Španija - najbolji tim ikada?

Glavna tema svetskih medija posle finalne utakmice Evropskog prvaka je: Da li je današnja Španija najbolji tim svih vremena.

Niko nikad nije uspeo da osvoji tri uzastopna velika takmičenja, što je Furija učinila u prethodne četiri godine.

Ekipa koju je “Kornjača” Aragones sklopio na bazi umetnosti razvijene u Barsinoj La Masiji malo je reformisana pod Visenteom Del Boskeom. Uz sav napadački talenat njen ključ je odbrana – nisu primili gol u eliminacionoj fazi tri uzastopna velika turnira.

Standardna teorija do sada bila je da je brazilska selekcija iz 1970. godine najbolji tim ikad. Peleova poslednja selekcija bila je prepuna zvezda, sa Žairzinjom, Rivelinom, Tostaom, Karlosom Albertom. Njihova pobeda 4:1 nad Italijom i dalje se smatra najboljom igrom nekog tima u finalima SP. Protivnici te teorije navode da dobar deo njihovog šarma proizlazi iz činjenice da je to prvo SP koje je globalno prenošeno na TV.

Argentina osamdesetih takođe je imala veliki broj poklonika – Gaučosi su 1986. osvojili titulu prvaka sveta, a četiri godine kasnije bili su vicešampioni. Povrh svega, dobar deo tima nasleđen je od selekcija koja je 1978. bila prvak sveta, a već je i samo prisustvo neverovatnog Dijega Maradone dovoljno da bar budu u konkurenciji.

Mihelsova selekcija Holandije iz sedamdesetih unela je revoluciju u igru, blistala godinama, ali nije uspela da dođe do trofeja, jer su ih u finalima SP zaustavljali domaćini – SR Nemačka 1974. i Argentina četiri godine kasnije.

Pre njih status najboljeg tima svoje epohe nepotkrepljen titulama imali su Mađari. Njihova “Laka konjica” iz prve polovine pedesetih gazila je sve redom, uključujući i 13 golova datih Englezima u dva prijateljska meča 1953. Blistali su i na SP 1954, kada su na startu dali Nemcima osam komada, ali im je Herbergerov tim uzvratio u finalu, kada je posle 0:2 stigao do 3:2 i titule. Ko zna gde bi bio kraj za Puškašovu ekipu, da kojim slučajem nije došlo do revolucije 1956, posle koje je dobar deo tima prebegao na Zapad.

Urugvaj je bio prva supersila – Urusi su bili dvostruki olimpijski pobednici i šampioni sveta u periodu 1924-30, a u dve decenije osvojili su 7 titula šampiona Južne Amerike. Ekipa koju su predvodili Giljermo Stabile i Luis Monti bila je nezaustavljiva.

Monti je zatim promenio nacionalni tim, a i njegova nova selekcija bila je najbolja u svojoj epohi. Italijani su svetskim fudbalom vladali tridesetih, kada su osvojili dve vezane titule šampiona sveta, između kojih je bila olimpijski šampion. Uz Montija zauvek ostaju imena Meace, Orsija, Piole, Skjavija. Njih je u neverovatnu celinu sklopio verovatno najveći italijanski trener svih vremena Vitorio Poci.

Brazil 1958-62 je po rečima mnogih koji su pratili fudbal u to vreme bili još bolji od sledeće generacije. Oni su u Švedskoj osvojili prvu zlatnu boginju za svoju zemlju (jedini su južnoamerički tim koji je slavio u Evropi), a četiri godine kasnije odbranili su naslov iako se Pele povredio već na startu turnira. Imena Garinče, Didija i Vave decenijama kasnije bila su opšte znanje u fudbalu.

Nemačka u doba Helmuta Šena prva je ujedinila titule prvaka Evrope i sveta. Neposredno pre i posle toga Bekenbauer, Gerd Miler, Sep Majer i drugovi ostali su kratki za titule u Meksiku i Beogradu. Dodatnu vrednost čini podatak da su to činili upravo u doba velike Holandije.

Nama najbliži dominantni tim bila je Francuska sa samog kraja XX veka. Posle dramatične decenije Eme Žake je oformio tim koji je osvojio svetsku titulu, a Rože Lemer je to dopunio evropskom. Zizu, Lizarazu, Dešan, Tiram, Bartez, Blan, sve su imena koje zna svako dete. Njihov kraj bio je strašan – ispali su u grupi na SP 2002, bez datog gola.

Koga vi smatrate najboljom reprezentacijom u istoriji?