Partizan ovako loš nije bio od "Mute"

Pred početak sezone navijači najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba bojali su se ovakvog starta, međutim uglavnom je vladao optimizam zbog načina na koji je ekipa igrala prošle sezone.

Da, Andrea Trinkijeri nije tu, ali na njegovo mesto seo je pomoćnik, čovek koji je radio u tom sistemu, te se očekivalo da ćemo od Partizana gledati makar sličnu košarku.

Ipak, to nije slučaj i sve što je krasilo onu igru crno-belih kao da je preko noći nestalo odlaskom italijanskog stručnjaka.

Partizan prošle takmičarske godine nije dobijao na individualni kvalitet jer ga mnogo nije ni bilo, već su pobede dolazile isključivo ostavljanjem srca na terenu, energijom, borbom – timskom igrom.

STARSPORT

Na utakmici protiv Burga igra crno-belih, ne da je bila daleko od svega navedenog, nego je bilo neprihvatljiva, teška za gledanje.

Poslednji put Partizan je primio 35 ili više poena u četvrtini pre tri godine kada je ekipu sa klupe predvodio "Muta" Nikolić. Crno-beli su tada protiv Mornara u prvoj deonici dozvolili protivniku 36 poena, a protiv Burga su u drugoj primili 35.

Tada je Partizan na poluvremenu imao zaostatak od 13 poena (54:41), a protiv francuskog predstavnika to je izgledalo još gore – 57:40. Ruku na srce, u odbranu "Mute", ekipa je tada bila znatno skromnija u odnosu na ovaj sastav.

U tri godine dosta se promenilo, crno-beli išli su uzlaznom putanjom, međutim meč protiv Burga vratio je navijače ovog kluba u period koji bi najviše voleli da zaborave.

Eksperiment sa Nikolićem nije uspeo, odbrana se nije igrala, Partizan je redovno primao veliki broj poena, a od ove sezone je moglo sve da se očekuje, samo ne to.

Pod vođstvom Andree Trinkijerija igrala se paklena odbrana i na taj način su se dobijale utakmice. Šćepanović u svojim izjavama isto želi, ali izgleda da ne funkcioniše.

STARSPORT

"Ova ekipa može da pobedi jedino ako ostavi srce i energiju na terenu. Da li su imali srce i energiju? Večeras nisu. Potpuno zaslužena pobeda Burga", rekao je Šćepanović posle meča.

"Da li su nam čas kako se voli klub. Na terenu se pokazuje kako se voli klub, a ne u intervjuima, pričama, na Instagramu, udaranju u srcu. Kao ja sam Partizanovac, ja sam 'grobar'. Ne, ne... Teren je merilo koliko se voli klub", dodao je on.

Šćepanović je apsolutno u pravu i iako je ovde, na neki način, svalio krivicu na igrače i njihovo ne zalaganje, ubrzo je rekao kako je, ipak, on glavni krivac.

"Trinaest izgubljenih lopti? Znate šta to govori? Dekoncetricija, potcenjivanje protivnika, očekuješ da će neko pustiti da mu daš koš. To Lejkersi sebi ne mogu da dozvole. Svu krivicu na sebe, bez ikvakvih problema. Klub će odlučiti da li ću ići, mirna mi je savest. Ali, opet kažem... Ako je teren merilo, onda je teren pokazao koliko se voli klub", kaže Šćepanović i zaključuje:

"Ja ću uvek stati iza igrača, bez problema, sve kritike ću na sebe. Nikakav problem, nisam čovek koji beži, koji odustaje. Jer trener je najviše kriv, jeste, ali moramo da vidimo kako se, takozvani, 'patriotizam' prema klubu ispoljava."

STARSPORT

Očigledno je da se Vlado bori i da želi uspeh sa Partizanom, u suprotnom ne bi bio tu, ali jednostavno to nije dovoljno i ne može da bude ako nije u stanju da prenese to na košarkaše.

U medijima i košarkašim krugovima pričalo se kako je Šćepanoviću meč sa Cedevita Olimpijom ključan za ostanak na klupi, a isto se može reći i za duel protiv Igokee.

Crno-beli savladali su ekipu iz Ljubljane, a ako to isto ne učine protiv Igokee (subota 20h), Vlado bi mogao da bude "bivši trener" najtrofejnijeg košarkaškog kluba u Srbiji.

Pre dve godine Partizan se našao u sličnoj kada je izgubio od Zadra, što je bio peti poraz u nizu i Nenad Čanak je tada odlučio da se povuče sa funkcije prvog trenera.

Ovoga puta situacija je kompleksnija jer je pitanje ko bi mogao da bude novi "Andrea Trinkijeri"? Italijanski stručnjak bio je dugo bez angažmana i Partizan je video kao priliku da se vrati na košarkašku mapu.

STARSPORT

To je i učinio, podigao je klub, toliko da je bio blizu Evrolige, i na kraju je odlučio da "naplati" to što je uradio otišavši u minhenski Bajern.

Ovoga puta situacija na tržištu je drugačija. Navijači kao navijači, nadaju se nerealnim imenima poput Željka Obradovića, drugi bi Dejana Milojevića, priziva se ime i Aleksandra Džikića, a u medijima se spominjao i Sašo Filipovski.

Možda i najrealnije je ime Slovenca koji je prethodne sezone napravio pauzu. Poslednji angažman bio mu je u Monaku u sezoni 2018/2019, a pre toga vodio je Banvit, Zjelonu Goru, Olimpiju, Lotomatiku...

Filipovski je sa Banvitom osvojio Kup u Turskoj pobedivši Bešiktaš, Galatasaraj i Efes u samo nekoliko dana.

Ipak, treba sačekati meč sa Igokeom posle kojeg će situacija biti jasnija. Pobedom Šćepanović kupuje još vremena, dok se porazom bliži kraj saradnje.