"Rekle smo sebi pred finale da mi zaslužujemo to zlato"

Ženska odbojkaška reprezentacija Srbije je ispisala nove redove u zlatnim stranicama srpskog sporta, trijumfom na Svetskom prvenstvu u Japanu.

Prva TV, priredio: Spasoje Veselinović
Podeli
Foto: FIVB
Foto: FIVB

Do najsjajnijeg odličja i vrha sveta izabranice selektora Zorana Terzića su stigle kroz dramatičan finalni meč turnira protiv Italije, koji je rešen tek posle pet setova.

Gostujući na Prvoj televiziji, reprezentativke Milena Rašić i Brankica Mihajlović su konstatovale da su imale osećaj da baš one treba da pevaju himnu svoje države na kraju smotre najkvalitetnijih svetskih odbojkašica.

“Verujte mi da se utisci još nisu slegli. Tek smo sletanjem na aerodrom, gde nas je čekalo toliko ljudi, porodice, ljubitelji odbojke, postale svesne i počele smo da verujemo u to da smo napravile istorijski uspeh. Ipak, od tada, pa evo i sada, nemamo osećaj da smo svetski prvaci“, kaže Rašićeva.

Posle dočeka na aerodromu usledio je i čuveni “zlatni balkon“ u srpskoj prestonici.

“Pred izlazak na balkon srce ubrzano lupa, ali je najlepši osećaj kada stignemo i vidimo koliko ljudi je došlo da nas podrži i koliko ljudi nas je pratilo. Tamo daleko nemamo taj osećaj. Predivno je doći i proslaviti sa svojim narodom”, navodi Mihajlovićeva.

Srednja blokerka reprezentacije Srbije je istakla da je imala veliku tremu pred finalni meč, iako se odbojkom bavi više od 15 godina.

“Ogromna trema je bila prisutna sve dok nisam pipnula prvu loptu na utakmici. Znale smo od početka da će meč biti težak i fizički i psihički, kao i da je Italija sjajna ekipa koja je poslednjih godina mnogo napredovala. Želele su isto kao i mi, ali smo pred utakmicu rekle da mi zaslužujemo to zlato, pet, šest meseci smo se spremale za ovo Svetsko prvenstvo i ako je neko zaslužio, onda smo to mi. Ostavile smo srce na terenu, što mislim i da se videlo na malim ekranima”, dodaje Rašićeva.

Njena koleginica je drugačije doživela finiš Svetskog prvenstva.

“Meni je polufinalni meč bio dosta teži, psihički iscrpljujući, iako smo sa Holandijom igrale u grupnoj fazi i izgubile. Naša motivacija je zbog toga bila znatno veća, a u finale sam ušla sa velikim olakšanjem, kao da sam pretpostavila da smo mi jača i bolja ekipa. Nijednog trenutka nisam imala tremu, a inače je imam. U prvom setu je bio primetan grč, možda vi na TV to niste mogli da vidite, ali nam je trebalo vremena da se opustimo. Mi zaista poznajemo jedna drugu desetak godina, pola godine provedemo zajedno i možemo da prepoznamo trenutak kada je nekoj od nas potrebna pomoć, zagrljaj, lepa reč. Osećamo jedna drugu, imamo i individualni kvalitet, pa kad se sve to sklopi u tim…”, objašnjava Mihajlovićeva.

Njene reči je potvrdila Rašićeva.

“Kao što je Brankica rekla, mi se znamo dosta dugo… Nekome u teškoj situaciji treba lepa reč, nekome na malo grublji način treba reći da se vrati u igru, da je to ta poslednja utakmica… Svako reaguje na drugačiji način, ali generalno, mi smo jedna drugu bodrile, govorile smo da igramo za nas, da igramo našu igru i da nije bitno koje sa druge strane terena. Drago mi je što se to na kraju isplatilo”, ističe Rašićeva.

Mihajlovićeva je podsetila da je ekipa bila na okupu od 1. maja.

“Prijaće nam mali odmor, još dva, tri dana smo zajedno, pa svako na svoju stranu, Milena za Tursku, ja za Japan… Da odmorimo jedne od drugih, pa da se uželimo za naredni susret. U kakvom sastavu? To zavisi od selektora”, navela je Mihajlovićeva.

Kuriozitet Svetskog prvenstva je da je samo jedna reprezentativka Srbije izabrana u najbolji tim šampionata.

“To nije nešto o čemu mi odlučujemo, da se ja pitam ja bih stavila celu našu prvu postavu u idealan tim. Na kraju je izgledalo kao da je Italija osvojila Svetsko prvenstvo, ali nije, hvala Bogu. To je nešto o čemu odlučuju neke više sile, nije nekako ispao fer…”, prokomentarisala je Rašićeva.

Na to se nadovezala Mihajlovićeva.

“Italijanke su izgledale samouvereno u meč, očekivale su da će biti šampionke, ali je najbitnije od svega da je svetsko zlato oko našeg vrata”, konstatovala je Mihajlovićeva.

Sportski intervju