UEFA koeficijenti: Šta nas čeka sledećeg leta?

Četiri fudbalska tima iz Srbije sakupila su ovog leta 10 evropskih bodova (2.5 po ekipi), posle čega ćemo gotovo izvesno ostati na 25. mestu liste UEFA.

Srbija je istu poziciju zauzimala i u prethodnoj sezoni.

Loša stvar je što u računanju petogodišnjeg koeficijenta Srbija pada za pola boda, jer se više ne računa sezona 2008/09, iz koje smo imali 3 boda.

Srbija
Podeli

Otežavajuća je okolnost i što sledeće sezone branimo opet 3 boda, a od desetak liga u okolini naše na listi UEFA sve osim Bugarske brane manje od toga.

Upravo bi Bugari teoretski mogli da nas prestignu već ove sezone, ali samo ako Ludogorec ostvari odličan učinak (najmanje još osam evrobodova, što su npr. četiri pobede, ili dva trijumfa i 4 remija). Takođe, posle uključivanja Trumsea, odlukom suda, šansu ima i Norveška kojoj su potrebni pobeda i remi, ili tri remija.

Na klupskoj listi Partizan čeka novi pad na listi, dok su Vojvodina, Zvezda i Jagodina napredovali ovog leta. Zaliha ostalih klubova, biće minimalno manja nego ovog juna, jer je udeo nacionalnog koeficijenta manji za 0.1 poen, što u praksi neće mnogo značiti.

Pad Partizana, skok ostala 3 kluba

Partizan za naredne kvalifikacije ostaje bez solidne sezone u Evropi, poslednje po starom sistemu (Liga UEFA: 5 timova u grupi, 2 utakmice kod kuće i 2 na strani), kada su izbačeni Inter Baku i Timišoara, Fener je tesno prošao u LŠ, a protiv Sevilje, Sampdorije, Standarda i Štutgarta nije osvojen ni bod u grupi.

Ta sezona Partizanu je donela 4.6 bodova, zahvaljujući kojima su u ovo leto ušli sa ukupnim koeficijentom 17.425. Crno-beli su na osnovu toga u sva tri žreba ušli kao nosioci. Zbir 14.825 već sada donosi pad od 24 pozicije na listi UEFA, s tim da još desetak klubova koji idu u grupe Lige Evrope mogu da ih prestignu.

I taj smanjeni koeficijent gotovo izvesno sledeće godine garantovao bi mesto nosioca na svim žrebovima kvalifikacija za LE, ali bi na putu ka LŠ mogao da znači čak i slabiji šešir u trećoj rundi.

Da su se dokopali grupe u Ligi Evrope crno-beli bi ove sezone bili u drugom šeširu i stekli pristojne šanse da dočekaju evropsko proleće, ali sa novim koeficijentom skliznuli bi za 4 pozicije, u treći nivo po kvalitetu.

Crvena zvezda u arhivu prebacuje jednu od najkraćih evrosezona u istoriji, u kojoj je bolji od nje još u avgustu bio APOEL, a do te godine ispadanje tako rano nije donosilo nikakve bodove, pa crveno-beli gube samo nacionalni koeficijent (0.6).

Tako je ove godine i pobeda nad Islanđanima donela uspon za 0.9 bodova (sa 8.425 na 9.325). U žrebu za Ligu Evrope i taj mali uspon mogao bi da bukvalno znači život, jer bi na primeru ovog leta prebacio Zvezdu u povlašćeni šešir na žrebu za treće kolo. Sticajem okolnosti (veliki broj iznenađenja) crveno-beli bi sa 9.325 ovog leta bili prvi ispod crte čak i u žrebu za četvrtu rundu, a prvi iznad crte bio je upravo tim koji ih je izbacio – Černomorec.

Zvezda je, apsurdno, sa novim koeficijentom (bar za sada) iznad svojih ukrajinskih dželata i iznad Tuna. Da su se kojim slučajem plasirali u grupu LE crveno-beli bi ove godine bila na dnu trećeg šešira na žrebu, a sa boljim koeficijentom pomerili bi se za jedno mesto.

Ukoliko bi sledećeg leta išla u kvalifikacije za LŠ Zvezda bi i sa povećanim koeficijentom imala male izglede da bude nosilac u trećem kolu.

Vojvodina, baš kao i Zvezda, gubi samo nacionalni koeficijent (0.6), pošto je u leto 2008. izbacila Olimpik Baku, pa ispala od Hapoela iz Tel Aviva.

Skokom od 1.4 poena ne bi se značajno promenila sudbina Voše u žrebu kvalifikacija za LE – bili bi stabilni nosioci u drugom, ali ne bi mogli u gornji šešir u trećem kolu. Uspon bi im, međutim, baš značio na putu ka Ligi šampiona, jer bi starih 5.425 bukvalno visilo za nosioca u drugom kolu, a 6.925 garantuje taj status. Drugo kolo kvalifikacija za LŠ je ključno, jer pobeda u njemu obezbeđuje dve šanse za evropsku jesen.

Pred belo-crvenima su sigurno godine uspona na listi UEFA, jer u naredne tri sezone koje ispadaju Voša nije izbacila nikoga – dvaput je ispala na startu, jednom nije ni igrala Evropu.

Jagodina nije igrala Evropu 2008, pa joj 1 poen ovog leta znači napredak od 0.4 na petogodišnjoj listi. Sa 3.575 „Ćurani“ i dalje ne bi bili nosioci u drugom kolu kvalifikacija za bilo koji kup.

Oni će sledeće sezone biti sedmi po koeficijentu među klubovima Superlige, osim vodeće trojke ispred njih su OFK, Spartak i Sloboda (svi po 3.825). Rad za sledeću sezonu ima koeficijent 3.325, a ostali srpski klubovi generičkih 2.825. Čak i to je dovoljno za nosioca u prvoj rundi kvalifikacija za LE.

Kako se računaju koeficijenti?

Nacionalni koeficijent dobija se učinkom timova u svakoj utakmici kvalifikacija, grupne faze i eliminacija. Evrobodovi se dobijaju za pobede (2) i remije (1), uz posebne bonuse za plasman u pojedine faze evrotakmičenja (npr. 4 za grupnu fazu LŠ), s tim što se tokom kvalifikacija bodovi dele na pola. Za koeficijent Srbije sabiraju se bodovi svakog od timova, pa se zbir deli sa 4 (zbog 4 predstavnika; Španci, Englezi i Nemci dele sa 7).

Ove godine Vojvodina je sa 5 pobeda i 2 remija osvojila za Srbiju ukupno 6 bodova, Partizan i Zvezda su sa po jednom pobedom i dva remija stigli do po dva boda, a Jagodina sa dva poraza nije osvojila ništa. Zbir od 10 bodova deli se na 4 i daje 2.5 boda nacionalnog koeficijenta Srbije.

Klupski koeficijent pre ulaska u grupnu fazu ne gleda na rezultate, već samo na to do koje je faze klub stigao. Tako Vojvodina sa skorom 5-2-1 i Partizan sa skorom 1-2-3 imaju za ovu sezonu po 2 boda. Zvezda (1-2-1) ima bod i po, a Jagodina (0-0-2) 1 bod.

Kalkulacija je jednostavna: u kvalifikacijama za LE prvo klolo donosi 0.25 bodova, drugo pola boda, treće 1 bod, a četvrto 1.5 bod. Na to se dodaje udeo nacionalnog koeficijenta (od 2008. petina, za ovu sezonu to je 0.5 bodova, jer smo ih ukupno skupili dva i po).

Plasman u LŠ je apsolutni prioritet, jer klubu donosi čak 4 bonus boda (eventualni plasman u osminu finala donosi još 5 bodova bonusa), a naciji sa 4 predstavnika 1 čist poen. Koliko ti bonusi znače svedoči to što je trenutni razmak između pozicija 19 i 22 malo preko pola boda. Istekom važnosti jedne odlične sezone Danska sa 13. pala na devetnaesto, a Škotska sa 18. na 24. mesto.

Važno je napomenuti da je UEFA promenila način bodovanja posle sezone 2008/2009, pa će sledećeg leta prvi put proračun kompletno biti rađen na osnovu novog sistema. Praksa je pokazala da novi sistem diže prosek bodova za šestinu, što je prethodnih nekoliko godina u neku ruku favorizovalo timove i zemlje koji su zablistali posle 2009.

Takođe, važno je znati da učinak tima iz ove sezone utiče na rangiranje već u sledećoj, dok se kod rangiranja država pravi jedna godina otklona, jer je važno da se već na početku šampionata zna raspored mesta koja vode u evrokupove.

Kako su prošli ostali?

Od 24 bolje rangirane države samo Belorusija neće imati predstavnike u grupnoj fazi. Do grupa su stigli klubovi iz četiri države rangirane slabije od Srbije od kojih je Kazahstan već nakupio više poena ovog leta (2.625), ali je srećom dovoljno daleko na petogodišnjoj listi.

Preostale tri zemlje su Slovenija, kao i Bugarska i Moldavija, čiji su predstavnici upravo pobedama nad našim ekipama obezbedili evropsku jesen.

Koliko je podsmeh naših ljubitelja fudbala prema nekim manjim fudbalskim zemljama deplasiran govori to što su isti koeficijent kao Srbija ove sezone izborili Island i Azerbejdžan, koji će nam za dve sezone bukvalno duvati za vrat na listi UEFA.

U donjem evropskom domu zapaženi su bili Luksemburg (1.5 poen, verovatno u naredne dve godine skaču za bar 6-7 mesta posle 4 godine uzastopnog povećanja koeficijenta) i Albanija (2 poena, veliki uspon posle tri katastrofalne sezone).

Podbacili su Makedonci (0.5) i Irci (0.25), sa ubedljivo najslabijim koeficijentima u prethodnih 5 godina. Pravi debakl doživeli su Finska (0.5) i Mađarska (0.875), posle niza solidnih sezona.

Lep posao napravili su Hrvati, kojima je jedan finiš odneo LŠ, ali drugi doneo dva tima u LE. Kao 21. na listi HNL je najslabije rangirana liga koja i dalje ima dva predstavnika u Evropi (mada od 20 boljih samo Kipar i Belorusija imaju manje), a po dosadašnjem učinku (3.125) je na šestom mestu na kontinentu (od čega su Englezi i Španci ispred samo zahvaljujući automatskom plasmanu po tri tima u LŠ). Treba, međutim, znati i da Hrvatska brani bodove iz najjače sezone u prvoj deceniji veka (4.333), pa im za izjednačenje tog učinka od Dinama i Rijeke treba još 5 evrobodova.

Jasno, kraj avgusta je vreme za svođenje utisaka o klubovima iz donjeg evropskog doma. Viša srednja klasa tek će se dokazivati tokom jeseni, a oni najbolji

tokom proleća. Ovu sezonu najbolje su počeli Rumuni i Česi, što bi moglo da nagovesti novu neobičnu godinu evropskog fudbala, kao 2005/06, kada su najboji učinak na kontinentu imali Rumuni, 2008/09, kada su dominirali Ukrajinci, ili 2010/11, u kojoj je najuspešnija bila portugalska liga.

Još jedna specifičnost ove sezone je da su posle kvalifikacija u takmičenju ostali predstavnici višeod polovine zemalja (27 od 53), ali da su samo dve vodeće države –Španija i Engleska – ostale stoprocentne, sa svih 7 predstavnika u grupnoj fazi. Iz svake od preostale 51 zemlje ispao je bar po jedan tim, s tim što je samo još pet Top 10 nacija (Nemačka, Italija, Portugal, Rusija, Belgija) izgubilo samo po jednu ekipu.

Norvežani su prvobitno izgubili svih 5 predstavnika (norveška liga je prva ispod naše na listi, ali je petog predstavnika u Evropu poslala na osnovu fer plej bonusa), po čemu su bili rekorderi, ali je suspenzija Bešiktaša uvela Trumse u grupnu fazu.

Sport

Na skeneru: Strah, očaj i nemoć u Tunu

Poraz od sedmoplasirane ekipe švajcarskog prvenstva od 3:0. Na to nije potrebno ništa dodati kada se želi oceniti igra Partizana u Tunu.

"Crno-beli" su ponovo razočarali. Ako je Šamrok pre nekoliko godina bio 'loš dan', Tun sigurno nije. Partizan je odigrao loše, slabo, neorganizovano, nemoćno i zasluženo završio svoju sezonu u Evropi bolnim udarcem u patos.

Golman nesiguran, ali sprečio debakl, jedini solidan u odbrani čovek od 35 godina, vezni red slabašan, bezidejan, napad nije ni mogao da se pokaže.

Više crvenih kartona nego golova u Evropi ovoga leta (4-3), to je bio Partizan.

Na radaru: Partizanova pobeda nad Tunom

Fudbaleri Partizana braniće u švajcarskom Tunu prednost od 1:0 iz prve utakmice. 'Crno-beli' su, i pored minimalne pobede, na dobrom putu da osmi put u poslednjih 11 sezona ostanu bar do decembra na evropskoj sceni.

Gol odluke postigao je Miloš Jojić a najbolji utisak ostavili su golman Stojković i štoper Obradović.

Sportska redakcija B92 četvrtak 22.08. 23:49 Komentara: 52

5 hrabrih prognoza pred US open

Ko će nas prijatno iznenaditi, a ko razočarati na predstojećem US openu? Još nekoliko dana ostalo je do početka poslednjeg Gren slem turnira u sezoni i groznica Njujorka polako hvata sve koji vole tenis. Uz sve standardne dileme koje imamo, a koje će biti rešene tokom turnira, pred početak Gren slema uvek je jedno od najzanimljivijih pitanja – šta će se neočekivano dogoditi?

Saša Ozmo sreda 21.08. 11:12 Komentara: 84

Na radaru: Zvezdin oproštaj

Fudbaleri Crvene zvezde okončali su remijem sa Černomorecom svoju evropsku priču.

Kao i na posle prethodne utakmice istih rivala, mi ćemo analizirati učinak aktera meča.

Posle sasvim solidne partije u Odesi, gde su početničke greške odbrane donele nerealno veliku prednost Černomorecu, Zvezda je dominirala na Marakani (8-1 šutevi na gol, 17-7 ukupno, 13-0 korneri), ali je serija propuštenih prilika na kraju skupo koštala.

Ko su 'zlatni' srpski fudbaleri?

Omladinska reprezentacija Srbije ostvarila je veliki uspeh osvajanjem titule prvaka Evrope.

Ekipa Ljubinka Drulovića završila je takmičenje u Litvaniji bez poraza, u grupi su pobeđene Turska (2:1) i Gruzija (1:0). Usledili su remiji sa Francuskom u grupi (1:1) i Portugalom u polufinalu (2:2). Portugalci su pobeđeni piosle izvođenja jedanaesteraca, a u finalu je jedan gol bio dovoljan da padnu i Francuzi (1:0).

Ljubinko Drulović izvodio je na teren na pet utakmica svih 18 igrača koliko ih je bilo prijavljeno za završni turnir a njih šestorica upisali su svih pet nastupa. Aleksandar Filipović i Miloš Veljković odigrali su po 480 minuta na turniru, svih pet puta starteri su bili i Nikola Antić, Marko Pavlovski i Uroš Đurđević a Dejan Meleg je svih pet puta ulazio sa klupe.