Novak Đoković – kako je san postao stvarnost?

Ne može se reći da je Novak do polufinala oduševio igrom – Bagdatis i Tomić uzeli su mu po set, događali su mu se veći padovi u igri, u pojedinim momentima nije bio dovoljno koncentrisan itd. Ipak, najvažnije jeste sledeće – nijednog trenutka niko u teniskom svetu nije poverovao da Đoković zaista može da ispadne pre polufinala, iako nije igrao na najvišem nivou. U iznenađenje nisu istinski verovali ni protivnici i u tome je veliki značaj šampionskog oreola koju je Novak stekao fantastičnom polusezonom.

U polufinalu i finalu videli smo još jednu osobinu koju poseduju samo velikani – baš kao Nadal i Federer, Novak je u završnici Grend slem turnira napravio kvalitativni skok u igri, što mu je i donelo najvredniji trofej u karijeri.

Ulog u polufinalu bio je ogroman, baš kao i nedavno na Rolan Garosu sa Federerom, jedino što sada nije bilo priče o rekordima. Borba za prvo mesto i prvo finale Vimbldona, a rival je čovek koji je eliminisao Federera u četvrtfinalu, isto kao Berdih prošle godine.

Shodno tome, meč sa Congom bio je izuzetno napet od početka do kraja, a i Novakovi navijači bili su ’na iglama’. I Đoković je, prema sopstvenom priznanju, počeo nervozno, pa je protivnik napravio brejk već u prvom gemu.

Imao je Novak mnogo šansi da se vrati u igru, promašio je i ’zicer’ na brejk lopti, ali je uhvatio poslednji voz u trenutku kada je Conga servirao za vođstvo. Ubrzo je usledio taj brejk – Novak je odigrao odvažno, briljantno se kretao i koristio svaku priliku za napad.

Prvi set je preokrenut i to je, ispostaviće se, bilo ključno. Drugi set Novak je dobio sa lakoćom i to je u stvari bio jedini period igre kada je ’pustio ruku’ i igrao potpuno samouvereno i sa raširenim ramenima. Da ne budem pogrešno shvaćen, Đoković je bio odličan tokom celog meča, ali se ipak osećalo da je pomalo sputan važnošću okršaja.

U trećem setu Đoković je dva puta imao brejk prednosti, servirao je i za meč, ali je Conga bio bolji u taj brejku zahvaljujući neverovatnim servisima. Zebnja se tada uvukla među Novakove navijače – budile su se loše uspomene na poraz od Melcera (RG, 2010) ili na maratonski trijumf nad Bagdatisom 2007. na Vimbldonu koji ga je posle koštao polufinala.

Ipak, Novakova psihička stabilnost još jednom je dobila valorizaciju na terenu – Conga je na startu četvrtog seta odigrao nešto slabiji servis-gem, a Đoković novu šansu nije propustio – 7:6 (7-4), 6:2, 6:7 (9-11), 6:3.

Prvo mesto na ATP listi faktički je bilo obezbeđeno, ali valjalo ga je potvrditi na terenu – suparnik u finalu bio je dvostruki prvak Rafael Nadal.

Pojedini strani mediji krajnje su nekorektno najavljivali finalni okršaj, neki su dozvolili sebi da kažu da će Novak, izgubi li finale, nezasluženo biti prvi igrač sveta i čak su njegov slučaj uporedili sa Karolinom Voznijacki. Čovek koji je nanizao 41 pobedu nezasluženo je tu gde jeste? Ne bih rekao.

Takvih i sličnih spekulacija neće ni biti jer je Đoković u ovom trenutku bolji teniser od Rafaela Nadala, što je dokazao u finalu pobedivši ga peti put ove sezone.

U prvom setu Španac je do poslednjeg gema imao 90% ubačenih prvih servisa, a pri rezultatu 5:4 za Novaka imao je 30:0. Međutim, Đoković je vezao nekoliko odličnih riterna, a Nadalu se u mozak uvukao crv sumnje – izgubio je četiri poena u nizu i prvi set.

Kako je i Španac priznao na konferenciji za medije, upravo se u završnici prvog seta ogleda značaj pređašnje četiri Novakove pobede.

Do tada nije bilo ni najmanje šanse za brejk i stekao se utisak da je Đoković ’ukrao’ prvi set, baš kao što je njemu to učinio Tomi Has pre dve godine. Novak je sazreo toliko da je uspeo da ’uđe Nadalu u glavu’ i da na čistu psihu osvoji set. To je zapravo i paradigma celog meča – Španac je u presudnim trenucima meča bio nervozan, a Đoković nije, toliko je jednostavno.

Sa tehničkog aspekta gledano, igra se odvijala kao i u njihovim prethodnim ovogodišnjim mečevima. Đoković je nastojao da što više diktira ritam i to mu je uglavnom polazilo za rukom.

Nadal je pokušavao da zaigra agresivnije, što se naročito manifestovalo kroz nekoliko sjajnih forhend paralela kao odgovor na Novakovu bekhend dijagonalu, udarac kojim je ’terorisao’ Španca u poslednja četiri dvoboja. Međutim, upravo su Đokovićevi ubojiti forhendi presudili u poslednjem gemu prvog seta – dva ’vinera’ i dubok ritern kojim je naterao suparnika na grešku.

Nakon što je preživeo kritični prvi gem drugog seta (bilo je 0:30), Novak se u potpunosti razigrao. Krenuo je da ’čita’ Nadalove servise sa lakoćom, riterni su mu završavali duboko u polju, a ogromno samopouzdanje dalo mu je za pravo da hvata loptice u penjanju i tako postane još agresivniji, posebno forhendom.

Sve to brzo se reflektovalo na semaforu – Đoković je napravio brejk spektakularno istrčanim poenom, zatim još jedan, a Španac je bio na konopcima.

Još jedan faktor koji je doprineo izvrsnom rezultatu jeste servis. Iako je i Nadalov procenat bio visok (pa i viši), Novak je pri početnom udarcu koristio više varijacija.

Na početku je više forsirao forhend Nadala sa obe strane, što je prilično zbunilo Španca i onemogućilo mu da predvidi gde će sledeći servis ići.

Kako je meč odmicao, Đoković je sve više u repertoar ubacivao slajs servis sa desne strane u bekhend rivala – on ga je izvanredno služio, njime je napravio mnogo ’vinera’ i još češće ’otvarao’ teren za napad forhendom.

Podsetimo, upravo slajs servis (ali sa leve strane) jedno je od glavnih oružja Nadala na travi, njime je uništio Federera u finalu 2008. godine. Međutim, Đokovićev bekhend toliko je moćan da je neutralisao taj Špančev servis.

U najvećem delu meča Novak je potpuno uspeo u nameri da otera Nadala iza osnovne linije, što se dobro vidi i po učestalosti izlazaka na mrežu. Španac, koji tokom celog turnira voleje igra izvrsno, imao je realizaciju 6 od 9, dok je Đoković, kome voleji nisu jača strana, sada bio sjajan u tom aspektu i osvojio je 19 od 26 poena na mreži.

Ipak, situacija nije bila takva početkom trećeg seta. Đoković je pao u igri, loptice su mu postale kraće, a brejk rivalu dao je bekhendom koji je završio u mreži jer nije na vreme stigao do loptice.

To je bio prvi brejk Nadala na meču i došao je delom kao posledica pogrešnog izbora Đokovića pri servisu. Servis u telo bio je jedini na koji je Nadal imao konstantan odgovor tokom celog meča, a tada je Novak maltene svaki put odservirao na taj način.

Uloge su se obrnule, Nadal je podigao nivo igre i postao je ofanzivnije orijentisan, dok je Đoković i suviše grešio, naročito forhendom koji mu je do tada bio osnova za napad. Duplom servis greškom Novak je Nadalu poklonio drugi brejk i tada je bilo jasno da će se igrati i četvrti set.

Možda i presudni momenat celog meča dogodio se na početku četvrtog seta – Španac je bio u naletu i došao je do nove brejk lopte, ali se Đoković sa dva dobra servisa izvukao iz vrlo teške situacije. To je očigledna razlika u odnosu na prošlu godinu, zar ne?

Takav gem bio je potreban Novaku da se vrati na nivo iz prva dva seta, pa je već u sledećem gemu napravio brejk pre svega zahvaljujući neverovatnom kretanju. Ipak, osvajač 10 Grend slem titula nije se predavao tako lako i napravio je ribrejk, doduše uz obilatu pomoć vrha mreže.

Narednih nekoliko gemova bili su veoma napeti, a onda se dogodio scenario koji smo već viđali ove sezone – Nadalu su popustili nervi, odservirao je duplu grešku na početku osmog gema, a do kraja gema imao je još dve greške bekhendom i Đoković je došao u situaciju da servira za meč.

Posle još dve greške rivala Đoković je vodio sa 30:15, a onda je odigrao nešto pasivnije i Nadal je uzeo naredni poen. Tada je Novak shvatio da on mora da osvoji Vimbldon, a ne Nadal da ga izgubi – u sledećem poenu odigrao je servis-volej prvi put u meču. izveo ga je savršeno i zaradio meč loptu. Posle tog poena Đoković se okrenuo ka svojoj loži i pokazao prstom na glavu želeći da kaže koliko je mentalno jak.

To je odlika velikog šampiona – u takvom trenutku uspeo je da ostane pribran, razmišlja o taktici, da izabere tako hrabro rešenje i da ga perfektno sprovede u delo.

U sledećem poenu Đoković je precizno odservirao na T liniju, odmah napao forhendom, a Nadal je poslao lopticu u aut za veliko slavlje Novaka, njegovog tima i porodice, i cele Srbije.

„Najlepše moguće reči koje možete da nađete opisale bi trenutno osećanje koje imam. Dvadeset godina mukotrpnog rada, svakodnevne posvećenosti, sati i sati prolivenog znoja na terenu, samo da bi se osvojila ova titula. Jako mi je teško da na neki način rečima dočaram ljudima koliko meni ovo znači. Ovo je najlepši, najbolji, najznačajniji turnir meni na svetu i turnir koji sam oduvek sanjao da osvojim i evo uspeo sam u toj misiji, uspeo sam da prvi put u životu oduzmem prvo mesto na svetu Nadalu. Ovo je fenomenalno, sjajno, prezadovoljan sam“, izjavio je Đoković.

U ponedeljak, četvrtog jula, prvi put od početka februara 2004. godine na čelu ATP liste nalazi se čovek koji nije Rodžer Federer i Rafael Nadal. Njegovo ime je Novak Đoković.

Trijumfom na Vimbldonu Novak je napravio važan korak u približavanju legendama tenisa kao što su Mekinro, Borg, Sampras, Agasi, Federer i Nadal. Trenutno popunjava međuprostor između takvih velikana i odličnih igrača koji ipak nikada nisu dosegnuli takve visine, poput Rodika, Safina ili Hjuita.

Đoković igra fantastično, u njegovoj igri nema ozbiljnih slabosti, nedavno je napunio 24 godine i pred njim je još mnogo vremena i prilika da i sam uđe u legendu i ostane zapamćen kao jedan od najboljih tenisera u istoriji.