Zbogom, Kobi

Verujem da sam u ovom tekstu pogodio srž onoga što je Brajant predstavljao u svetu košarke pa se četiri godine kasnije istim rečima opraštam od sada i zvanično legende koja je inspirisala milione da se bave ovim sportom.

I inspirisaće još na desetine miliona dok je sveta i veka.

...

Svakom ko je odrastao uz košarku sredinom 90-ih postojao je samo jedan sinonim za ovu igru – Majkl Džordan. Divili smo se i Medžiku Džonsonu i Hakimu Oladžuvonu, a onda je došla 1996. godina.

Godina u kojoj su MJ i Bulsi imali čuvenih 72-10 i osvojili četvrtu titulu, a Filadelfija 76ersi kao prvog pika izabrali neponovljivog Alana Ajversona.

Godina u kojoj je Bil Klinton igrao "šah" na globalnoj mapi i plesao uz "Makarenu", a hip-hop kultura prerasla u kult ubistvima Tupaka Šakura i Bigija Smolsa u roku od šest meseci, u besmislenom sukobu istočne i zapadne obale.

Te godine su Los Anđeles Lejkersi odlučili da dovedu u NBA ligu prvog beka iz srednje škole i zbog njega se odreknu Vlada Divca.

"Ko je onaj mali ćelavi što su ga Lejkersi uzeli umesto Divca?", bio je jedan od uobičajenih komentara, "Sad su definitivno propali".

Ali čovek sa NBA logoa Džeri Vest video je nešto posebno u 17-godišnjem momku iz Filadelfije koji je voleo "soker".

Da li video čoveka koji će ga nadmašiti i postati najbolji u istoriji "jezeraša" iz LA?

Sebični egomanijak?

Photo by Streeter Lecka/Getty Images

Rekordi su počeli da padaju već u ruki sezoni, pobedio je i na Ol-staru u zakucavanju i već tada pokazao svoj karakter, svoju glad za pobedom.

Polufinale plej-ofa Zapada, maj 1997. Juta ima meč loptu na 3-1 i apsolutni nered u redovima rivala.
Bajron Skot bio je povređen, Robert Ori izbačen zbog tuče sa Džefom Hornasekom, a Šekil O'Nil je dobio šesti faul 105 sekundi pre kraja.

Sav teret je pao na pleća momka čiji su prvi ugovor u NBA ligi potpisali roditelji jer je bio maloletan.

"Pet trojki, moćna odbrana, koš sa centra uz zvuk sirene za pobedu..." Ne, nije se tako dogodilo, to se dešava u Los Anđelesu, ali samo u Holivudu.

Brajant je imao pet "er-bolova", promašio je skok-šut za pobedu u finišu poslednje četvrtine, a onda tri trojke u produžetku, uključujući dva šuta za izjednačenje u poslednjem minutu.

Juta je slavila pet razlike i eliminisala Lejkerse sa 4-1. Ipak, tada smo prvi put videli crtu koja će obeležiti jednu veličanstvenu karijeru. "Brajant je bio jedini koji je imao hrabrosti da šutira kada je trebalo", rekao je tada O'Nil.

Uvek je govorio da je sve što želi pobeda, da će mu kada završi karijeru najviše nedostajati upravo ta šansa za pobedom. Bar 82 utakmice po sezoni koje može da dobije. Ono što je radio cele dve decenije.

"Ljudi ne shvataju koliko sam opsednut pobedom", rekao je jednom Brajant.

Najbolji strelac i najtrofejniji igrač u istoriji drugog najtrofejnijeg tima u NBA, tokom 20 godina je stekao status jednog od najboljih bekova, odmah posle Džordana, ali će ga mnogi opisati kao "sebičnog egomanijaka koji samo želi da šutira".

To i nije daleko od istine, znao je do iznemoglosti da baca loptu ka košu rivala ako krene sa promašajima, ali nije sve tako crno i belo…

"Pre ću šutirati 0/30 nego 0/9. Tih 0/9 znači da si pristao na poraz, da si odustao", objasnio je Brajant.

Pet titula, MVP priznanja, više od 33.000 poena, više od 6.000 asistencija, optužba za silovanje, 81 poen Torontu, tandem sa Šekom, dolazak na trening sada već kobnim helikopterom, četiri u nizu sa 50+ poena, titula u zakucavanju, gospodar zvuka sirene...

To je njegovo pravo nasleđe.

DNK

Photo by Harry How/Getty Images

Nije rođen niti je odrastao u Los Anđelesu, ali je postao njegov zaštitni znak.

Dvadeset godina, sezonu za sezonom je ostavljao krv, suze i znoj za Lejkerse. Sanjao je da igra za njih, a postao je njihov san.

Nije bio magičan, on je stvarao magiju u ljubičasto-žutom dresu, bilo ćelav ili sa afro frizurom, sa osmicom ili dvadesetčetvorkom na leđima.

Alej-upovi za O’Nila, 81 poen Torontu, trojka od table preko Vejda uz zvuk sirene, "posterizovanje" Stiva Neša, identično vatreno krštenje za Dvajta Hauarda, pet šampionskih parada, gomila Ol-starova, helikopter za trening.

Imali su Lejkersi mnogo legendi u svojim redovima, poput Medžika, Abdul-Džabara, Vesta, Čemberlena, Vortija, Bejlora, ali teško da će od sada i jedan od njih imati status ikone u rangu Kobija.

Dueli sa Džordanom, Ajversonom, Pirsom, Alenom, Džejmsom, Vejdom, Entonijem, Durentom, Siksersima, Pejsersima, Pistonsima, Sparsima, Kingsima, ostaće u analima NBA lige.

Saradnja sa O'Nilom, Melounom, Gasolom, Pejtonom, Nešom, Rajsom, Odomom, Artestom, Orijem, Fišerom biće neizbrisiv trag u sećanju navijača Lejkersa, pod svodovima Foruma i Stejpls centra.

Kobi je ušao duboko u DNK Los Anđelesa.

"On nije najtalentovaniji igrač, Trejsi Mekgrejdi je talentovaniji od njega. To će vam i sam reći. Ali ima sve ostale stvari da to nadoknadi. Stvari koje ga čine drugačijima od drugih. Niko ne može da ga zaustavi kada nešto naumi. Kada bi se Isus spustio sa nebesa i rekao: 'Kobi, ne možeš da uradiš to', on bi mu verovatno odgovorio: 'Drži se ti pretvaranja vode u vino i podizanju ljudi iz mrtvih, ja ću da brinem o košarci', opisao je Kobijev karakter glavni kondicioni trener Lejkersa Geri Viti.

2013.

Svaki kraj ima svoj početak. Kobijev nije počeo u novembru kada je napisao odu košarci. Počeo je na proleće 2013.

Te sezone Lejkersi su imali startnu petorku: Neš, Brajant, Artest, Gasol, Hauard. Pretpostavljalo se šampionsku. Međutim, veterane su oborile povrede, Hauard nije funkcionisao kao u Orlandu, pa je plej-of došao u pitanje.

Brajant je pre toga propustio samo jedan, pa je poslao jasnu poruku navijačima: "Obećavam vam plej-of". Vodila se bitka sa Jutom u završnici, kada je Brajant opet dao sve za svoje obećanje.

Odigrao je 274 od 288 minuta u poslednjih šest utakmica, odmarao je tek po minut-dva po meču iako mu je u ličnoj pisalo da ima 35.

Nije dozvoljavao Majku D’Entoniju da ga izvodi ni na sekund ako on ne smatra da je potrebno. Nije mogao da deluje ni GM. Nije mogao niko.

Posle utakmice se kretao kao 105-godišnja baba, rekao je svojevremeno Antvan Džejmison, ali je na parketu imao više od 25 poena u proseku.

Trasirao je Lejkersima put u plej-of, a sebi okončao karijeru superstara.

"Skoro sam se ubio da bi nas uveo u plej-of", rekao je Kobi koji je šutirao slobodna bacanja protiv Golden Stejta sa pokidanom Ahilovom tetivom. Forsiranje u tih šest utakmica u kojima je doveo Lejkerse do plej-ofa mu je uništilo poslednje godine.

U prvih 16 sezona karijere je bio nesalomiv, čak ni povrede ga nisu sprečavale da igra na vrhunskom nivou.

Prepone, loža, rame, skočni zglob koji ga je mučio od srednje škole, sve je to uobičajeno za košarkaša, sa svim tim je Brajant igrao bez problema. Protiv Ahila nije mogao.

"Jednostavno, volim da igram. Uvek sam se trudio da pronađem nove načine da igram. Za mene je osnovna logika bila da budem na terenu, čak i ako sam povređen. Ako mogu da se izborim s bolom i to neće pogoršati povredu, ja ću igrati", rekao je Brajant pred poslednji meč u karijeri.

To ga nije u potpunosti zaustavilo. Pružio nam je još tri godine. Nisu bile blistave kao prethodne, nisu bile ni približno zanimljive, ali je znao da nas s vremena na vreme zapanji, da ubaci 30, 40 poena, da se sa 38 godina poigrava sa 20-godišnjacima.

"Verujem kada je ispred tebe izazov, moraš da se forsiraš do krajnje granice. Da vidiš gde se ona nalazi, da vidiš šta si sposoban da uradiš, a šta ne. Nekada će to da te slomi, a tada, kada si slomljen, videćeš od čega si napravljen i kako da se opet podigneš. Nikada sebi ne bih oprostio da nismo ušli u plej-of. Da se nisam toliko trudio, nikad ne bih znao koliko još mogu. To sebi nikad ne bih mogao da oprostim", nije zažalio Brajant.

Labudova pesma

Photo by Christian Petersen/Getty Images

Krajem novembra 2015. trener Lejkersa Bajron Skot mu je rekao da će igrati malo manje u drugom poluvremenu.

"Radi šta hoćeš, to je tvoj problem. Ja sam fizički spreman. Ako želiš da igram više, igraću. Ako želiš da igram manje, igraću. Briga me, ovo mi je ionako poslednja sezona", rekao je Brajant.

"Čekaj, šta!?", sigurno je pomislio Skot, koji ga je dočekao kao golobradog rukija u starom "Forumu" te čuvene 1996.

Iako su Voriorsi jurili rekord Bulsa, Kari nastavljao da teroriše rivale trojkama, San Antonio bio neosvojiv, Brajant im je svima ukrao šou.

Svestan da Lejkersi ne mogu do titule, nego ni do plej-ofa, našao je način da još jednu rezultatski užasnu sezonu učini spektakularnom.

"Biću uvek taj klinac sa umotanim čarapama, kantom za đubre u ćošku, pet sekundi do kraja i loptom u mojim rukama. 5...4...3...2...1. Uvek ću te voleti, Kobi", oprostio se dan kasnije Brajant od košarke.

Photo by Harry How/Getty Images

Karavan Lejkersa postao je oproštajna Kobijeva žurka. Od Sakramenta, preko Finiksa, Teksasa, Floride, Mičigena, do Bostona i Medison Skver Gardena, Brajant se opraštao od NBA lige, a ona od njega.

Uvek je voleo status negativca, zvižduke sa tribina protivničkih arena, "buuu" kada izvodi penale, a sada je sve to preokrenuo u aplauze i suze.

One koji su mu najviše zviždali, naterao je da mu u oproštajnoj sezoni aplaudiraju više nego ikome. U poslednjoj utakmici u karijeri postigao je 60 poena protiv Jute Džez.

Možda Brajant jeste "najotuđenija NBA zvezda", kako su ga godinama videli predstavnici medija, ali mu je tim očigledno uvek bio na prvom mestu.

"Osam", "veličanstven", "ubica", "perfekcionista", "pobednik", "24", "smrtonosan", "senzacionalan", "G.O.A.T", "žestok", "čudovište", "legenda", "ne možeš ga opisati u jednoj reči", to su asocijacije na Brajanta za njegove bivše i sadašnje saigrače i rivale.

NIšta više neće biti isto.

Zbogom, Kobi, voli te tvoja košarka.

A. Kovačević