Vlada SAD naručila Sekvoju

Superračunar koji će se zvati „Sekvoja“ (Sequoia) treba da počne sa radom 2012. godine i moći će da izvršava 20.000 biliona operacija s pokretnim zarezom u sekundi (20 petaflopsa). Današnji najbrži superkompjuter, IBM-ov Roadrunner (Ptica trkačica) koji se nalazi u američkoj Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos, može da postigne brzinu od 1,1 petaflopsa.

Sekvoja će se zasnivati na IBM-ovom superkompjuteru Blue Gene/Q (Plavi gen, model Q), koji se još uvek razvija. Naručilo ga je Ministarstvo energetike, a nalaziće se u američkoj Nacionaloj laboratoriji Lorens Livermor u Kaliforniji i prevashodno će se koristiti za upravljanje sve vremešnijim nuklearnim oružjem SAD.

Ovo oružje sadrži visoko korozivne radioaktivne materijale i Sekvoja će naučnicima omogućiti da simulacijama utvrde da li su nuklearke stabilne i bezbedne i da li će se ponašati kako treba ukoliko američka vlada bude htela da ih upotrebi.

„Problem koji imamo s nuklearnim arsenalom sličan je onom koji se javlja kad auto parkiramo u garaži i ostavimo ga da u njoj stoji 20–30 godina“, rekao je Mark Siger, pomoćnik načelnika za napredne tehnologije u laboratoriji Lorens Livermor. „Koliko pažljivo treba da održavate auto koji polako stari da bi se on sigurno pokrenuo kada budete poželeli da ga vozite? Šta ukoliko verovatnoća da neće krenuti treba da bude manja od jedan u milion? Imajte na umu da je to prilično visok nivo izvesnosti.“

Američki naučnici rade na ovom problemu već nekoliko godina koristeći IBM-ov superkompjuter ASC Purple, ali treba im još moćniji sistem da bi istražili područja fizike koja još nisu dotakli kao i da izračunaju marginu greške u svojim rezultatima, objasnio je Siger.

Sekvoja će zauzeti 96 serverskih ormana i površinu nešto veću od teniskog igrališta. IBM ne daje detaljnije informacije o novom sistemu pošto je njegov razvoj još u toku, ali Dejv Tjurek, potpredsednik IBM-ovog programa Deep Computing, kaže da će u pogledu dizajna biti sličan svom prethodniku, superkompjuteru Blue Gene/P, samo u znatno većoj razmeri. Koristiće operativni sistem Linux, IBM-ove procesore iz serije Power i imaće radnu memoriju od 1,6 petabajta.

Pošto kompjuter ove veličine nikada nije bio izgrađen, Tjurek priznaje da postoji izvestan nivo neizvesnosti vezan za uvećavanje razmera u smislu broja procesora, memorijskih modula i upravljačkih podsistema, jer kada se pređu neke granice počinju da se uočavaju problemi koje niko nije očekivao. Jedan od izazova koji treba da se reši jeste određivanje razmera upravljačkih podsistema da bi se automatizovao što veći broj poslova i da bi se administratorima omogućilo da vode računa o opterećenju i donose prave odluke u toku rada. Naučnici iz laboratorije Lorens Livermor će pored toga morati da napišu aplikacije koje će na optimalan način iskoristiti sve prednosti ovog paralelnog sistema velikih razmera.

Sekvoja će u energetskom pogledu biti daleko efikasnija od sistema Blue Gene/P, tvrdi Tjurek, ali će zbog njegove veličine Lorens Livermor morati da udvostruči napajanje svog kompjuterskog centra. Sekvoja će zahtevati šest megavata, dok postojeći ASC Purple zahteva 1,8 MW, rekao je Siger.

IBM je izabran na tenderu u konkurenciji od ukupno pet ponudilaca jer je cena njegovog sistema bila niža, a obezbedio je i bolji „plan smanjenja rizika“ – rezervni plan za slučaj da nešto krene naopako, objasnio je Siger odbivši pri tom da nabroji ostale ponuđače. Naveo je samo da je konkurencija bila jaka i da je IBM pobedio „za dlaku“.

Cena sistema Sekvoja nije saopštena, mada se zna da ovakvi superkompjuteri koštaju na stotine milona dolara. Pored brige o nukleranom oružju Sekvoja će se koristiti i za istraživanja u oblastima astronomije, energije, ljudskog genoma i klimatskih promena, saopštio je IBM. Sistem će meteorolozima omogućiti da predviđaju lokalno vreme sa rezolucijom od jednog kilometra, umesto današnjih deset.

Dok Sekvoja bude u izgradnji, laboratorija Lorens Livermor će koristiti manji IBM-ov superkompjuter Zora (Dawn) da razvije aplikacije koje će se izvršavati na Sekvoji. Zora inače dostiže brzinu od 500 teraflopsa (biliona operacija u pokretnom zarezu u sekundi).

Nije sasvim izvesno da li će Sekvoja u trenutku kad proradi biti najbrži superkompjuter na svetu, ali je Tjurek prilično uveren u to. „Mi očekujemo da će biti, laboratorija Lorens Livermor očekuje da će biti, a na ovom dosta proređenom nivou računarstva postoji samo nekoliko klijenata na svetu koji bi mogli da se upuste u investicije ovih razmera“, dodao je Tjurek.