Oluja - domovinska zahvalnost

Na desetogodišnjicu 'Oluje', nosioci vlasti u Hrvatskoj tu akciju su jednoglasno ocenili kao prekretnicu u hrvatskoj istoriji. Proslava u Kninu počela je trubama za buđenje, orkestra Hrvatske ratne mornarice na gradskim ulicama. Svečanost je nastavljena podizanjem državne zastave na kninskoj tvrđavi, uz intoniranje državne himne i ispaljivanje počasnih plotuna artiljerije.

Podsetimo, podizanje hrvatske zastave na tvrđavi pre 10 godina označilo je da je hrvatska vojska ponovo osvojila Knin, koji je do leta 1995. bio glavni grad samozvane Republike Srpske Krajine.

Središnji deo svečanosti sastojao se od letačkog programa u kojem su učestvovali avioni Hrvatske vojske, dok su posebna atrakcija bili padobranci. Proslavi su prisustvovali svi najviši zvaničnici Hrvatske.

"Oluja je bila prekretnica"

Mesiæ na skupu u Kninu (index.hr)

Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je rekao je da Hrvatska u slučaju 'Oluje' nije imala drugog izlaza, jer su "dogovori koji su imali i sa pobunjenicima propadali".

Mesić, čiji su govor neki okupljeni građani pratili zviždanjem i povicima "Ante, Ante" i "Franjo, Franjo", poručio je da put u budućnost podrazumeva oslobođenost od svih sumnji i priznanje da je u ratu bilo i onih koji se nisu borili za Hrvatsku nego za sebe: "Da bismo išli prema napred čisti i oslobođeni sumnji i tamnih senki, mi danas, na dan kada slavimo, zahvaljujemo i odajemo počast, moramo priznati da je u ratu na našoj strani bilo i onih koji se nisu borili za Hrvatsku nego za sebe, koji nisu posezali za puškom samo u borbi, koji nisu rušili samo ono što se zbog potrebe borbe moralo srušiti."

Premijer Ivo Sanader ocenio je da Oluja predstavlja prekretnicu u novijoj hrvatskoj istoriji. "'Olujom' je zaokružen davni san o slobodnoj i prosperitetnoj Hrvatskoj", rekao je Sanader: "Njome zaokuružujemo sećanja, kako na teške trenutke prvih pet godina nezavisnosti, tako i na hrabrost i odlučnost svih hrvatskih građana da brane svoju domovinu. 'Oluja' je simbol odlučnosti hrvatskog naroda, ona je u temeljima naše budućnosti kao obaveza prema svim žrtvama domovinskog rata da za buduće naraštaje nastavimo graditi Hrvatsku kao slobodnu, miroljubivu i evropsku zemlju. 'Olujom' je zaokruženo stvaranje hrvatske države, drugog izbora, dame i gospodo, nismo imali već izboriti vlastiti opstanak kroz nametnuti rat."

Predsednik Hrvatskog Sabora Vladimir Šeks rekao je da akcija 'Oluja' predstavlja bitku svih bitaka. "Ono što se desilo posle 'Oluje' iz osvetničkih i kriminalnih poriva ne može se opravdati i to treba biti osuđeno, ali to ne može zatamneti pravdenost, legitimnost i veličinu "Oluje", rekao je Šeks: "Neće uspeti oni koji danas i prošlih dana 'Oluju' proglašavaju planiranim zločinačkim poduhvatom, usmerenim prema proterivanju i deportaciji Srba. To nije istina! Istina je da je Slobodan Milošević i njegova zločinačka klika i banda veliko srpske imperijalne politike zavela značajan broj Srba u Hrvatskoj. Ona je odgovorna za egzodus."

Osim slaganja u oceni o značaju 'Oluje', svi predstavnici vlasti u Hrvatskoj svoje su obraćanje u Kninu iskoristili i da iskažu zahvalnost tadašnjem predsedniku Hrvatske Franji Tuđmanu i ostalim učesnicima u akciji.

Uporedni protest 

Da ne prođe baš sve u slavlju i jedinstvu potrudili su se neki od generala hrvatske vojske, koji su upriličili paralelno obeležavanje desetogodišnjice 'Oluje'. Učesnici skupa su sa kninske tvrđave bacali letke, a za večeras su najavili koncert hrvatskog pevača Marka Perkovića Tomsona, poznatog po proustaškim pesmama.

Za razliku od medija u Hrvatskoj, koji ovom protestu nisu posvetili veliku pažnju, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je na centralnoj proslavi u Kninu rekao da nikakav protest neće zaustaviti Hrvatsku na njenom sigurnom putu: "Niko nema pravo ne sprovoditi hrvatske zakone. Zato svima onima koji se zalažu za takvu Hrvatsku, Hrvatska će biti uvek draga domovina. Ja ne želim reći kako svi moramo jednako misliti, ali mi moramo imati konsenzus o tome odakle smo krenuli, kamo želimo ići i kako to nameravamo ostvariti."

Mesić: Vratite se

U intervjuu za B92, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić ocenjuje da su vojne akcije 'Bljesak' i 'Oluja' bile neophodne, sa vojnog aspekta, jer pregovori nisu mogli biti uspešni.

On je priznao da su neki zločini počinjeni, dodavši da je bio rat i da je reč o pojedinačnim, a ne organizovanim zločinima, koji su desili posle vojne operacije. Govoreći o povratku Srba u Hrvatsku, predsednik Mesić kaže da se veliki broj njih vratio. Na pitanje šta on kao šef države može da garantuje povratnicima, on odgovara:

"I sigurnost i povratak imovine i funkcioniranje sustava, sve to mogu doživjeti ako dođu u Hrvatsku. Jer, ja sam tamo s nekima razgovarao koji imaju i uvjete za punu mirovinu, neki imaju za privremenu mirovinu, prijevremenu mirovinu, ali oni žive u jednoj informativnoj blokadi. Nažalost, do njih ne dolaze te poruke koje Hrvatska šalje."

B92: "Slučaj kao što je ubistvo u Karjanu, prebijanje u Sesvetama, u drugom selu su neke poruke koje do njih stižu..."

Mesić: "To je veliki problem, ali slučajeva ima da se i Hrvati između sebe potuku. Slučajeva ima da Hrvat Hrvata ubije, kao što i Srbin Srbina ubije, sve to se sigurno događa. I nama ne odgovara da dolazi do međunacionalnog sukoba. Ja tražim sada istragu do kraja, da se nijedan slučaj ne smije zataškati i da se krivci izvedu na sud, to je moj sada zahtjev organima gonjenja."

Drašković: Proslava 'Oluje' i EU nespojivi

Proslavljanje desete godišnjice etničkog čišćenja Srba u Republici Hrvatskoj i opredeljenost za Evropsku uniju ne mogu zajedno, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković.

"Iskreno i snažno se zalažući za najbrže uključenje Republike Hrvatske u Evropsku uniju, očekivao sam da će deseta godišnjica 'Bljeska' i 'Oluje' biti obeležena zvaničnom osudom progona 250.000 Srba i ubistva i ranjavanja stotina njih", rekao je Drašković, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Drašković je rekao da se nadao se da će ta tragična desetogodišnjica biti povod za javni poziv prognanim Srbima da se vrate u Hrvatsku, uz maksimalne garancije uživanja njihovih nacionalnih, građanskih, socijalnih, imovinskih i ostalih prava, saglasno standardima Evropske unije.

Ingrao: Činjenica da su Srbi ubijani

Profesor istorije na Univerzitetu Perdju Čarls Ingrao izjavio je za Glas Amerike da su problem vojne akcije "Oluja" zločini koje su počinili vojnici i pojedine jedinice vojske Hrvatske.

"Međutim, nije poznato do kojeg nivoa u komandnoj strukturi ide odgovornost za ta zlodela. Za to je potrebna dalja istraga. No, poznato je da, od 10 odsto Srba koji su ostali u Krajini, nekoliko hiljada ljudi ubijeno. Možda se taj broj može sporiti, ali činjenica ostaje da su Srbi ubijani", rekao je Ingrao.

Ingrao je ocenio da je za stvaranje objektivne istorijske ocene akcije "Oluja" potrebno sagledati događaje koji su joj prethodili, jer treba imati u vidu četvorogodišnji ratni sukob u regionu od 1991. godine. "Hrvatska je u tome svemu sebe videla kao žrtvu agresije. Uz to se moraju imati u vidu zločini koji su počinjeni protiv Hrvata, kao i da je određen broj Hrvata bio proteran iz svojih domova i da su četiri godine proveli kao izbeglice. Tu je, svakako, i masakr koji se dogodio u Vukovaru, kao i bombardovanje Dubrovnika. Dakle, to su događaji koje Hrvati imaju na umu kad gledaju na kontra-akciju, odnosno operaciju 'Oluja'", naveo je Igrao.

Prema njegovim rečima, jedinstveno obeležje te operacije je činjenica da hrvatska vojska nije proganjala Srbe, koji su izbegli u Republiku Srpsku i Srbiju, jer su Srbi "otišli delimično iz bojazni šta bi moglo da im se dogodi posle 'Oluje', a takođe su se odazvali pozivima svojih lidera da napuste Krajinu i nasele se u područja koje je Srbija držala pod kontrolom".

AI: Zagreb da kazni zločince

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel pozvala je Zagreb da počne odmah da ispunjava svoje obaveze prema Haškom tribunalu.

Hrvatska je, takođe, pozvana da privede sve zločince bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, da ukloni sve prepreke za povratak srpskih izbeglica i omogući im pristup imovini i da okonča diskriminaciju Srba u Hrvatskoj.

Amnesti interenešenel, kako prenosi Glas Amerike i Fonet, ističe da hrvatski sudovi odlučno gone Srbe optužene za zločine protiv Hrvata, dok su, s druge strane, malo toga učinili da kazne prestupe koje su počinili pripadnici hrvatske vojske i policije. Amnesti internešenel će pažljivo pratiti rad vlasti u istraživanju ubistava Srba u Osijeku i istovremeno poziva Zagreb da počne slične istrage i u ostalim slučajevima, uključujući 'Bljesak' i 'Oluju'.

10 godina za 484

U Centru za kulturnu dekontaminaciju sinoć je desetogodišnjicu vojne akcije 'Oluja' obeležila i nevladina organizacija Grupa 484.

Priređena je izložba tekstova o akciji, objavljenih 1995. godine u srpskoj i hrvatskoj štampi, i prikazani su dokumentarni filmovi "Oluja nad Krajinom" Nenada Puhovskog i "Povratak" Svetlane i Zorana Popovića.  

Grupa 484 je osnovana 1995. godine upravo kao reakcija na dolazak velikog broja izbeglica iz Hrvatske u Srbiju, kaže Vesna Golić, direktor. Potpuno različite ocene akcije 'Oluja' u Srbiji i Hrvatskoj ne ohrabruju ni izbeglice ni procese pomirenja između bivših jugoslovenskih republika.

Specijal "Deset godija od Oluje nad Krajinom" možete pogledati ovde.