode i ostaviti da odstoji 4-5 minuta. Komadići korena mogu da se koriste 2-3 puta za pripremu čaja, a zatim se mogu pojesti.

Čaj od ruzmarina
Dve kafene kašičice listića ruzmarina kuvati 2 minuta u 1,5 dl vode. Procediti, pa piti dva puta dnevno.

Napitak od kakaoa
Po 100 ml i vode i mleka pomešati sa kašičicom meda i prokuvati, a zatim dodati 2-3 kašičice kakao praha.

Saveti plus:

- Jesti tri obroka dnevno, plus dve voćne užine, da bi se održao normalan nivo šećera u krvi. To je jedan od preduslova za optimalno funkcionisanje mozga

- Svakodnevno konzumirati integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove, semenke, voće i povrće, jer su bogati materijama koje poboljšavaju prokrvljenost mozga i održavaju njegovo zdravlje.

- Izbegavati konzumiranje alkoholnih pića i duvana