Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Beograd -- Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Na desetogodišnjicu 'Oluje', nosioci vlasti u Hrvatskoj tu akciju su jednoglasno ocenili kao prekretnicu u hrvatskoj istoriji. Proslava u Kninu počela je trubama za buđenje, orkestra Hrvatske ratne mornarice na gradskim ulicama. Svečanost je nastavljena podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi, uz intoniranje državne himne i ispaljivanje počasnih plotuna artiljerije.

Podsetimo, podizanje hrvatske zastave na tvrđavi pre 10 godina označilo je da je hrvatska vojska ponovo osvojila Knin, koji je do leta 1995. bio glavni grad samozvane Republike Srpske Krajine.

Središnji deo svečanosti sastojao se od letačkog programa u kojem su učestvovali avioni Hrvatske vojske, dok su posebna atrakcija bili padobranci. Proslavi su prisustvovali svi najviši zvaničnici Hrvatske.


"Oluja je bila prekretnica"

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je rekao je da Hrvatska u slučaju 'Oluje' nije imala drugog izlaza, jer su "dogovori koji su imali i sa pobunjenicima propadali".

Mesić, čiji su govor neki okupljeni građani pratili zviždanjem i povicima "Ante, Ante" i "Franjo, Franjo", poručio je da put u budućnost podrazumeva oslobođenost od svih sumnji i priznanje da je u ratu bilo i onih koji se nisu borili za Hrvatsku nego za sebe: "Da bismo išli prema napred čisti i oslobođeni sumnji i tamnih senki, mi danas, na dan kada slavimo, zahvaljujemo i odajemo počast, moramo priznati da je u ratu na našoj strani bilo i onih koji se nisu borili za Hrvatsku nego za sebe, koji nisu posezali za puškom samo u borbi, koji nisu rušili samo ono što se zbog potrebe borbe moralo srušiti."

Premijer Ivo Sanader ocenio je da Oluja predstavlja prekretnicu u novijoj hrvatskoj istoriji. "'Olujom' je zaokružen davni san o slobodnoj i prosperitetnoj Hrvatskoj", rekao je Sanader: "Njome zaokuružujemo sećanja, kako na teške trenutke prvih pet godina nezavisnosti, tako i na hrabrost i odlučnost svih hrvatskih građana da brane svoju domovinu. 'Oluja' je simbol odlučnosti hrvatskog naroda, ona je u temeljima naše budućnosti kao obaveza prema svim žrtvama domovinskog rata da za buduće naraštaje nastavimo graditi Hrvatsku kao slobodnu, miroljubivu i evropsku zemlju. 'Olujom' je zaokruženo stvaranje hrvatske države, drugog izbora, dame i gospodo, nismo imali već izboriti vlastiti opstanak kroz nametnuti rat."

Predsednik Hrvatskog Sabora Vladimir Šeks rekao je da akcija 'Oluja' predstavlja bitku svih bitaka. "Ono što se desilo posle 'Oluje' iz osvetničkih i kriminalnih poriva ne može se opravdati i to treba biti osuđeno, ali to ne može zatamneti pravdenost, legitimnost i veličinu "Oluje", rekao je Šeks: "Neće uspeti oni koji danas i prošlih dana 'Oluju' proglašavaju planiranim zločinačkim poduhvatom, usmerenim prema proterivanju i deportaciji Srba. To nije istina! Istina je da je Slobodan Milošević i njegova zločinačka klika i banda veliko srpske imperijalne politike zavela značajan broj Srba u Hrvatskoj. Ona je odgovorna za egzodus."

Osim slaganja u oceni o značaju 'Oluje', svi predstavnici vlasti u Hrvatskoj svoje su obraćanje u Kninu iskoristili i da iskažu zahvalnost tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu i ostalim učesnicima u akciji.

Uporedni protest 

Da ne prođe baš sve u slavlju i jedinstvu potrudili su se neki od generala hrvatske vojske, koji su upriličili paralelno obeležavanje desetogodišnjice 'Oluje'. Učesnici skupa su sa kninske tvrđave bacali letke, a za večeras su najavili koncert hrvatskog pevača Marka Perkovića Tomsona, poznatog po proustaškim pesmama.

Za razliku od medija u Hrvatskoj, koji ovom protestu nisu posvetili veliku pažnju, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je na centralnoj proslavi u Kninu rekao da nikakav protest neće zaustaviti Hrvatsku na njenom sigurnom putu: "Niko nema pravo ne sprovoditi hrvatske zakone. Zato svima onima koji se zalažu za takvu Hrvatsku, Hrvatska će biti uvek draga domovina. Ja ne želim reći kako svi moramo jednako misliti, ali mi moramo imati konsenzus o tome odakle smo krenuli, kamo želimo ići i kako to nameravamo ostvariti."


Mesić: Vratite se

U intervjuu za B92, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenjuje da su vojne akcije 'Bljesak' i 'Oluja' bile neophodne, sa vojnog aspekta, jer pregovori nisu mogli biti uspešni.

On je priznao da su neki zločini počinjeni, dodavši da je bio rat i da je reč o pojedinačnim, a ne organizovanim zločinima, koji su desili posle vojne operacije. Govoreći o povratku Srba u Hrvatsku, predsednik Mesić kaže da se veliki broj njih vratio. Na pitanje šta on kao šef države može da garantuje povratnicima, on odgovara:

"I sigurnost i povratak imovine i funkcioniranje sustava, sve to mogu doživjeti ako dođu u Hrvatsku. Jer, ja sam tamo s nekima razgovarao koji imaju i uvjete za punu mirovinu, neki imaju za privremenu mirovinu, prijevremenu mirovinu, ali oni žive u jednoj informativnoj blokadi. Nažalost, do njih ne dolaze te poruke koje Hrvatska šalje."

B92: "Slučaj kao što je ubistvo u Karjanu, prebijanje u Sesvetama, u drugom selu su neke poruke koje do njih stižu..."

Mesić: "To je veliki problem, ali slučajeva ima da se i Hrvati između sebe potuku. Slučajeva ima da Hrvat Hrvata ubije, kao što i Srbin Srbina ubije, sve to se sigurno događa. I nama ne odgovara da dolazi do međunacionalnog sukoba. Ja tražim sada istragu do kraja, da se nijedan slučaj ne smije zataškati i da se krivci izvedu na sud, to je moj sada zahtjev organima gonjenja."


Drašković: Proslava 'Oluje' i EU nespojivi

Proslavljanje desete godišnjice etničkog čišćenja Srba u Republici Hrvatskoj i opredeljenost za Evropsku uniju ne mogu zajedno, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković.

"Iskreno i snažno se zalažući za najbrže uključenje Republike Hrvatske u Evropsku uniju, očekivao sam da će deseta godišnjica 'Bljeska' i 'Oluje' biti obeležena zvaničnom osudom progona 250.000 Srba i ubistva i ranjavanja stotina njih", rekao je Drašković, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Drašković je rekao da se nadao se da će ta tragična desetogodišnjica biti povod za javni poziv prognanim Srbima da se vrate u Hrvatsku, uz maksimalne garancije uživanja njihovih nacionalnih, građanskih, socijalnih, imovinskih i ostalih prava, saglasno standardima Evropske unije.

Ingrao: Činjenica da su Srbi ubijani

Profesor istorije na Univerzitetu Perdju Čarls Ingrao izjavio je za Glas Amerike da su problem vojne akcije "Oluja" zločini koje su počinili vojnici i pojedine jedinice vojske Hrvatske.

"Međutim, nije poznato do kojeg nivoa u komandnoj strukturi ide odgovornost za ta zlodela. Za to je potrebna dalja istraga. No, poznato je da, od 10 odsto Srba koji su ostali u Krajini, nekoliko hiljada ljudi ubijeno. Možda se taj broj može sporiti, ali činjenica ostaje da su Srbi ubijani", rekao je Ingrao.

Ingrao je ocenio da je za stvaranje objektivne istorijske ocene akcije "Oluja" potrebno sagledati događaje koji su joj prethodili, jer treba imati u vidu četvorogodišnji ratni sukob u regionu od 1991. godine. "Hrvatska je u tome svemu sebe videla kao žrtvu agresije. Uz to se moraju imati u vidu zločini koji su počinjeni protiv Hrvata, kao i da je određen broj Hrvata bio proteran iz svojih domova i da su četiri godine proveli kao izbeglice. Tu je, svakako, i masakr koji se dogodio u Vukovaru, kao i bombardovanje Dubrovnika. Dakle, to su događaji koje Hrvati imaju na umu kad gledaju na kontra-akciju, odnosno operaciju 'Oluja'", naveo je Igrao.

Prema njegovim rečima, jedinstveno obeležje te operacije je činjenica da hrvatska vojska nije proganjala Srbe, koji su izbegli u Republiku Srpsku i Srbiju, jer su Srbi "otišli delimično iz bojazni šta bi moglo da im se dogodi posle 'Oluje', a takođe su se odazvali pozivima svojih lidera da napuste Krajinu i nasele se u područja koje je Srbija držala pod kontrolom".

AI: Zagreb da kazni zločince

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel pozvala je Zagreb da počne odmah da ispunjava svoje obaveze prema Haškom tribunalu.

Hrvatska je, takođe, pozvana da privede sve zločince bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, da ukloni sve prepreke za povratak srpskih izbeglica i omogući im pristup imovini i da okonča diskriminaciju Srba u Hrvatskoj.

Amnesti interenešenel, kako prenosi Glas Amerike i Fonet, ističe da hrvatski sudovi odlučno gone Srbe optužene za zločine protiv Hrvata, dok su, s druge strane, malo toga učinili da kazne prestupe koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije. Amnesti internešenel će pažljivo pratiti rad vlasti u istraživanju ubistava Srba u Osijeku i istovremeno poziva Zagreb da počne slične istrage i u ostalim slučajevima, uključujući 'Bljesak' i 'Oluju'.


10 godina za 484

U Centru za kulturnu dekontaminaciju sinoć je desetogodišnjicu vojne akcije 'Oluja' obeležila i nevladina organizacija Grupa 484.

Priređena je izložba tekstova o akciji, objavljenih 1995. godine u srpskoj i hrvatskoj štampi, i prikazani su dokumentarni filmovi "Oluja nad Krajinom" Nenada Puhovskog i "Povratak" Svetlane i Zorana Popovića.  

Grupa 484 je osnovana 1995. godine upravo kao reakcija na dolazak velikog broja izbeglica iz Hrvatske u Srbiju, kaže Vesna Golić, direktor. Potpuno različite ocene akcije 'Oluja' u Srbiji i Hrvatskoj ne ohrabruju ni izbeglice ni procese pomirenja između bivših jugoslovenskih republika.

Specijal "Deset godija od Oluje nad Krajinom" možete pogledati ovde.

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku