Rusi na pregovorima izneli tvrdnju o početku rata: Sve zbog Putinovog pisma?

Ipak, kako navodi Aksio reč je o tvrdnji koja nije u skladu sa činjenicama. Sjedinjene Američke Države i NATO su 26. januara 2022. godine, mesec dana pre početka invazije, Moskvi uručili zvanične pisane odgovore na ruske nacrte bezbednosnih sporazuma. Vašington je tada ponudio pregovore o kontroli naoružanja, ali je odbio glavni ruski zahtev da se Ukrajini trajno zabrani ulazak u NATO i da se savezničke snage povuku na granice iz 1997. godine.

Na tvrdnje ruskog izaslanstva u Abu Dabiju, izaslanici predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner i Stiv Vitkof, odgovorili su da se svet od 2021. godine u velikoj meri promenio. Od Rusije su zatražili da pripremi novi predlog budućeg bezbednosnog sporazuma sa Evropom, koji bi ovog puta uključivao i konkretne ruske korake za smanjenje napetosti na kontinentu.

Amerikanci traže "simetrične korake" Moskve

Rusija već godinama traži bezbednosni dogovor u Evropi kojim bi se ograničilo širenje NATO-a i smanjilo njegovo vojno prisustvo u istočnoj Evropi. Iako je Vašington ranije odbijao takve zahteve, Trampova administracija sada je očigledno spremna da u određenom obliku otvori ta pitanja u okviru šireg sporazuma o završetku rata u Ukrajini, što izaziva duboku sumnju brojnih evropskih vlada.

Prema jednom od izvora Aksiosa, Kušner i Vitkof predložili su Rusima da sastave novi nacrt koji bi obuhvatio njihove bezbednosne brige i zahteve, ali bi istovremeno jasno naveo koje je "simetrične korake" Moskva spremna da preduzme kako bi smanjila napetosti i uverila Evropu da je u budućnosti neće napasti.

Takođe su poručili ruskoj strani da mora da pristane na učešće evropskih predstavnika u budućim mirovnim pregovorima ukoliko želi ozbiljno da razgovara o evropskoj bezbednosti.

"Rekli smo Rusima da oni imaju svoje želje i strahove, ali da moraju da ponude i drugačije mere deeskalacije i drugačije predloge ako žele da Evropa te predloge prihvati na dobar način", izjavio je Kušner na konferenciji za novinare nakon završetka pregovora u sredu.

EPA/SERGEY DOLZHENKO

Danas kod Putina u Moskvi, večeras kod Zelenskog u Dablinu

Kušner i Vitkof sastaće se danas u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom kako bi mu ponovili taj zahtev. Prema rečima američkog zvaničnika, od Putina će takođe tražiti da dozvoli evropskim predstavnicima učešće u sledećem krugu mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine.

Iz Moskve bi Kušner i Vitkof već večeras trebalo da otputuju u Dablin na sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Pregovori održani juče i prekjuče u Abu Dabiju bili su prvi direktni susret ukrajinskih i ruskih zvaničnika uz američko posredovanje od februara ove godine, kada su razgovori prekinuti zbog izbijanja rata u Iranu. Poslednjih nedelja Vitkof i Kušner odvojeno su se sastali sa Putinom i Zelenskim, čime su ponovo pokrenuli pregovarački proces.

Putin je pritom pristao na nastavak mirovnih pregovora i oslobađanje američkog državljanina Stivena Habarda, kojeg je Rusija pritvorila 2022. godine. Kušner i Vitkof su, zajedno sa prvom damom Melanijom Tramp i njenim timom, posredovali i u postizanju dogovora o humanitarnom prekidu vatre u okupiranom ukrajinskom gradu Oleški.

Napeti razgovori i moguća najveća razmena zarobljenika

Pored Vitkofa i Kušnera, u Abu Dabiju je između ruskih i ukrajinskih predstavnika posredovao i komandant Evropske komande američke vojske (EUCOM), general Aleksus Grinkevič.

Dve strane dogovorile su razmenu zarobljenika za koju su Kušner i glavni ukrajinski pregovarač David Arahamija rekli da bi mogla da bude najveća od početka rata.

Američki i ukrajinski zvaničnici naveli su da će tačan broj zarobljenika koji će biti oslobođeni biti potvrđen tokom današnjih sastanaka sa Putinom i Zelenskim.

Pre i nakon pregovora, američki i ukrajinski timovi obavestili su o svemu delegaciju visokih diplomata iz Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Evropske unije i NATO-a.

Prema rečima izvora koji je prisustvovao sastancima, razgovori ruskih i ukrajinskih predstavnika u utorak bili su napeti, a u pojedinim trenucima i emotivni, jer su obe strane iznosile međusobne optužbe nakon devet meseci bez direktnog kontakta.

Kušner i Vitkof pokušali su da smire situaciju, poručivši obema delegacijama da je cilj ovog kruga razgovora postizanje konkretnih predloga koje će potom razmotriti lideri dveju država. Nakon što je svaka strana iznela svoje stavove, rasprava je postala konstruktivnija.

"Imali smo prilično teške razgovore", rekao je Kušner nakon pregovora.

Slično je poručio i ukrajinski pregovarač Arahamija:

"Rusi su došli sa strogim instrukcijama. Bilo je veoma teško ublažiti njihove stavove, ali se na kraju sve završilo produktivno."

Rusi vređaju evropske lidere; U Briselu snažan otpor

Rusija se do sada oštro protivila uključivanju Evropljana u mirovne pregovore sa Ukrajinom.

Savetnik ruskog predsednika Vladimir Medinski, koji je predvodio rusko izaslanstvo, oštro je napao evropske vlade na konferenciji za novinare nakon sastanka.

"Kada je reč o rukovodstvima niza evropskih zemalja, oni suštinski učestvuju u kolektivnom obmanjivanju ukrajinskog naroda i doprinose masovnoj pogibiji civila. Zato ne razumem o čemu bi uopšte moglo da se razgovara sa njima", rekao je Medinski.

Ipak, Medinski je potvrdio da Rusija želi da postigne širi bezbednosni sporazum sa Evropom kao deo dogovora o okončanju rata.

"U Ukrajini je jednostavno pukao čir. Potrebno je lečiti celo telo, običan flaster ovde neće pomoći", poručio je.

EPA/AARON SCHWARTZ / POOL

Prema rečima izvora upoznatog sa stavovima Bele kuće, Trampova administracija želi istovremeno da pregovara o novoj evropsko-ruskoj bezbednosnoj arhitekturi i mirovnom sporazumu za Ukrajinu. Međutim, novi bezbednosni aranžman počeo bi da se primenjuje tek nakon postizanja dogovora o završetku rata.

Vašington se nada da će davanje mesta evropskim predstavnicima za pregovaračkim stolom podstaći njihove vlade da pristanu na razgovore o širem bezbednosnom sporazumu i pre formalnog završetka rata.

"Zelenski neće pristati na dogovor ako ne zna šta sledi"

"Zelenski neće pristati na dogovor dok ne bude znao šta sledi kada je reč o bezbednosnim garancijama, a to želi da zna i Putin. Zato je pitanje bezbednosti toliko važno", objasnio je izvor za Aksios.

Dodao je da su Sjedinjene Američke Države jasno stavile do znanja evropskim državama da neće sklopiti nikakav bezbednosni sporazum sa Rusijom bez saglasnosti Evrope i Ukrajine, kao i da Moskvi neće dati pravo veta na evropska bezbednosna pitanja.

Pitanje bezbednosti biće glavna tema samita evropskih lidera koji se krajem nedelje održava u Dablinu, gde među diplomatama postoji snažan otpor ideji o novom bezbednosnom dogovoru sa Rusijom.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je poručila da će Evropa o novoj bezbednosnoj arhitekturi razgovarati tek nakon završetka rata u Ukrajini.