Skener: Ni odbrane, ni napada... A sada – na popravni

Tanka klupa, tanka odbrana, tanak napad, tanki živci, tanka kreativnost... Potanko – ništa nije bilo kako treba u selekciji Srbije u drugom meču na Evrobasketu.

Posebno je bolna činjenica da se čak i sa takvom predstavom stiglo na korak od trijumfa, forsiranjem individualnog kvaliteta i pojedinim, retkim momentima aktivne timske košarke, ali su gluposti i propusti koji ne smeju da se dešavaju doneli stručnom štabu ozbiljnu glavobolju pred nastavak takmičenja.

Nema potrebe previše analizirati uzroke poraza – jednostavno u ofanzivnom delu smo bili limitirani zbog nepostojanja šuta sa distance, Rusi su udvajanjem odsekli Bogdana Bogdanovića iz igre, a niko nije bio spreman da “uskoči“, samo Vladimir Lučić i Dragan Milosavljević u nekoliko retkih situacija.

Zbog svega toga, ceo teret je pao na leđa Bobana Marjanovića, koji je bio generator preokreta u prvoj četvrtini, posle početne strahovite serije Rusije. Sve ostalo nije bilo na nivou vicešampiona sveta, naročito i fazi odbrane, koju selektor Aleksandar Đorđević izdvaja kao ključnu stvar za uspeh.

Bilo je zaista mnogo situacija u kojima su ruski reprezentativci ostajali sami na šutu, a kada bi se i stiglo do “čoveka“, prave odbrane nije bilo – kasnile su ruke, a to je veoma prijalo protivnicima, koji su se ponašali kao na šuterskom treningu.

Stegnutost i nesigurnost – to su stvari koje treba pod hitno eliminisati iz glava naših reprezentativaca, a pritom im usaditi odgovornost za svaki sekund koji provode na terenu braneći svoj obruč i svoju polovinu terena.

FIBA.com

Vremena za lamentiranje nad propuštenom šansom i glupostima koje su dovele do poraza nema, takmičenje ide dalje, a pouke moraju da budu izvučene.

Trenutak je da stručni štab “zategne disciplinu“ i da ne dozvoli ispoljavanje nesigurnosti. To protivnici jasno vide i neće se ustručavati da iskoriste – sa sve ekstraordinarnom željom da se savlada nezvanični prvak Evrope.

Idealna prilika za suočavanje sa strahovima je predstojeći duel sa Turskom, dvorana će biti prepuna domaćih, bučnih navijača, ne bi trebalo ni da pomišljamo na sudijski kriterijum, ali smo već videli da je na Evrobasketu situacija prilično složena u tom delu.

Ovo je poraz za otrežnjenje posle niza trijumfalnih mečeva tokom priprema, a ako je već bilo potrebno da se desi – bolje sada nego u eliminacionoj fazi, tada nema mesta za popravku.

Za sada, mašina još nije u kvaru, ali je kvalitetno “zaštucala“. Srećom i zahvaljujući rasporedu, imaće ekipa skoro dan i po da se odmori i restartuje, sabere i konačno shvati gde je i šta i kako treba da radi, gde se valja opustiti, a gde se valja zategnuti.

U meču sa Rusijom te stvari su bile ozbiljno pobrkane.

StarSport

6 Milan Mačvan – er-bol u šutu za tri poena, pa poklonjeno 2+1 protivniku već u sledećem napadu dobro oslikavaju partiju kapitena Srbije. Tek na trenutke je umeo da bude od koristi, upisao je tri asistencije, ali je svega 6 ubačenih poena nedovoljno za igrača koji bi trebalo da bude jedna od važnijih karika u ofanzivi. Upisao je i samo tri skoka... Premalo.

7 Bogdan Bogdanović – na sebi je konstatno imao dva protivnička igrača, nije ušao u dobar ritam na startu meča, a promašeni šutevi kao da su mu poljuljali samopouzdanje. Zablistao je u trećoj deonici, ubacio čak 13 poena u tom periodu, ali je većinu ofanzivnih akcija morao samostalno da kreira i u tome je izgubio veliku količinu energije.

11 Vladimir Lučić – imao je partiju praktično identičnu onoj protiv Letonije. Uz Bogdanovića se samo on odvažio da šutne više od jednom za tri poena – pogodio je dve trojke i uz to je bio veoma aktivan na obe strane terena. Utisak je da može i više, samo kada bi uspeo da izbegne bespotrebno gomilanje faulova.

12 Dragan Milosavljević – pokušavao je da iskoči iz timske letargije i uspevao je u većem delu meča. Imao je previše posla u defanzivi, jurcao je za Švedom, a u napadu je umeo da promeni ritam. Čini se da može bolje. Moraće. Jedan je od retkih reprezentativaca Srbije koji je zaslužio prelaznu ocenu.

14 Stefan Birčević – za četiri minuta nezapažen i neupotrebljiv, upisao dva faula, naravno, u svom stilu, potpuno nepotrebno i nerezonski.

15 Vladimir Štimac – nije to onaj Štime na koga smo navikli u prethodnim reprezentativnim akcijama, verovatno je trebalo da ima i značajniju ulogu, ali je već u prvom kontaktu sa loptom uspeo da je izgubi, tako da je ostao zaleđen na klupi.

FIBA.com

19 Branko Lazić – iako je trebalo da uštopuje Šveda, dozvolio mu je 2+1, a ostatak duela je odgledao sa klupe.

22 Vasilije Micić – pod hitno mora da sredi glavu, ruku na srce nije pravio gluposti kao protiv Letonaca, ali mora da izvuče najbolje iz sebe, drugog rezervnog plejmejkera nemamo.

23 Marko Gudurić – ništa od one hrabrosti koju je ispoljio protiv Letonaca. Možda je trebalo i ranije da dobije šansu, u momentima kada se niko nije usuđivao da šutne trojku. Ušao je u frku i jurnjavu i nije se snašao.

24 Stefan Jović – od svega što je uradio verovatno je za njega najvažniji onaj kontranapad koji je poveo i potom asistirao na obruču za Lučića. I dalje je stegnut, ne usuđuje se da pogleda na koš, a to bi morao da radi, biće lakše njegovim saigračima, pa makar i promašio. Na kraju, imao je sedam asistencija, ali je verovatno mogao i više od toga, samo da je bio smireniji.

32 Ognjen Kuzmić – uspevao je da se kako-tako izbori za poziciju pod obručem, ali mu je realizacija ponovo bila katastrofalna. Mogao je bolje, napadi su bili uglavnom usmeravani ka reketu, neke lopte je uspevao da izgubi, a u ostalim situacijama je imao dvojicu, čak i trojicu protivnika na leđima.

51 Boban Marjanović – demonstrirao je zašto je “šifra u igrici“. Tukli su ga nemilice, ali se nije dao uzdrmati i bio je daleko najopasnije oružje reprezentacije Srbije. Ipak, ne može se bazirati igra samo na njemu, mnogo se troši u svakoj akciji i zbog toga ima limitiranu minutažu, koju koristi na fenomenalan način. Spasoje Veselinović